Чуда су могућа и дешавају се. То је несумњиво. Свакако да и у езотерији има неких догматских приступа.Као што смо обојица констатовали све је ствар слободне воље и начина перцепције. Али оно што могу са сигурношћу да кажем. Бог је један, небитно којим га именом звали. И свако од нас има личну представу.Твој Бог је твој, мој Бог је мој.
(22-07-2024, 05:12 PM)sagus Пише: [ -> ]Чуда су могућа и дешавају се. То је несумњиво. Свакако да и у езотерији има неких догматских приступа.Као што смо обојица констатовали све је ствар слободне воље и начина перцепције. Али оно што могу са сигурношћу да кажем. Бог је један, небитно којим га именом звали. И свако од нас има личну представу.Твој Бог је твој, мој Бог је мој.
Мислиш на Imago Dei?
Илити књига Постања (Постанка)
(22-07-2024, 05:12 PM)sagus Пише: [ -> ]Чуда су могућа и дешавају се. То је несумњиво. Свакако да и у езотерији има неких догматских приступа.Као што смо обојица констатовали све је ствар слободне воље и начина перцепције. Али оно што могу са сигурношћу да кажем. Бог је један, небитно којим га именом звали. И свако од нас има личну представу.Твој Бог је твој, мој Бог је мој.
Даклем, Сагус, требало би знати да је у хришћанству езотерија настала појавом гностицизма који је у првим вековима на Васељенским Саборима био осуђен на јерес. Тумачење или егзегеза Библије почива на дословном, алегоријском и духовном приступу. И ту треба бити веома опрезан, јер је то клизав терен. Што се тиче личне представе Бога, наравно да је код сваког различито. То је чувени Јунг (и сам гностичар) означио са Imago Dei. Или како вели Берђајев да и човек ствара свог личног бога по лику и подобију. Тј. умногоме зависи од душевног стања човека. Јесте да је Бог један и исти, како год га звали. Али, што се тиче богова и религија које су настали после хришћанства, то се не може рећи. Типичан пример - ислам. Аллах, Мухамедова представа Бога, тј. његов Imago Dei, ни у којем случају није наш хришћански Бог, Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух. Пажљивим ишчитавањем Курана видећемо да Аллах није наш хришћански Бог, или Јахве.
Бог је један и ту не би требало да се било шта доводи у питање.Да ли га неко назвао Енергија,Јахве,Алах, Велики Архитекта је тотално небитна ствар. Најбитнија је вера. Ми смо хришћани православне вероисповести (предпсотављам) и ми верујемо у Бога, Исуса као персонификацију сина Божијег и у Свети дух (Тројство). Муслимани верују у Алаха,Мухамеда као његовог пророка...Али основа свега је вера у Бога. Наравно да је проблем како људи то из своје перспективе сагледавају.АЛи они који би то требали да раде (свештеници) не раде на исправан начин.
Хајмо да ставимо све ово у мрачни средњи век и да поставимо питање...Шта би било са данашњим светом и верујућим људима да црква није спроводила терор и све слободоумне мушкарце и жене спаљивала,убијала на најгнусније начине, а све под изговором да врше јерес према Богу? Зар Бог Мојсију није дао правила како да живимо и заповести где каже Не убиј! А иста та црква је убијала....Ми смо људи небитно да ли смо хришћани,муслимани,јевреји,будисти,црнци,белци,ванземљаци како год...Проблем је та наша анимална и болесна природа коју хтели или не хтели да признамо свако од нас поседује.Само је питање колики ниво свести имамо и докле смо ''добацили''...А екстрема има на свим странама.. Ако би хтели да се бавимо истраживањем и проучавањем (има нас и оних који се сигурно тиме баве) Светог писма, да ли би од свештених лица могли да добијемо тачну дефиницију и широку слику онога што пише у Светом писму? Наравно да не би, јер би добили увид само у једну страну медаље која је ограничена. Другу страну медаље сами морамо да истражимо, а ако то урадимо онда се наилази углавном на осуду. Свакако је шкакљива тема и клизав терен. Остаје свакоме од нас оно што нам је дато од Бога слободна воља. Бог и љубав као основа свега
Није довољна само вера, јер "и ђаволи верују и дрхте". Вера у Аллаха и пророка Мухамеда није иста вера као и наша. Није свака вера добра, нити је свака исправна. Мухамедов Алах је безчовечни Бог, тиранин, осветник, онај који дели прописе, кажњава и награђује. Нечовечни Бог нам не треба и није нам потребан. Наша црква у средњем веку није спаљивала вештице, научнике и јеретике, већ латинска. И то треба посебно истаћи. Што се тиче толмачења Светога Писма, као што напоменусмо, треба бити веома опрезан. Не може се тумачити Писмо како се коме прохте, јер што вели Шекспир "и ђаво цитира Писмо за своје потребе". Тумачење Писма без Светих Отаца, без Цркве и без благодати неминовно одводи човека у стање прелести или саблазни. Бог се човеку открива у Писму кроз Његову Цркву, кроз његове светитеље и генија. Јер Црква је створила Писмо а не обратно.
Није црква створила писмо, него су је људи, апостоли,следбеници Исуса писали а црква је изабрала само оно што њој одговара да би могла да манипулише.
Прочитајте зашто је немачки филозоф Кант сматрао да је могуће основано тврдити и да Бог постоји, као и да Бог не постоји. Ово питање се у ствари тиче структуре и начина нашег сазнавања света и нашег места у њему. Сазнање би било уверење које своју оправданост, или ако хоћемо истинитост, заснивамо на логички ваљаним закључцима из самоочитих претпоставки, тј. премиса. Проблем су премисе тј. њихова непосредна очигледност. Најопштији појмови као Бог (Највише Биће),Свет(Природа),Човек (Душа), нити су непосредно очигледни тј. опажљиви, нити су последица логички ваљаног закључка. Отуда мишљење да Бога има односно нема, а потом да ли је он један или их је више, представља чин вере, а не сазнање. Отуда и потреба у готово свим религијама за пророцима и видовњацима који су "видели", "чули", "осетили", доживели божију непосредност, и тиме потврдили његову непосредну очигледност.С друге стране и савремена наука има сличан проблем са претпоставкама, али оно по чему се разликује од религија је покретљивост, проверивост,плодоносност и демократичност метода и резултата њених напора. У сваком случају разлике у мишљењима о разним питањима међу људимане смеју бити разлог за сукобе, већ потицај за учење. Свакако је тешко описати у ког Бога верујемо, али је лако у ког Бога не верујемо. По мени, Бог је само један. А, тај Бог у кога ја верујем је створитељ. Нема тај Бог ни писма, ни цркава, ни џамија, ни синагога...То су све измислили људи, а људи ко људи све себи по мери тумаче и преводе.Читао сам поред Библије и Светог Писма и Куран и неке списе из Талмуда. Најпитомије учење има Куран. Оно што фанатични Муслимани преводе и тумаче накарадно Куран то је сасвим друга ствар и није тема овог поста.
Ко што рекох; људи ко људи кварна роба, свака Црква је организована религија, а Бог је само један. И, опет понављам, ово је по мени што не значи да је тачно или нетачно.
ПС.
Није проблем у религији, него у људима
Неће бити да је тако. Пази.... Христос вели: "Ја сам Пут, Истина и Живот. Нико не долази к Оцу, осим кроз Мене. Да познајете Мене, познавали бисте и мога Оца." Значи ислам отпада као лажна религија. Постоји и тема овде о њему. Тамо напиши шта је то "најпитомије" у Курану.
Шта је Црква? Ево, опет Христос вели: "Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла је неће надвладати". Ко сачињава Цркву? Христос као Глава Цркве, Апостоли, светитељи, мученици, верски реформатори, песници, научници, писци, композитори и остали генији, као и сав верни народ. Даклем, Црква Христова је аутор Светога Писма као и Светога Предања. Тај негативни тон о Цркви да може да манипулише, говорили су пре свега марксисти и комунисти.
Сазидаће Храм, не Цркву (погрешан превод)...А сваки човек је Храм
(24-07-2024, 01:30 PM)sagus Пише: [ -> ]Сазидаће Храм, не Цркву (погрешан превод)...А сваки човек је Храм
Реч "храм" потиче од грчког κυριακον (кириакон), што значи „дом Господњи“ или domus Dei. Тај назив позајмљен је из Светог Писма Старог Завета (Пост. 28,17,19,22). А од грчке речи κυριακον, променом слова „κ“ у „ц“ и ,, υ“ у „е“, настала је (словенска) реч „церков“ (црква), која означава дом или храм Господњи.
Археолози пронашли доказе о египатској војсци која је оборила библијског краља у Мегиду
Убиство краља Јосије у Мегиду пре 2.600 година покренуло је апокалиптичке традиције у јудаизму и хришћанству. Али никакви трагови ове библијске епизоде нису пронађени. Све до сада
"У његово време изађе Фараон Нехаон, цар мисирски на цара асирског к реци Ефрату, и цар Јосија изађе преда њ, а он како га виде уби га у Мегидону". (Друга Књига о Краљевима 23-29)
Овај сажети библијски стих говори о смрти Јосије, последњег великог краља Јуде, од руке египатског фараона Нехаона Другог. Јосијино убиство у Мегиду 609. п.н.е. би краткорочно значило пропаст за Јудејско краљевство. Дугорочно гледано, то би покренуло главне традиције о крају света у јудаизму и хришћанству повезане са местом где је све нестало: хумком Мегидо – познатијом као Армагедон.
До сада, никакви чврсти археолошки докази о овој библијској причи нису се појавили из рушевина древног града Мегида, у данашњем северном Израелу. Али сада су археолози ископали необичну колекцију керамике за коју кажу да би могла бити повезана са Нехаоновом војском.
Колекција, пронађена у новооткривеној згради у Мегиду, садржи неочекивано велике количине египатске и грчке грнчарије, каже професор Израел Финкелштајн са Универзитета у Хаифи – дугогодишњи руководилац ископавања Мегидо – и др Асаф Клајман са Универзитета Бен-Гурион.
Клајман, Финкелштајн и колеге расправљају о својим налазима у два рада објављена у јануару и фебруару у Скандинавском часопису за Стари завет. Они закључују да је највероватније објашњење за присуство ове необичне мешавине грнчарије то што она представља отпад који су оставиле Нехаонове египатске снаге, вероватно у пратњи грчких плаћеника.
https://www.haaretz.com/archaeology/2025...ff5e0f0000
Древни врт пронађен на месту сахране Исуса Христа, чиме се потврђује библијски извештај
Археолози који су копали испод цркве Светог гроба у Јерусалиму ископали су налаз који пружа снажне доказе за значајан детаљ из Новог завета: присуство врта у близини места распећа и сахране Исуса Христа. Откриће даје снажну потврду Јеванђељу по Јовану 19:41, где се каже: „На месту где је разапет био је врт, а у врту нови гроб у који још нико није био положен".
На челу са професором Франческом Романом Стазолом са Универзитета Сапиенца у Риму, тим за ископавање је пронашао остатке стабала маслина и винове лозе старе око 2.000 година. Ови остаци биљака — семе и полен — откривени су археоботаничком анализом која је извршена на узорцима тла који су извађени испод каменог пода цркве.
„Археоботаничка открића су била посебно занимљива за нас, у светлу онога што се помиње у Јеванђељу по Јовану“, рекао је Стасола за Тајмс оф Израел. „Јеванђеље помиње зелену површину између Голготе и гроба, а ми смо идентификовали ова обрађена поља".
Ископавање, које је почело 2022. године, најобимније је археолошко ископавање у Цркви Гроба Господњег у периоду од скоро 200 година. Ископавање је у оквиру ширег пројекта рестаурације који су одобриле три верске заједнице које управљају црквом — Православна патријаршија, Кустодија Свете земље и Јерменска патријаршија — и лиценцирано од стране Израелске управе за антиквитете.
Место где се данас налази црква некада је био каменолом, који је касније био култивисано поље и на крају место за сахрањивање у 1. веку нове ере, рекао је Стасола.
Археолози су такође открили налазе попут грнчарије, уљаних лампи, стакла и ниских камених зидова који раздвајају баштенске парцеле, од којих неки датирају још из гвозденог доба. Све ово сведочи о распрострањеном људском присуству и ходочашћу на том месту које обухвата дугу историју.
Док ботанички записи чврсто указују да је заиста постојала древна башта, радиокарбонско датирање је још увек у току како би се потврдила тачна старост остатака.
Саграђена 335. год. нове ере од стране римског цара Константина Првог, верује се да је црква Светог гроба место и Исусовог распећа (Голгота) и сахране. Историјски записи показују да су, током изградње, Константинови радници открили стару гробницу, за коју су многи мислили да је Исусов гроб. Повећавајући мистерију, археолози су недавно открили кружну мермерну основу испод Едикуле - светилишта у коме се налази гробница - која ће бити даље испитана како би се утврдило њено порекло.
Без обзира на теолошке расправе у вези са правом локацијом Исусове сахране, ово археолошко откриће означава важну прекретницу у потврђивању топографије Светог Писма.
https://archaeologymag.com/2025/04/ancie...rial-site/
Матеј 26:52
Тада му Исус рече: „Врати свој мач на његово место, јер сви који узму мач, од мача ће страдати".
Шта значи Матеј 26:52?
Матеј не наводи име ученика који је скочио да одбрани Исуса од гомиле која је дошла да га ухапси. Међутим, Јован нам даје до знања да је ученик био Петар (Јован 18:10). Петар је можда мислио да је дошао тренутак истине на који га је Исус упозорио. Исус је рекао ученицима да ће га сви напустити и рекао је Петру да ће се одрећи Исуса три пута пре јутра (Матеј 26:30–35).
Петар је вероватно желео да покаже Исусу да се не плаши да умре бранећи га тада. Дакле, Петар је извукао мач који је донео са собом (Лк. 22:38) и замахнуо њиме, одсекавши слузи десно уво (Лк. 22:50). Петар није обучени ратник, а неки коментатори сумњају да је заиста циљао на Јуду.
Исуса у овом тренутку не занима оружани сукоб. Према Луки, Христос одмах лечи слузи ухо (Лк. 22,51). Исус прекори Петра што је покушао да употреби насиље да заустави оно што је Бог наменио да се догоди у овом тренутку.
Неки су овде указали на Исусове речи као на разлог да никада не узимају оружје у сукоб. То се превише учитава у овај догађај. Он не говори Петру да баци мач, већ да га врати у корице. Из Јовановог извештаја знамо да је Исус рекао људима који су га хапсили да пусте Његове ученике (Јован 18:8). У том контексту, изгледа да Исус мисли да не жели да Петар вечерас умре од мача у глупом покушају да га спасе. Сам Христос не треба да буде заштићен земаљским мачем (Јн. 18,36).
Исус ће даље рећи да га не треба бранити од онога што се дешава јер је то, на крају, разлог зашто је дошао (Матеј 26:53).
https://www.bibleref.com/Matthew/26/Matthew-26-52.html
Скривена хебрејска порука на Пилатовом крсту
18 Тамо га разапеше... 19 Пилат је такође написао натпис и ставио га на крст. Писало је: „Исус из Назарета, цар Јудејаца (традиционално преведено као „Јевреји“).“ 20 Многи Јудејци су прочитали овај натпис, јер је место где је Исус разапет било близу града, и било је написано на хебрејском, латинском и грчком. 21 Тада су првосвештеници Јудејаца рекли Пилату: „Не пиши: ’Цар Јудејаца’, него: ’Овај човек је рекао: Ја сам цар Јудејаца’.“ 22 Пилат је одговорио: „Што сам написао, написао сам.“ (Јован 19:16б-22)
Пилат је с правом сматрао да су га јудејске вође изманипулисале да нареди Исусово погубљење (Јован 19:12). Као резултат тога, желео је да им се освети, ударајући их тамо где их је највише болело. Пилат је схватио да су храмовне вође лажно користиле аргумент „Сина Божјег“ против Исуса, па је њихову манипулацију окренуо против њих када је забележио своју кривичну оптужбу против Исуса.
Текст натписа о Исусовом „злочину“ био је постављен на знак који је требало да буде закуцан изнад његове главе. Слика Фра Анђелика (1434) сугерише занимљиву спекулацију о овом натпису. Фра Анђелико је целог живота био фасциниран писаном речју. Тачност његових грчких, латинских и хебрејских натписа открива његово учешће у лингвистичким студијама које су цветале у Фиренци и Риму у првој половини петнаестог века. На овој слици распећа, реконструисао је оно што је можда био оригинални хебрејски написан на том знаку.
Натпис на слици на хебрејском гласи ישוע הנצרי ומלך היהודים. Ово се преводи као „Исус Назарећанин и краљ Јевреја“. Фра Анђелико је додао „и“ јер је граматички врло могуће (ако не и вероватно) да је то био начин на који је оригинални текст изгледао.
Дакле, како је Пилат узвратио услугу храмовним владарима који су га приморали да осуди Исуса на смрт? Учинио је то тако што је изјаву о Исусовој кривици написао на хебрејском на такав начин
да је заправо приказивала Исуса као самог ЈХВХ (יהוה)!
Али како?
Ево реченице „Исус из Назарета и краљ Јевреја“ на хебрејском. Запамтите, хебрејски се чита здесна налево. Означио сам прво слово сваке речи.
(ישוע הנצרי ומלך היהודים).
Акростих формиран узимањем првог слова сваке речи реченице „Исус из Назарета и („ו“) краљ Јевреја“ је „יהוה“ (ЈХВХ) – заветно име Бога Израиља! Зато су храмовне вође биле толико незадовољне начином на који је Пилат образложио своју оптужбу.
https://weekly.israelbiblecenter.com/hid...ates-cross