14-01-2017, 04:07 PM
(09-01-2017, 01:19 PM)Mekenzi Пише: [ -> ]Ovog antihrista Davidovica treba poslati na robiju.
Čovek se bavi svačim a najjmanje bogom i verom.
Не. Треба га послати код владике Таса на наравоученије.
Не. Треба га послати код владике Таса на наравоученије.
17-01-2017, 07:28 PM
.
О НЕКИМ САВРЕМЕНИМ "БОРЦИМА" ЗА СВЕТИЊУ И ПРАВОСЛАВЉЕ
Борба неких људи за тај манастир, сада већ за заустављање пуњења бране, и за испуштање воде до испод нивоа већ потопљеног манастира, интензивирала се након самог потапања. Љубав сваког човека за светињу и осећај за светињу је свакако за похвалу, тако је похвална и љубав људи који су се борили за очување овог манастира. Међутим, погледавши снимке како потопљеног манастира тако и снимке протеста не могу да не запазим више него чудно понашање многих људи који у овој борби учествују на челу са њиховим предводником бившим монахом Антонијем.
С обзиром да се боре за светињу, коју, како тврде, воле, што је, како рекох, похвално, потпуно је необјашњив њихов апсолутни недостатак осећаја за светињу на другим местима и у другим приликама.
Први пример њиховог неосећања јесте чињеница да су, након што су иконе и црквене ствари уклоњене из манастира, уочи планираног потапања, они самоиницијативно опет напунили цркву иконама. Затим када је вода ушла у цркву, они су не само то мирно гледали него су и снимали потапање икона, а затим све то објављивали као пропагандни материјал на својим сајтовима. Страшан призор за свако православно срце. Али авај, изгледа не и за срца ових људи који протестују под паролом, о апсурда, борбе за светињу! Они сасвим супротно хришћанском понашању,жртвују иконе као некакво приношење на олтар свога идола „борбе“ за спас светиње и православља. Какав духовни мрак!
Други пример њиховог потпуног неосећања за светињу јесте сам њихов протест у Београду испред Патријаршије. Тамо је ова Антонијева група као каква руља пред српским Патријархом узвикивала свакојаке гадости, тражећи од њега да им се обрати. А Патријарх српски је смирено стајао и слушао, видљиво се молећи за њих, а затим, када су потпуно изгубили контролу у своме викању, он је полако прешао на другу страну улице у Цркву на бденије уочи Недеље Православља. Док је тако Патријарх пролазио поред ове разјарене групе, која сматра да се бори за правду и истину, за Бога и светињу, једна жена као у некаквом трансу, ван себе, иконом Богородице закршта Патријарха и изговара вероватно некакве егзорцизме над Свјатјејшим српским Патријархом!
У Цркви је бденије већ почело, а ова (православна?) маса остаје испред Цркве држећи говоранције и певајући којекакве песмице ометајући службу Божију, док бивши Антоније поручује Патријарху да тај народ „нису каубоји, они верују у Бога“. После свега питамо се како то они верују, и коју веру исповедају, јер православни човек не би себи дозволио да омета богослужење, нити да злоупотребљава иконе у пропагандне сврхе. Још бивши монах позива Патријарха речима „Нека изађе два минута са бденија, неће му капа с главе пасти“! Боље би било бившем Антонију да је два минута ушао на бденије уместо што најављује, до у недоглед, протесте сваке суботе у време бденија, кад би требало сви да су у Цркви. О туге, о жалости! Или како би свети наш отац Јустин рекао „Каква тмина! Каква помрчина!“
Да, управо такав осећај за светињу имају неки нови „православци“ савремени „борци“, не знамо за шта. Њима је више важан њихов идол „борбе“, него светиња бденија уочи недеље Православља, као што им је њихова „борба“ важнија од светиње икона које су жртвовали. Логично је онда закључити да ни св. ваљевска Грачаница њима није важнија од саме њихове „борбе“. Они који несвесно у свему томе учествују треба да се запитају пред Богом и пред својом савешћу да ли је то што раде богоугодно.
ЂАКОН НЕНАД ИЛИЋ
О НЕКИМ САВРЕМЕНИМ "БОРЦИМА" ЗА СВЕТИЊУ И ПРАВОСЛАВЉЕ
Борба неких људи за тај манастир, сада већ за заустављање пуњења бране, и за испуштање воде до испод нивоа већ потопљеног манастира, интензивирала се након самог потапања. Љубав сваког човека за светињу и осећај за светињу је свакако за похвалу, тако је похвална и љубав људи који су се борили за очување овог манастира. Међутим, погледавши снимке како потопљеног манастира тако и снимке протеста не могу да не запазим више него чудно понашање многих људи који у овој борби учествују на челу са њиховим предводником бившим монахом Антонијем.
С обзиром да се боре за светињу, коју, како тврде, воле, што је, како рекох, похвално, потпуно је необјашњив њихов апсолутни недостатак осећаја за светињу на другим местима и у другим приликама.
Први пример њиховог неосећања јесте чињеница да су, након што су иконе и црквене ствари уклоњене из манастира, уочи планираног потапања, они самоиницијативно опет напунили цркву иконама. Затим када је вода ушла у цркву, они су не само то мирно гледали него су и снимали потапање икона, а затим све то објављивали као пропагандни материјал на својим сајтовима. Страшан призор за свако православно срце. Али авај, изгледа не и за срца ових људи који протестују под паролом, о апсурда, борбе за светињу! Они сасвим супротно хришћанском понашању,жртвују иконе као некакво приношење на олтар свога идола „борбе“ за спас светиње и православља. Какав духовни мрак!
Други пример њиховог потпуног неосећања за светињу јесте сам њихов протест у Београду испред Патријаршије. Тамо је ова Антонијева група као каква руља пред српским Патријархом узвикивала свакојаке гадости, тражећи од њега да им се обрати. А Патријарх српски је смирено стајао и слушао, видљиво се молећи за њих, а затим, када су потпуно изгубили контролу у своме викању, он је полако прешао на другу страну улице у Цркву на бденије уочи Недеље Православља. Док је тако Патријарх пролазио поред ове разјарене групе, која сматра да се бори за правду и истину, за Бога и светињу, једна жена као у некаквом трансу, ван себе, иконом Богородице закршта Патријарха и изговара вероватно некакве егзорцизме над Свјатјејшим српским Патријархом!
У Цркви је бденије већ почело, а ова (православна?) маса остаје испред Цркве држећи говоранције и певајући којекакве песмице ометајући службу Божију, док бивши Антоније поручује Патријарху да тај народ „нису каубоји, они верују у Бога“. После свега питамо се како то они верују, и коју веру исповедају, јер православни човек не би себи дозволио да омета богослужење, нити да злоупотребљава иконе у пропагандне сврхе. Још бивши монах позива Патријарха речима „Нека изађе два минута са бденија, неће му капа с главе пасти“! Боље би било бившем Антонију да је два минута ушао на бденије уместо што најављује, до у недоглед, протесте сваке суботе у време бденија, кад би требало сви да су у Цркви. О туге, о жалости! Или како би свети наш отац Јустин рекао „Каква тмина! Каква помрчина!“
Да, управо такав осећај за светињу имају неки нови „православци“ савремени „борци“, не знамо за шта. Њима је више важан њихов идол „борбе“, него светиња бденија уочи недеље Православља, као што им је њихова „борба“ важнија од светиње икона које су жртвовали. Логично је онда закључити да ни св. ваљевска Грачаница њима није важнија од саме њихове „борбе“. Они који несвесно у свему томе учествују треба да се запитају пред Богом и пред својом савешћу да ли је то што раде богоугодно.
ЂАКОН НЕНАД ИЛИЋ
18-01-2017, 05:38 PM
.
ИСТИНОГУБЉЕ НЕМОНАХА АНТОНИЈА (ДРАГАНА) ДАВИДОВИЋА
Монах Антоније Давидовић, некадашњи „заменик игумана” манастира Црна Река, познат је јавности још одраније јер је био умешан у протест којим је онемогућена англиканска прослава Божића 24. децембра 2002. године у Патријаршији. Том приликом, монах Антоније и окупљени псеудозилоти вербално су на најгрубљи начин вређали блаженопочившег Патријарха српског Павла и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија. Само месец дана касније, 29. јануара 2003. године, монах Антоније, са групом од тридесетак истомишљеника, организује нови протест пред зградом Патријаршије. Том приликом, блажене успомене патријарх Павле, који је лично сишао међу окупљене, опоменуо је монаха Антонија да „његова ревност није по разуму” и да „може да се обрати само преко свог надлежног Епископа”. Антоније је патријарху тада одговорио: „Не треба ми ничији благослов да браним Цркву од рушења и Православље од јереси”, упозоривши патријарха Павла да „не иде јеретицима јер је тим одласцима погазио све каноне”. (Већ овај поступак речито сведочи о одсуству било какве црквене свести, а поготову монашке савести и духовности код овог човека.)
Због дрског понашања, вређања патријарха српског и стварања пометње у Цркви, Свети архијерејски синод је у априлу 2003. године (актом бр.737), а потом и Свети архијерејски сабор 21. маја 2003. године (одлуком АС бр 62/зап. 122), умолио његово преосвештенство епископа рашко-призренског Артемија да „непокорног монаха Антонија Давидовића, сабрата манастира Црна Река, стави под црквени суд, односно лиши га монашког чина и врати у ред световњака“. Свети архијерејски сабор је умолио епископа Артемија да „монасима подручне му Епархије забрани било какве делатности ван њихове матичне Епархије, без одобрења надлежних епархијских архијереја“.
Ову одлуку Светог архијерејског сабора, коју су потписали сви епископи, као ни многе друге везане за неканонско и нецрквено понашање појединаца из Епархије рашко-призренске, владика Артемије никада није извршио, иако је иста понављана на Сабору 2006. и 2009. године, заједно са одлукама о покретању црквеног поступка против протосинђела Симеона Виловског и о распуштању фирме „Раде Неимар“. Иако се монах Антоније у међувремену „повукао” у испосницу изнад Црне реке, и даље је остао активан у свом деструктивном деловању против Цркве. Приликом недавних трагикомичних протеста пред Патријаршијом, 13. фебруара ове године, а затим пред манастиром Грачаницом, монах Антоније се могао видети заједно са осталим црноречким монасима и тамошњим игуманом Николајем.
Јуче, 22. фебруара 2010. године, монах Антоније је изишао у јавност са интервјуом дневном листу Правда у коме је изнео читав низ најбезочнијих неистина и клевета на рачун Светог архијерејског синода и епископâ Српске православне цркве поводом садашње ситуације у Епархији рашко-призренској, најављујући и конференцију за новинаре за 24. фебруар у Медија центру у Београду (наравно, насупрот црквеном поретку, без знања и одобрења његове светости патријарха као и надлежног архиепископа београдско-карловачког).
Реч је, дакле, о човеку који живи ван сваког црквеног и монашког поретка, у непослушности Цркви и свом надлежном епископу, а то је сада владика Атанасије. (Сумњамо да би он послушао и владику Артемија, којег иначе не доживљава као духовника него као гуруа, уколико би му овај поручио да не чини то што чини.) Својим досадашњим непочинствима он руши углед Српске православне цркве. Нажалост, епископ Артемије је годинама штитио монаха Антонија, као што је упорно штитио и протосинђела Симеона и остале, који су и њему лично, и Епархији рашко-призренској, и читавој нашој светој Цркви, нанели и наносе огромну материјалну и моралну штету.
Обавештавамо делатнике средстава информисања да све изјаве, писане или усмене, које буде износио монах Антоније Давидовић, представљају лични став једног неодговорног човека, сасвим неуравнотеженог понашања, и не могу се од стране озбиљних медија сматрати релевантним изјавама о ситуацији у Епархији рашко-призренској и Српској православној цркви у целини.
СПЦ
ИСТИНОГУБЉЕ НЕМОНАХА АНТОНИЈА (ДРАГАНА) ДАВИДОВИЋА
Монах Антоније Давидовић, некадашњи „заменик игумана” манастира Црна Река, познат је јавности још одраније јер је био умешан у протест којим је онемогућена англиканска прослава Божића 24. децембра 2002. године у Патријаршији. Том приликом, монах Антоније и окупљени псеудозилоти вербално су на најгрубљи начин вређали блаженопочившег Патријарха српског Павла и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија. Само месец дана касније, 29. јануара 2003. године, монах Антоније, са групом од тридесетак истомишљеника, организује нови протест пред зградом Патријаршије. Том приликом, блажене успомене патријарх Павле, који је лично сишао међу окупљене, опоменуо је монаха Антонија да „његова ревност није по разуму” и да „може да се обрати само преко свог надлежног Епископа”. Антоније је патријарху тада одговорио: „Не треба ми ничији благослов да браним Цркву од рушења и Православље од јереси”, упозоривши патријарха Павла да „не иде јеретицима јер је тим одласцима погазио све каноне”. (Већ овај поступак речито сведочи о одсуству било какве црквене свести, а поготову монашке савести и духовности код овог човека.)
Због дрског понашања, вређања патријарха српског и стварања пометње у Цркви, Свети архијерејски синод је у априлу 2003. године (актом бр.737), а потом и Свети архијерејски сабор 21. маја 2003. године (одлуком АС бр 62/зап. 122), умолио његово преосвештенство епископа рашко-призренског Артемија да „непокорног монаха Антонија Давидовића, сабрата манастира Црна Река, стави под црквени суд, односно лиши га монашког чина и врати у ред световњака“. Свети архијерејски сабор је умолио епископа Артемија да „монасима подручне му Епархије забрани било какве делатности ван њихове матичне Епархије, без одобрења надлежних епархијских архијереја“.
Ову одлуку Светог архијерејског сабора, коју су потписали сви епископи, као ни многе друге везане за неканонско и нецрквено понашање појединаца из Епархије рашко-призренске, владика Артемије никада није извршио, иако је иста понављана на Сабору 2006. и 2009. године, заједно са одлукама о покретању црквеног поступка против протосинђела Симеона Виловског и о распуштању фирме „Раде Неимар“. Иако се монах Антоније у међувремену „повукао” у испосницу изнад Црне реке, и даље је остао активан у свом деструктивном деловању против Цркве. Приликом недавних трагикомичних протеста пред Патријаршијом, 13. фебруара ове године, а затим пред манастиром Грачаницом, монах Антоније се могао видети заједно са осталим црноречким монасима и тамошњим игуманом Николајем.
Јуче, 22. фебруара 2010. године, монах Антоније је изишао у јавност са интервјуом дневном листу Правда у коме је изнео читав низ најбезочнијих неистина и клевета на рачун Светог архијерејског синода и епископâ Српске православне цркве поводом садашње ситуације у Епархији рашко-призренској, најављујући и конференцију за новинаре за 24. фебруар у Медија центру у Београду (наравно, насупрот црквеном поретку, без знања и одобрења његове светости патријарха као и надлежног архиепископа београдско-карловачког).
Реч је, дакле, о човеку који живи ван сваког црквеног и монашког поретка, у непослушности Цркви и свом надлежном епископу, а то је сада владика Атанасије. (Сумњамо да би он послушао и владику Артемија, којег иначе не доживљава као духовника него као гуруа, уколико би му овај поручио да не чини то што чини.) Својим досадашњим непочинствима он руши углед Српске православне цркве. Нажалост, епископ Артемије је годинама штитио монаха Антонија, као што је упорно штитио и протосинђела Симеона и остале, који су и њему лично, и Епархији рашко-призренској, и читавој нашој светој Цркви, нанели и наносе огромну материјалну и моралну штету.
Обавештавамо делатнике средстава информисања да све изјаве, писане или усмене, које буде износио монах Антоније Давидовић, представљају лични став једног неодговорног човека, сасвим неуравнотеженог понашања, и не могу се од стране озбиљних медија сматрати релевантним изјавама о ситуацији у Епархији рашко-призренској и Српској православној цркви у целини.
СПЦ
21-01-2017, 01:00 PM
.
ЗАШТО ДРАГАН ДАВИДОВИЋ ( БИВШИ МОНАХ АНТОНИЈЕ ) ВАРА ВЕРНИКЕ?
Патријарх Иринеј потврдио да није први пут да се нека црква потапа или измешта за добробит народа и рекао да се договор који су владике постигле са ЈП „Колубара“ мора да се испоштује. Драган Давидовић који предводи групу верника није само рашчињен као монах већ је на две године био у потпуности избачен из окриља СПЦ. По чијем налогу Давидовић узнемирује јавност?
Патријарх српски Иринеј у обраћању јавности саопштио да је добробит народа на првом месту када је у питању манастир Грачаница „Владика Јован и Владика Лаврентије су о томе размишљали и дали сагласност у име Синода због националног интереса. Тако су премештени и други манастири.Они су дали сагласност , али под условом изградње нове цркве. Колико разумем изградјена је нова Грачаница Тешко се мири са тим , мучно је то и тешко , али дешавало се то и у прошлости и биће тога и у будућности“, рекао је Патријарх Иринеј .
На фејсбуку су се појавиле и лажне фотографије потапања икона што никако не може бити тачно јер је све пренето у нову цркву што потврђују и сведоци , али и потписани записници .Сведоци тврде да су иконе на слици донели управо верници које предводи Давидовић те и да оне никада нису биле део манастира .
На жалост масмедији омогућили су манипулацију грађанима и верницима почев од објављивања фотографија о хапшењу верника при чему је искоришћен моменат за фотографисање док се иста група молила клањањем , а полиција мало даље чекала да заврше молитву како би их безбедно испратила из зоне радова па све до лажних слика о иконама.
Кампању видљиво води рашчињени монах Драган Давидовић из Ваљева који је у неколико наврата хапшен због напада на службено лице, али и напада на раднике који су чистили корито хидроакумулације "Ровни" , Давидовић је био хапшен и у јуну 2012. године , када је Ванрасправно кривично веће Основног суда уважило жалбу његовог браниоца и укинуло му једномесечни притвор. Давидовић је у мају рушио два стуба будуће телемерне станице на брани "Ровни" и, како је тада саопштено, причинио штету од око 800.000 динара.
Драган Давидовић, рашчињени монах Антоније, био је у косовским манастирима Зочиште и Црна река, а рашчињен је због учешћа у протестима пред Грачаницом на Косову и Патријаршијом СПЦ у Београду приликом смене тадашњег епископа рашко-призренског Артемија.
Наиме у мају 2010. године монах Антоније (Давидовић) који је изазвао нереде испред манастира Грачаница и организовао протесте пред Патријаршијом у Београду лишен је монашког чина. Одлуком Црквеног суда Епархије будимљанско-никшићке, он је враћен у ред цивила са световним именом Драган и искључен из црквене заједнице на две године.
Пресуда Црквеног суда практично значи и да ако се бивши сабрат манастира Црна Река буде представљао као монах, може бити ухапшен за лажно представљање.
Монах Антоније је пресудом Црквеног суда оптужен за самовољу и немонашко непокоравање надлежним црквеним властима, као и за изношење бројних неистина и клевета недоличним хришћанину, а камоли монаху.У пресуди стоји и да се одрекао послушности црквеној власти, бунио и стварао заверу против ње, ускраћивао јој дужно поштовање, клеветао је, вређао и ниподаштавао, а и одбијао да изврши одлуке надлежних црквених власти.Како је наведено у пресуди Црквеног суда , монах Антоније је одговоран и за више пута поновљено немонашко клеветање патријарха и архијереја.
У пресуди је наведено неколико важних канона које је прекршио.Не треба заборавити да је када је у питању црква Давидовића осудио највиши односно Велики црквени суд.
Од тог дана рашчињења не постоје подаци о Давидовићевом запослењу нити било каквом другом радном ангажовању , али је и даље у монашкој одори присутан на градским улицама. Иако на то нема право као цивилно лице, исти Давидовић је у више наврата на градском Тргу под озвучењем саслуживао у вршењу верске службе на пта није имао право ни док је био монах јер је припадао реду простих монаха који ниједну свештеничку радњу не могу да врше. Толерантна црква на ово понашање није реаговала сматрајући очито с обзиром да се ради о цивилу он није више њихова надлежност већ надлежност цивилних судова И органа реда. Драган Давидовић није монах већ врло вешта особа у информатичком свету, маипулацији верним народом за кога је црква изрекла став да је износио неистине И клевете које не приличе ни хришћанину , а камоли монаху.
По информацијама Вамедие иста група предводјена Драганом Давидовићем недавно је причинила материјалну штету на новоизграђеном црквеном објекту надомак манастира Пустиње .
Група верника опседала је у уторак зграду Управе док су интернетом послате бројне поруке о томе да је вода ушла у манастир Грачаницу . Да ће вода ући у овај манастир знало се још половином осамдесетих година када је први уговор измедју цркве и јавног предузећа „Колубара“ потписан . Овај уговор који је потписао владика Јован, био је предуслов да се почне са прикупљањем документације за изградњу бране. Много година касније владика Лаврентије 2003. године потписао је још један уговор .Тачније 15. јуна 2003. године између овог ЈП и СПЦ, коју је заступао тадашњи епископ шабачко-ваљевски Лаврентије потписан уговор о размени непокретности. По том уговору објекат Ваљевске Грачанице уступљен је ЈП “Колубара”, док је ово предузеће прихватило обавезу да за потребе СПЦ у оближњем селу Брезовице на површини од 1,2 хектара изгради нову цркву, парохијски дом, кућу за свештеника, продавницу, летњиковац и јавну чесму , што је И урадјено.
Крстове за нову цркву у селу Брезовице освештао је актуелни епископ Милутин.
„Зашто је тражено да се уопште уговори направе? Зато што су још тада знали да ће манастир бити потопљен . Ту нема дилеме, никакве .Ја не знам зашто је то сада проблем . СПЦ нас физички никада није ометала у реализацији пројекта .Одговорно тврдим да ометања с њихове стране није било. Постоји обимна документација о томе да смо комуницирали , да смо их обавештавали унапред о сваком наредном потезу . Дислокација , ствари , животиња које су биле горе, предмети који су били саставни део објеката до дислокације иконостаса и монаха. Са свиме су били упознати. Сада се води нека друга прича , али не од стране СПЦ већ од стране неких људи који вероватно имају неки интерес да то раде“, тврди Миодраг Марковић директор ЈП „Колубара“.
Ако је црква већ рекла шта има на тему Давидовића остаје велико питање зарад чијих интереса Давидовић спроводи акције које спроводи и од чијег новца он живи и финансира поменуте акције?
СПЦ
ЗАШТО ДРАГАН ДАВИДОВИЋ ( БИВШИ МОНАХ АНТОНИЈЕ ) ВАРА ВЕРНИКЕ?
Патријарх Иринеј потврдио да није први пут да се нека црква потапа или измешта за добробит народа и рекао да се договор који су владике постигле са ЈП „Колубара“ мора да се испоштује. Драган Давидовић који предводи групу верника није само рашчињен као монах већ је на две године био у потпуности избачен из окриља СПЦ. По чијем налогу Давидовић узнемирује јавност?
Патријарх српски Иринеј у обраћању јавности саопштио да је добробит народа на првом месту када је у питању манастир Грачаница „Владика Јован и Владика Лаврентије су о томе размишљали и дали сагласност у име Синода због националног интереса. Тако су премештени и други манастири.Они су дали сагласност , али под условом изградње нове цркве. Колико разумем изградјена је нова Грачаница Тешко се мири са тим , мучно је то и тешко , али дешавало се то и у прошлости и биће тога и у будућности“, рекао је Патријарх Иринеј .
На фејсбуку су се појавиле и лажне фотографије потапања икона што никако не може бити тачно јер је све пренето у нову цркву што потврђују и сведоци , али и потписани записници .Сведоци тврде да су иконе на слици донели управо верници које предводи Давидовић те и да оне никада нису биле део манастира .
На жалост масмедији омогућили су манипулацију грађанима и верницима почев од објављивања фотографија о хапшењу верника при чему је искоришћен моменат за фотографисање док се иста група молила клањањем , а полиција мало даље чекала да заврше молитву како би их безбедно испратила из зоне радова па све до лажних слика о иконама.
Кампању видљиво води рашчињени монах Драган Давидовић из Ваљева који је у неколико наврата хапшен због напада на службено лице, али и напада на раднике који су чистили корито хидроакумулације "Ровни" , Давидовић је био хапшен и у јуну 2012. године , када је Ванрасправно кривично веће Основног суда уважило жалбу његовог браниоца и укинуло му једномесечни притвор. Давидовић је у мају рушио два стуба будуће телемерне станице на брани "Ровни" и, како је тада саопштено, причинио штету од око 800.000 динара.
Драган Давидовић, рашчињени монах Антоније, био је у косовским манастирима Зочиште и Црна река, а рашчињен је због учешћа у протестима пред Грачаницом на Косову и Патријаршијом СПЦ у Београду приликом смене тадашњег епископа рашко-призренског Артемија.
Наиме у мају 2010. године монах Антоније (Давидовић) који је изазвао нереде испред манастира Грачаница и организовао протесте пред Патријаршијом у Београду лишен је монашког чина. Одлуком Црквеног суда Епархије будимљанско-никшићке, он је враћен у ред цивила са световним именом Драган и искључен из црквене заједнице на две године.
Пресуда Црквеног суда практично значи и да ако се бивши сабрат манастира Црна Река буде представљао као монах, може бити ухапшен за лажно представљање.
Монах Антоније је пресудом Црквеног суда оптужен за самовољу и немонашко непокоравање надлежним црквеним властима, као и за изношење бројних неистина и клевета недоличним хришћанину, а камоли монаху.У пресуди стоји и да се одрекао послушности црквеној власти, бунио и стварао заверу против ње, ускраћивао јој дужно поштовање, клеветао је, вређао и ниподаштавао, а и одбијао да изврши одлуке надлежних црквених власти.Како је наведено у пресуди Црквеног суда , монах Антоније је одговоран и за више пута поновљено немонашко клеветање патријарха и архијереја.
У пресуди је наведено неколико важних канона које је прекршио.Не треба заборавити да је када је у питању црква Давидовића осудио највиши односно Велики црквени суд.
Од тог дана рашчињења не постоје подаци о Давидовићевом запослењу нити било каквом другом радном ангажовању , али је и даље у монашкој одори присутан на градским улицама. Иако на то нема право као цивилно лице, исти Давидовић је у више наврата на градском Тргу под озвучењем саслуживао у вршењу верске службе на пта није имао право ни док је био монах јер је припадао реду простих монаха који ниједну свештеничку радњу не могу да врше. Толерантна црква на ово понашање није реаговала сматрајући очито с обзиром да се ради о цивилу он није више њихова надлежност већ надлежност цивилних судова И органа реда. Драган Давидовић није монах већ врло вешта особа у информатичком свету, маипулацији верним народом за кога је црква изрекла став да је износио неистине И клевете које не приличе ни хришћанину , а камоли монаху.
По информацијама Вамедие иста група предводјена Драганом Давидовићем недавно је причинила материјалну штету на новоизграђеном црквеном објекту надомак манастира Пустиње .
Група верника опседала је у уторак зграду Управе док су интернетом послате бројне поруке о томе да је вода ушла у манастир Грачаницу . Да ће вода ући у овај манастир знало се још половином осамдесетих година када је први уговор измедју цркве и јавног предузећа „Колубара“ потписан . Овај уговор који је потписао владика Јован, био је предуслов да се почне са прикупљањем документације за изградњу бране. Много година касније владика Лаврентије 2003. године потписао је још један уговор .Тачније 15. јуна 2003. године између овог ЈП и СПЦ, коју је заступао тадашњи епископ шабачко-ваљевски Лаврентије потписан уговор о размени непокретности. По том уговору објекат Ваљевске Грачанице уступљен је ЈП “Колубара”, док је ово предузеће прихватило обавезу да за потребе СПЦ у оближњем селу Брезовице на површини од 1,2 хектара изгради нову цркву, парохијски дом, кућу за свештеника, продавницу, летњиковац и јавну чесму , што је И урадјено.
Крстове за нову цркву у селу Брезовице освештао је актуелни епископ Милутин.
„Зашто је тражено да се уопште уговори направе? Зато што су још тада знали да ће манастир бити потопљен . Ту нема дилеме, никакве .Ја не знам зашто је то сада проблем . СПЦ нас физички никада није ометала у реализацији пројекта .Одговорно тврдим да ометања с њихове стране није било. Постоји обимна документација о томе да смо комуницирали , да смо их обавештавали унапред о сваком наредном потезу . Дислокација , ствари , животиња које су биле горе, предмети који су били саставни део објеката до дислокације иконостаса и монаха. Са свиме су били упознати. Сада се води нека друга прича , али не од стране СПЦ већ од стране неких људи који вероватно имају неки интерес да то раде“, тврди Миодраг Марковић директор ЈП „Колубара“.
Ако је црква већ рекла шта има на тему Давидовића остаје велико питање зарад чијих интереса Давидовић спроводи акције које спроводи и од чијег новца он живи и финансира поменуте акције?
СПЦ
23-01-2017, 05:38 PM
.
ПОДСЕТНИК.....
Изјава о протестима Драгана Давидовића, Политика, 2. новембар 2010. год.
Бивши монах не одустаје од протеста
„Некадашњи сабрат манастира Црна Река није више ни монах ни члан СПЦ, уствари, он се лажно представља“, кажу у црквеним круговима
Рашчињени монах приведен је у суботу на скупу који је одлуком полиције забрањен. Драган (Антоније) Давидовић, некадашњи сабрат манастира Црна Река, са групом присталица већ шест месеци протестује пред зградом Патријаршије у Београду, а како је навео у саопштењу написаном истог дана када је приведен, то ће наставити и убудуће да чини упркос забранама полиције. Он каже да су шест месеци истрајавали у „антиекуменским окупљањима православаца“ и да ће то наставити да чине.
– Сматрамо да је реч о крупној ствари, одбрани православља и нећемо од тога одустати, а наш једини захтев је да СПЦ иступи из екуменског покрета. Из полицијске управе Стари град за сада само усмено нам је саопштено да су сва даља окупљања забрањена, али ми ћемо и даље бити пред Патријаршијом сваке суботе, а нарочито у дане заседања Светог архијерејског Сабора – каже за „Политику” Давидовић.
У СПЦ су изричити: „Некадашњи сабрат манастира Црна Река, бивши монах Антоније, односно Драган Давидовић, није више ни монах ни члан СПЦ, будући да је одлуком црквеног суда лишен монашког чина, враћен у ред световњака и изопштен из црквене заједнице на две године”.
Црква не може никоме да забрани да носи мантију, али свештеник или монах који је рашчињен, а и даље носи монашку или свештеничку одећу, као што је овде случај, и иступа као да је и даље члан Српске православне цркве, уствари се лажно представља, објашњавају у црквеним круговима.
– Ретко се прибегава томе да Црква пријави световним властима рашчињеног свештеника који и даље носи црквену одору или се представља као клирик. Такође, одлука црквеног суда о лишењу Давидовића монашког чина и искључењу из црквене заједнице јавно је објављена и свима доступна управо да не би долазило до неких забуна – кажу у СПЦ.
Протојереј мр Велибор Џомић, члан правног савета Митрополије црногорско-приморске наводи да се не само у овом, већ и у другим оваквим случајевима који су се јављали кроз историју Цркве, поступа по унутрашњим прописима и црквеним канонима, али и да се раздваја оно што је искључиво у надлежности државе.
– Његов статус је више него јасан када је у питању његов положај у Цркви. Он није монах и не може да се причести, не може да учествује ни у једној светој тајни или црквеном обреду. С обзиром да традиционалне цркве и верске заједнице у Србији према прописима Министарства вера имају посебан статус у правном систему може се очекивати да му се државним законима спречи лажно представљање и обмањивање јавности. Наиме, држава је донела Закон о црквама и верским заједницама и она је дужна да тај закон спроводи, а како и на који начин ће спроводити норме које је донела, није на представницима Цркве да дискутују – каже протојереј мр Велибор Џомић.
Он додаје и да би у већини држава такве ствари веома јасно биле онемогућене – у Италији, на пример, немогуће је да се неко представља као свештеник Римокатоличке цркве, ако он то није, истиче наш саговорник.
Иначе, члан осам Закона о црквама и верским заједницама, између осталог, прописује да „држава штити службену униформу и њене делове, као и обележја чина и достојанства свештених лица, односно верских службеника, у складу са законом и аутономним правом цркве или верске заједнице“. У недавној расправи о уставности одређених одредаба Закона о црквама и верским заједницама, и овај члан поменут је као један од спорних, уз навођење да је нејасно због чега и како држава штити униформу свештеника.
ПОДСЕТНИК.....
Изјава о протестима Драгана Давидовића, Политика, 2. новембар 2010. год.
Бивши монах не одустаје од протеста
„Некадашњи сабрат манастира Црна Река није више ни монах ни члан СПЦ, уствари, он се лажно представља“, кажу у црквеним круговима
Рашчињени монах приведен је у суботу на скупу који је одлуком полиције забрањен. Драган (Антоније) Давидовић, некадашњи сабрат манастира Црна Река, са групом присталица већ шест месеци протестује пред зградом Патријаршије у Београду, а како је навео у саопштењу написаном истог дана када је приведен, то ће наставити и убудуће да чини упркос забранама полиције. Он каже да су шест месеци истрајавали у „антиекуменским окупљањима православаца“ и да ће то наставити да чине.
– Сматрамо да је реч о крупној ствари, одбрани православља и нећемо од тога одустати, а наш једини захтев је да СПЦ иступи из екуменског покрета. Из полицијске управе Стари град за сада само усмено нам је саопштено да су сва даља окупљања забрањена, али ми ћемо и даље бити пред Патријаршијом сваке суботе, а нарочито у дане заседања Светог архијерејског Сабора – каже за „Политику” Давидовић.
У СПЦ су изричити: „Некадашњи сабрат манастира Црна Река, бивши монах Антоније, односно Драган Давидовић, није више ни монах ни члан СПЦ, будући да је одлуком црквеног суда лишен монашког чина, враћен у ред световњака и изопштен из црквене заједнице на две године”.
Црква не може никоме да забрани да носи мантију, али свештеник или монах који је рашчињен, а и даље носи монашку или свештеничку одећу, као што је овде случај, и иступа као да је и даље члан Српске православне цркве, уствари се лажно представља, објашњавају у црквеним круговима.
– Ретко се прибегава томе да Црква пријави световним властима рашчињеног свештеника који и даље носи црквену одору или се представља као клирик. Такође, одлука црквеног суда о лишењу Давидовића монашког чина и искључењу из црквене заједнице јавно је објављена и свима доступна управо да не би долазило до неких забуна – кажу у СПЦ.
Протојереј мр Велибор Џомић, члан правног савета Митрополије црногорско-приморске наводи да се не само у овом, већ и у другим оваквим случајевима који су се јављали кроз историју Цркве, поступа по унутрашњим прописима и црквеним канонима, али и да се раздваја оно што је искључиво у надлежности државе.
– Његов статус је више него јасан када је у питању његов положај у Цркви. Он није монах и не може да се причести, не може да учествује ни у једној светој тајни или црквеном обреду. С обзиром да традиционалне цркве и верске заједнице у Србији према прописима Министарства вера имају посебан статус у правном систему може се очекивати да му се државним законима спречи лажно представљање и обмањивање јавности. Наиме, држава је донела Закон о црквама и верским заједницама и она је дужна да тај закон спроводи, а како и на који начин ће спроводити норме које је донела, није на представницима Цркве да дискутују – каже протојереј мр Велибор Џомић.
Он додаје и да би у већини држава такве ствари веома јасно биле онемогућене – у Италији, на пример, немогуће је да се неко представља као свештеник Римокатоличке цркве, ако он то није, истиче наш саговорник.
Иначе, члан осам Закона о црквама и верским заједницама, између осталог, прописује да „држава штити службену униформу и њене делове, као и обележја чина и достојанства свештених лица, односно верских службеника, у складу са законом и аутономним правом цркве или верске заједнице“. У недавној расправи о уставности одређених одредаба Закона о црквама и верским заједницама, и овај члан поменут је као један од спорних, уз навођење да је нејасно због чега и како држава штити униформу свештеника.
23-01-2017, 07:27 PM
.
КАЛУЂЕРСКИ ШТРАЈКОВИ
Протојереј мр Велибор Џомић
Ових дана се распламсала прича о појединачним калуђерским штрајковима, демонстрацијама, протестима и тзв. анти-екуменским скуповима. Углавном се постављају следећа питања: да ли свештеници и монаси, који су пресудама црквених судова, рашчињени могу да се представљају као свештеници и монаси Српске Цркве? Да ли могу да носе мантије и да ли могу да демонстрирају против Српске Цркве представљајући се као "клирици СПЦ"? Посебно се апострофира став државне власти према таквим типовима или "скитајућим калуђерима".
Пре свега, та питања нису нова. Таквих случајева је било и има у свим државама кроз историју. Ни државе у овом делу Европе нису имуне од тих вируса. Таквих случајева и самозванаца је итекако било и за време Кнежевине и Краљевине Србије и Књажевине и Краљевине Црне Горе.
С обзиром да прича није нова онда није на одмет да се подсетимо како се то решавало у Србији за време владавине Кнеза Милоша Обреновића. Двојица калуђера из Манастира Каленића никако нису поштовала црквени поредак. Из тих разлога је кнез Милош 6. јула 1824. године писао Павлу Штулу да "ако их тамо где ухвати, обрије их; но не само да им браде обрије, но и бркове, косе, обрве, удари им по 150 штапова, а после свега овога да их отпусти". Постоји још доста сличних, блажих или тежих случајева од овог који смо навели као пример како је државна власт поступала у таквим случајевима.
Данас смо дошли у парадоксалну ситуацију да се поједини одбегли и скитајући калуђери, између осталог, грчевито боре и за тековине Србије 19. века и славне српске државне прошлости, али не знају да би се те тековине у једном делу прво одразиле на њих. Наравно, под условом да је на челу Србије владар попут кнеза Милоша.
Признаћемо, лако је било кнезу Милошу Обреновићу. У то време није постојала и није важила Европска конвенција о људским правима на чије се чланове често позивају скитајући калуђери, а посебно неки који су на основу црквених правила лишени чина и изопштени из Цркве.
Држава данас сваком човеку мора да гарантује сва права и слободе, али само до мере у којој се не угрожавају други тако да прича о бријање браде, бркова 150 штапова остаје део историје. Али, држава је, с друге стране, дужна да штити и права и слободе других. Та правила су јасна и недвосмислена.
Данас, заиста, свако има право да верује у шта год хоће и како год хоће. Међутим, нико нема право да обмањује јавност, лажно се представља и ствара погрешан утисак, а то је управо оно што је проблематично у савременим злоупотребама људских права и слободâ када су у питању атаци на традиционалне цркве и верске заједнице у многим европским државама.
Православни хришћани добро знају да монаси нису позвани и призвани на демонстрације нити да штрајковима поправљају друге. Хришћани су, а посебно монаси, позвани да постом, молитвом, сузама, смирењем, трпљењем и покајањем у својим манастирима и домовима поправљају себе знајући да се само тако поправља свет. И, зато, кад год видим калуђера да је напустио манастир, да скита по свету, да тражи нека права иако се добровољно одрекао света и свега у свету, да носи транспаренте, да држи мегафон, да се удомио на улици знам да није добар монах и да је кренуо на широк пут којим, на жалост, многи иду и који води у пропаст. И још боље знам да такав може да нанесе штету Цркви Христовој само због тога што он пропада као монах. Давно је речено да кад монаха удари торбица ни методе кнеза Милоша Обреновића тешко могу да врате на прави пут.
КАЛУЂЕРСКИ ШТРАЈКОВИ
Протојереј мр Велибор Џомић
Ових дана се распламсала прича о појединачним калуђерским штрајковима, демонстрацијама, протестима и тзв. анти-екуменским скуповима. Углавном се постављају следећа питања: да ли свештеници и монаси, који су пресудама црквених судова, рашчињени могу да се представљају као свештеници и монаси Српске Цркве? Да ли могу да носе мантије и да ли могу да демонстрирају против Српске Цркве представљајући се као "клирици СПЦ"? Посебно се апострофира став државне власти према таквим типовима или "скитајућим калуђерима".
Пре свега, та питања нису нова. Таквих случајева је било и има у свим државама кроз историју. Ни државе у овом делу Европе нису имуне од тих вируса. Таквих случајева и самозванаца је итекако било и за време Кнежевине и Краљевине Србије и Књажевине и Краљевине Црне Горе.
С обзиром да прича није нова онда није на одмет да се подсетимо како се то решавало у Србији за време владавине Кнеза Милоша Обреновића. Двојица калуђера из Манастира Каленића никако нису поштовала црквени поредак. Из тих разлога је кнез Милош 6. јула 1824. године писао Павлу Штулу да "ако их тамо где ухвати, обрије их; но не само да им браде обрије, но и бркове, косе, обрве, удари им по 150 штапова, а после свега овога да их отпусти". Постоји још доста сличних, блажих или тежих случајева од овог који смо навели као пример како је државна власт поступала у таквим случајевима.
Данас смо дошли у парадоксалну ситуацију да се поједини одбегли и скитајући калуђери, између осталог, грчевито боре и за тековине Србије 19. века и славне српске државне прошлости, али не знају да би се те тековине у једном делу прво одразиле на њих. Наравно, под условом да је на челу Србије владар попут кнеза Милоша.
Признаћемо, лако је било кнезу Милошу Обреновићу. У то време није постојала и није важила Европска конвенција о људским правима на чије се чланове често позивају скитајући калуђери, а посебно неки који су на основу црквених правила лишени чина и изопштени из Цркве.
Држава данас сваком човеку мора да гарантује сва права и слободе, али само до мере у којој се не угрожавају други тако да прича о бријање браде, бркова 150 штапова остаје део историје. Али, држава је, с друге стране, дужна да штити и права и слободе других. Та правила су јасна и недвосмислена.
Данас, заиста, свако има право да верује у шта год хоће и како год хоће. Међутим, нико нема право да обмањује јавност, лажно се представља и ствара погрешан утисак, а то је управо оно што је проблематично у савременим злоупотребама људских права и слободâ када су у питању атаци на традиционалне цркве и верске заједнице у многим европским државама.
Православни хришћани добро знају да монаси нису позвани и призвани на демонстрације нити да штрајковима поправљају друге. Хришћани су, а посебно монаси, позвани да постом, молитвом, сузама, смирењем, трпљењем и покајањем у својим манастирима и домовима поправљају себе знајући да се само тако поправља свет. И, зато, кад год видим калуђера да је напустио манастир, да скита по свету, да тражи нека права иако се добровољно одрекао света и свега у свету, да носи транспаренте, да држи мегафон, да се удомио на улици знам да није добар монах и да је кренуо на широк пут којим, на жалост, многи иду и који води у пропаст. И још боље знам да такав може да нанесе штету Цркви Христовој само због тога што он пропада као монах. Давно је речено да кад монаха удари торбица ни методе кнеза Милоша Обреновића тешко могу да врате на прави пут.
26-01-2017, 06:33 PM
Док смо на Давидовићи
Шта се десило Владика Дамаскин?
Шта се десило Владика Дамаскин?
27-01-2017, 08:17 AM
(26-01-2017, 06:33 PM)Прст_у_ока_латиници Пише: [ -> ]Док смо на Давидовићи
Шта се десило Владика Дамаскин?
Владику Дамаскина су искористили и одбацили,”веома у складу са Јеванђељем и хришћанским врлинама”!!!
29-01-2017, 12:54 PM
.
ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА МОНАХ НЕ- МОНАХА АНТОНИЈА ДАВИДОВИЋА?
Из писма једног Свештеника Ваљевске Епархије
МОНАХ НЕ- МОНАХ ДАВИДОВИЋ, како се сам потписује, јасно даје до знања о чему се ради. Како може рашчињени калуђер, који је онда по рангу исто што и Мираш Дедеић распоп да врши какву литију и обред а да та литија буде БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА и у цркви да се званично и регуларно обави молитва против такве пошасти као што је геј парада? Две литије у Београду су сувише. Ову регуларну и Богу Милу предводио је свештеник частан и поштен Убипаровић колико се ја сећам.
КАКО МОГУ ДА РАШЧИЊЕНИ СВЕШТЕНИК И МОНАХ ПРЕДВОДЕ ЛИТИЈУ? ГДЕ ТО ИМА ?
Може ли аутомеханичар да буде хирург? И какво Истинољубље? Истина око рашчињеног Давидовића је горчија. Користе га странке за политичке обрачуне, предводи колоне да упадају у Ваљевску Општину и да тамо заводе ред и терор . НЕ!
МОНАХ ДАВИДОВИЋ јавност држи у заблуди? Осуђује политику а њом се сам бави. Да је истински монах, не би га рашчинили и не би се бавио политиком. А одавно се зна да је у СПО , заједно са Андријом из Шапца итд. А мало је цик- цак, час си био код покојног Жарка Гавриловића а чешће код Вука и Данице?
Кога лажеш Давидовићу? .
Пишеш о истинољубљу и Истоку, рашчињени Антоније, а радиш са налогодавцима Драшковићим за запад! Давидовић је на платном списку Драшковића и обмањује јавност. Насилно са хулиганима упада у Ваљевску скупштину општине и прекида заседање.
Колико је овај РАСПОП АНТОНИЈЕ ДАВИДОВИЋ добио пара од Драшковић Вука и Данице, од покојног Жарка Гавриловића, од Андрије из Шапца, од Аце из Ваљева, од Ђорђа адвоката да компромитује СРБСКУ ПОЛИЦИЈУ И СРБСКЕ СЛУЖБЕ? Где то још може рашчињени калуђер, а он зна и због чега да предводи литију. Ком се он то Богу моли? Истом као и Вук Драшковић ДОЛАРУ ! И доста више глуматања.
Монах живи повучено од јавности и Богу се моли а овај распоп добија паре да блати србске службе безбедности. И сметају му Двери које су регуларно и уз Божји благослов и у цркви обавили молитву. У коју цркву ти смеш да уђеш РАСПОПЕ АНТОНИЈЕ ДАВИДОВИЋУ , који се јавно молиш Исток, а тајно радиш за ЗАПАД?
ШТА ТИ РАСПОПЕ ТРАЖИШ У БЕОГРАДУ ? МАЛО ТИ ЈЕ ШТО СА ВАЉЕВСКИМ КАБАДАХИЈАМА НАСИЛНО УПАДАШ У ЗГРАДУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ У ВАЉЕВУ! КАКО ТО ДА СЕ РАСПОПЕ УПРАВО ТИ БОРИШ ПРОТИВ ГЕЈЕВА КАД ЛИЧНО ТИ ИМАШ ХОМОСЕКСУАЛНА ИСКУСТВА ? ПИТАЈ АНДРИЈУ ИЗ ШАПЦА ОНОГ ШТО ТИ ЛЕТКЕ ДЕЛИ! ТВРДИ ДА СТЕ У ЉУБАВНОЈ ВЕЗИ ВИШЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ!
Прави монах се не бави политиком, прави монах се не бави саморекламерством, прави монах не позива на линч и говор мржње према искреним верницима као што су РАСКОЛНИЦИ, прави монах је у манастиру и моли се Богу . А АНТОНИЈЕ ДАВИДОВИЋ СЕ МОЛИ ДОЛАРУ ДА БИ КОМПРОМИТОВАО СРБСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ.
ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА МОНАХ НЕ- МОНАХА АНТОНИЈА ДАВИДОВИЋА?
Из писма једног Свештеника Ваљевске Епархије
МОНАХ НЕ- МОНАХ ДАВИДОВИЋ, како се сам потписује, јасно даје до знања о чему се ради. Како може рашчињени калуђер, који је онда по рангу исто што и Мираш Дедеић распоп да врши какву литију и обред а да та литија буде БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА и у цркви да се званично и регуларно обави молитва против такве пошасти као што је геј парада? Две литије у Београду су сувише. Ову регуларну и Богу Милу предводио је свештеник частан и поштен Убипаровић колико се ја сећам.
КАКО МОГУ ДА РАШЧИЊЕНИ СВЕШТЕНИК И МОНАХ ПРЕДВОДЕ ЛИТИЈУ? ГДЕ ТО ИМА ?
Може ли аутомеханичар да буде хирург? И какво Истинољубље? Истина око рашчињеног Давидовића је горчија. Користе га странке за политичке обрачуне, предводи колоне да упадају у Ваљевску Општину и да тамо заводе ред и терор . НЕ!
МОНАХ ДАВИДОВИЋ јавност држи у заблуди? Осуђује политику а њом се сам бави. Да је истински монах, не би га рашчинили и не би се бавио политиком. А одавно се зна да је у СПО , заједно са Андријом из Шапца итд. А мало је цик- цак, час си био код покојног Жарка Гавриловића а чешће код Вука и Данице?
Кога лажеш Давидовићу? .
Пишеш о истинољубљу и Истоку, рашчињени Антоније, а радиш са налогодавцима Драшковићим за запад! Давидовић је на платном списку Драшковића и обмањује јавност. Насилно са хулиганима упада у Ваљевску скупштину општине и прекида заседање.
Колико је овај РАСПОП АНТОНИЈЕ ДАВИДОВИЋ добио пара од Драшковић Вука и Данице, од покојног Жарка Гавриловића, од Андрије из Шапца, од Аце из Ваљева, од Ђорђа адвоката да компромитује СРБСКУ ПОЛИЦИЈУ И СРБСКЕ СЛУЖБЕ? Где то још може рашчињени калуђер, а он зна и због чега да предводи литију. Ком се он то Богу моли? Истом као и Вук Драшковић ДОЛАРУ ! И доста више глуматања.
Монах живи повучено од јавности и Богу се моли а овај распоп добија паре да блати србске службе безбедности. И сметају му Двери које су регуларно и уз Божји благослов и у цркви обавили молитву. У коју цркву ти смеш да уђеш РАСПОПЕ АНТОНИЈЕ ДАВИДОВИЋУ , који се јавно молиш Исток, а тајно радиш за ЗАПАД?
ШТА ТИ РАСПОПЕ ТРАЖИШ У БЕОГРАДУ ? МАЛО ТИ ЈЕ ШТО СА ВАЉЕВСКИМ КАБАДАХИЈАМА НАСИЛНО УПАДАШ У ЗГРАДУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ У ВАЉЕВУ! КАКО ТО ДА СЕ РАСПОПЕ УПРАВО ТИ БОРИШ ПРОТИВ ГЕЈЕВА КАД ЛИЧНО ТИ ИМАШ ХОМОСЕКСУАЛНА ИСКУСТВА ? ПИТАЈ АНДРИЈУ ИЗ ШАПЦА ОНОГ ШТО ТИ ЛЕТКЕ ДЕЛИ! ТВРДИ ДА СТЕ У ЉУБАВНОЈ ВЕЗИ ВИШЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ!
Прави монах се не бави политиком, прави монах се не бави саморекламерством, прави монах не позива на линч и говор мржње према искреним верницима као што су РАСКОЛНИЦИ, прави монах је у манастиру и моли се Богу . А АНТОНИЈЕ ДАВИДОВИЋ СЕ МОЛИ ДОЛАРУ ДА БИ КОМПРОМИТОВАО СРБСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ.
29-01-2017, 06:29 PM
И какве то везе има са пројек потопавање Српске Територије са МИНИХИДРОЕЛЕКТРАНЕ?
Збила колико ту има Црквава и Манастира ко су нареду потопљавање?
Збила колико ту има Црквава и Манастира ко су нареду потопљавање?
29-01-2017, 06:40 PM
(29-01-2017, 06:29 PM)Прст_у_ока_ћирилици Пише: [ -> ]И какве то везе има са пројек потопавање Српске Територије са МИНИХИДРОЕЛЕКТРАНЕ?
Збила колико ту има Црквава и Манастира ко су нареду потопљавање?
"пројек"?
"збила"?
"Црквава"?
"нареду"?
Шта ти је ово? Научи да пишеш!
29-01-2017, 06:52 PM
Колико више Цркава и Манастира су за поплаве?
Хајде да причамо о хидроенергетских пројеката што сте планирали?
Хајде да причамо о хидроенергетских пројеката што сте планирали?
29-01-2017, 07:07 PM
(29-01-2017, 06:52 PM)Прст_у_ока_ћирилици Пише: [ -> ]Колико више Цркава и Манастира су за поплаве?
Хајде да причамо о хидроенергетских пројеката што сте планирали?
Колико Цркава и Манастира су за поплаве?
Свашта с' тобом! Шта ти то паде напамет?
29-01-2017, 07:16 PM
Очигледно ви сте овде стигли да престављаш ПОЛИТИЧКУ ЦРКВУ?