Престолонаследник бар никада није био сарадник УДБЕ, попут "магистра"...
Потпуно враћање части и рехабилитација Чиче, биће могућа тек у Краљевини, као и исправљање многих других неправди, као што су праведна реституција, укључивање српске емиграције у политичке и економске токове у Отаџбини...
Прво републикански политичари морају да похапају сва г..на која су посејали на све стране, а онда следи време Васкрса Круне Карађорђевића, према легалном и легитимном редоследу наслеђа Престола.
Жив је Дража, умро није,
док је Српства и Србије!!!
(18-12-2014, 08:58 AM)Владимир Петровић Пише: [ -> ]Престолонаследник бар никада није био сарадник УДБЕ, попут "магистра"...
Потпуно враћање части и рехабилитација Чиче, биће могућа тек у Краљевини, као и исправљање многих других неправди, као што су праведна реституција, укључивање српске емиграције у политичке и економске токове у Отаџбини...
Прво републикански политичари морају да похапају сва г..на која су посејали на све стране, а онда следи време Васкрса Круне Карађорђевића, према легалном и легитимном редоследу наслеђа Престола.
Жив је Дража, умро није,
док је Српства и Србије!!!
Чини се да је према легалном и легитимном редоследу наслеђа престола, требало да је наследник тог престола син Томислава Карађорђевића.
(19-12-2014, 02:52 PM)Luctor Пише: [ -> ] (18-12-2014, 08:58 AM)Владимир Петровић Пише: [ -> ]Престолонаследник бар никада није био сарадник УДБЕ, попут "магистра"...
Потпуно враћање части и рехабилитација Чиче, биће могућа тек у Краљевини, као и исправљање многих других неправди, као што су праведна реституција, укључивање српске емиграције у политичке и економске токове у Отаџбини...
Прво републикански политичари морају да похапају сва г..на која су посејали на све стране, а онда следи време Васкрса Круне Карађорђевића, према легалном и легитимном редоследу наслеђа Престола.
Жив је Дража, умро није,
док је Српства и Србије!!!
Чини се да је према легалном и легитимном редоследу наслеђа престола, требало да је наследник тог престола син Томислава Карађорђевића.
Када је преминуо Краљ Петар II, његов једини син, Престолонаследник Александар, постао је нови Краљ. Пренос Краљевства био је моменталан, безуслован и неопозив.
Док је Краљ жив, његов најстарији син је Престолонаследник, без обзира на то да ли је пунолетан или не. У тренутку смрти Престолонаследниковог оца Краља Петра II, Престолонаследник постаје Краљ и старешина Краљевске породице.
Старешинство над Краљевском породицом и функција, као и достојанство Краља спојени су у истој личности. Њ.К.В. Престолонаследник Александар II тренутно не користи званично титулу Краља, али то нема никаквог утицаја на његов положај и права. Положај и право Краља могу се напустити само чином формалне абдикације, у ком случају дотадашњи Престолонаследник аутоматски постаје нови Краљ.
(19-12-2014, 04:02 PM)Владимир Петровић Пише: [ -> ]Када је преминуо Краљ Петар II, његов једини син, Престолонаследник Александар, постао је нови Краљ. Пренос Краљевства био је моменталан, безуслован и неопозив.
На основу чега све то тврдиш?
(19-12-2014, 04:02 PM)Владимир Петровић Пише: [ -> ]Док је Краљ жив, његов најстарији син је Престолонаследник, без обзира на то да ли је пунолетан или не.
Ма то није уопште тачно. Краљ Александар I је био млађи брат краљевића Ђорђа, па је он постао краљ а не Ђорђе.
Постоје процедуре и услови преноса права на круну који зависе од околности, већ сам писао:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B...0%B8%D1%9B
Цитат: У време када је Петар II Карађорђевић пренео своја краљевска овлашћења на ренегат који је контролисао Јосип Броз Тито, принц Томислав је био законити наследник Круне и према тадашњем Уставу Југославије, једина особа којој је краљевска власт могла бити пренета.
Технички гледано, Петар II је абдицирао, без обзира што се касније предомислио и то негирао, и по тадашњем закону његов млађи брат аутоматски постаје носилац права на круну, као и његови потомци. Дакле, легални наследници круне су деца Томислава Карађорђевића, ако већ о круни причамо.
Александар II је рођен после свих тих догађања, а већину свог живиота је показивао незаинтересованост земљу свог порекла и служио је војсци земље која је одговорна за збацивање његовог оца. Томислав се никада тог права није одрекао и живео је у Србији у доба ратова и санкција, док је Александар дошао на готово.
Господине "Luctor" одмах се види зашто сте отворили корисничко име и зашто постујете ово - да бисте унели раздор међу монархисте. Очигледно је да сте комунистички васпитавани и обучавани, јер имате приучену комуњарску пропаганду, користите мала слова за титуле Краља и Престолонаследника, баратате излизаном удбашком аргументацијом, а по старом комуњарском обичају не смете да се потпишете својим именом и презименом. Срећом, на серверима постоје трагови свих гадости које сте Ви и Вама слични ширили о Краљу, па ће се тиме бавити будућа Српска Краљевска обавештајна оператива и аналитика. Још једном Вам кажем, маните се ћорава посла, јер после ће бити касно!!!
Време Краљевине Србије неумитно долази, на челу са легалним и легитимним Краљем Александром Другим Карађорђевићем!!!
Они који у свом заносу против легалног и легитимног Краља шире овде своју (нео)удбашку пропаганду, нека пруже одговор зашто један др Коста Чавошки подржава Краља и члан Крунског Кабинета и зашто читава четничка емиграција подржава легалног и легитимног Краља???
Ударили сте баш на овај форум, јер га посећују четници и монархисти, а и зато што је одликован по аманету Краља Петра Другог, отерали сте многе са овог форума...
За крај ове дискусије, што се мене тиче, да се вратим на тему. Као што се из раније пренетог поста може видети, Краљ позива на рехабилитацију Чиче и он ће бити рехабилитован у Краљевини Србији, а наћи ће се и обележити како доликује, хришћански Дражин гроб!!!
Даће Бог и Света Мати,
Да се једном све поврати:
Бадњи дан на Краљевском двору 1940. године
(20-12-2014, 03:31 AM)Владимир Петровић Пише: [ -> ]Господине "Luctor" одмах се види зашто сте отворили корисничко име и зашто постујете ово - да бисте унели раздор међу монархисте.
Са обзиром да сам вам одговорио на неке ваше приговоре на другој теми, одговорићу вам на ово овде.
Овај форум пратим већ јако дуго, али се нисам регистровао раније. Појавио сам се овде пре свега да бих одговорио на пропаганду мог "старог доброг пријатеља" са MyCity Military форума - Ватхре, који је имао обичај да банује све оне који су се усудили да противрече његовом безобзирном и лажљивом агитпропу, што укључује и мене.
Нарочито, пошто је завео терор на том форуму, почео је са истом надобудношћу то да ради и овде, али срећом овде не може да понови овде оно што ради тамо. Посебно што та особа понекад поставља документа која противрече његовим тврдњама, ваљда мислећи да их нико неће простудирати и веровати му на реч.
Вама сам одговорио, јер се ви упорно позивате на легалитет и легитимитет по питању права Александра II на престо, само и искључиво зато што је син Петра II. Гледајте мало законску логику преноса престола краљевине Југославије из тог доба када су били на снази, када се већ позивате на легалитет. Немам намеру више да се са вама прегањам и да вас убеђујем по том питању.
(20-12-2014, 03:31 AM)Владимир Петровић Пише: [ -> ]Очигледно је да сте комунистички васпитавани и обучавани, јер имате приучену комуњарску пропаганду, користите мала слова за титуле Краља и Престолонаследника, баратате излизаном удбашком аргументацијом,
Као прво, када сте мене кренули да оптужујете за "комуњарску прогаданду" (
), размислите мало прво кога нападате.
Као друго, са обзиром да смо сви ми живели и одрасли у СФРЈ (ако претпоставимо да су сви овде нешто старији), сви смо били изложени тој истој пропаганди, укључујући вас. Сада, размислите да ли ви у суштини пројектујете Брозовски култ личности на Александра II, и да ли је ваша фанатизована реакција на извесне аргументе удбашка.
(20-12-2014, 03:31 AM)Владимир Петровић Пише: [ -> ]Они који у свом заносу против легалног и легитимног Краља шире овде своју (нео)удбашку пропаганду, нека пруже одговор зашто један др Коста Чавошки подржава Краља и члан Крунског Кабинета и зашто читава четничка емиграција подржава легалног и легитимног Краља???
Лично, то се и ја питам...
Узгред, легалитет није исто што и легитимитет.
(20-12-2014, 03:31 AM)Владимир Петровић Пише: [ -> ]а по старом комуњарском обичају не смете да се потпишете својим именом и презименом.
Да ли схватате да ви тиме оптужујете већину чланова овде да су комунисти?
(20-12-2014, 03:31 AM)Владимир Петровић Пише: [ -> ]Ударили сте баш на овај форум, јер га посећују четници и монархисти, а и зато што је одликован по аманету Краља Петра Другог, отерали сте многе са овог форума...
Како је то могуће, ако сам постао члан овог форума од скоро?
П.С
Иако ми се чини да је ваша оданост и посвећеност Александру II искрена, чини ми се да заступате један крајње наивни монархизам, и то кажем без малициозности према вама, посебно што сам и ја сам делио некад уверења слична вашима, све док нисам почео да преиспитујем неке ствари. А има доста људи које размишљају исто. Проверите чињенице о којим говорим, ако вам је заиста стало до истине и не заборавите да је монархија пре свега институција, не један човек.
Можда сам кренуо мало оштро у дијалогу са вама, и са вама почео дијалог на "ти", док ви више преферирате персирање, али сматрам да нисам заслужио такве увреде од вас, посебно што ја вас нисам вређао, па чак ни Александра II, о коме нажалост немам баш лепо мишљење. А кад већ говорите о сејању раздора међу монархисте, мени се чини да то најефикасније ради управо сам Алексадар II својим гафовима.
А што се тиче Драже Михаиловића и његове рехабилитације, уместо да управо Алеаксандар II буде потпуно посвећен рехабилитацији човека који је дао живот за његовог оца и чији су борци умирали са покличом "Живео Краљ!", добијамо пар порука и подршке који су крајње немушти и недовољни.
Уместо госп. Самарџића који је цео свој живот и енергију посветио борби за правду према ЈВуО и Михаиловићу, главни предводник и посвећеник тог процеса би требао да буде управо Александар II, посебно што себе представља престолонаследником и што је син Краља Петра II чија су знамења носили ти исти борци ЈВуО и у чије име су се жртвовали. Ти борци су дали свој дуг према династији и Краљу, дајући своје животе, сад је време да династија и потомак тог Краља покажу да су достојни својих бораца активирајући се и уложити више од пуких пар саопштења.
Што рече Нимбус на подфоруму Монархија, јасно се види удбашки трол!!!
Краљу Перо српски сине !
Пошто са некима нема сврхе водити разуман разговор нити их третирати увиђавно (јер су очигледно безобразни), што се тиче рехабилитације Драже што је тема и о чему сам желео да пишем...
Иако би, да се овде ради о било којој другој земљи у Европи он био потпуно и одавно рехабилитован, као и други борци покрета отпора који су имали ту несрећу да на власт дођу њихови ривали и стога били сатанизовани (ми нисмо једина земља која је имала ту ситуацију), код нас је ствар изузетно сложена и укључује како домаћи, тако и страни фактор.
1. Дража Михаиловић је од стварног команданта ЈВуО и покрета отпора у окупираној Југославији, такође постао симбол и идеја. Код многих његових поштовалаца, као и противника он је постао симбол српског национализма. Такође је постао симбол предратне југословенске монархије и државног уређења, која је баштинила и традиције старе српске војске, а које би се могле окарактерисати "конзервативним" и "традиционалним". Занимљиво, да Хрват Јозо Томашевић разарање тих традиционалних српских институција сматра за једини битни резултат Титове победе, не победу над Немцима који би ионако били побеђени, независно од отпора у Југославији. Наравно, ово пре свега показује како други виде Дражу. Као симбол, он постаје средство психолошке пројекције разних идеолошких конструкција, које врло често немају везе са историјским ЈВуО и историјским Дражом, већ са извесним савременим конструктима који су резултат Брозове владавине.
2. Организација Драже Михаиловића је пре свега била југословенска организација покрета отпора, која је представљала војску Краљевине Југославије, тј. земље која је нападнута и окупирана. Она је у себе, поред Срба, укључивала Словенце, муслимане, па чак и Хрвате. Тај покрет је циљао на све оне становнике Југославије који су били противници окупације, били за Југославију и били за Краља, без обзира да ли су Срби или не. Логично, пропаганда НДХ и комуниста, свако из својих разлога, су тежили да униште кредибилитет ЈВуО код других народа, пре свега представљајући их као српске православне шовинисте, док су комунисти поред тога тежили да униште кредибилитет ЈВуО код српског народа, нарочито после рата, представљајући их као монструме, издајнике и звери. Комунисти су такође пропагандно све јединице под називом "четници" трпали у исти кош, представљали као јединствену организацију и реакционарну идеологију и све их приписивали Михаиловићу, ради изједначавања ЈВуО и оних четничких организација и покрета које са ЈВуО или немају везе или су са ЈВуО имали веома лабав контакт. Исто тако, комунисти су представљали ЈВуО као ривалски идеолошки покрет, иако ЈВуО као таква није била идеолошка армија, насупрот партизанима, љотићевцима и усташама и у себе је укључивала различита политичка гледишта.
3. После распада СФРЈ, многи код Срба су прихватили булајићевски имиџ четника који су стварали Брозови пропагандисти и почели да схватају четнике као неку српску верзију "анђела пакла". Слике таквих људи су отишле у свет и то се све лепо уклапало у слику коју су комунисти иначе стварали о четницима генерално а о ЈВуО посебно, а што су тврдили и Хрвати о Србима.
Пошто је булајићевски имиџ четника једини за који су послератне генерације знале, пошто нису имали другог вентила за национална осећања после колапса комунизма, они су пригрлили тај булајићевски имиџ као имиџ традиционалних Срба и српских патриота. Такође, почео је рат у бившој СФРЈ и многе јединице под називом "четници" су отишле у тај рат, тако да многи сада повезују ЈВуО и четнике из другог светског са ратовима из деведесетих. Исто тако треба узети у обзир да су Хрвати јако уложили у пропаганду у иностранству против "четника" и да се њихова пропаганда лепо надовезује на Брозову.
Ми стога имамо следеће проблеме....
1. У Србији на утицајним друштвеним местима имамо и даље углавном потомке партизана и титоиста, а то укључује како политичке, тако и културне институције. Они Титу и партији осећају ропску захвалност због тога што јесу и што су постали успешни грађани (често угледни), а Дража и ЈВуО их асоцирају на стару Југославију, где су њихови преци гајили козе и овце и били нико и ништа.
2. Дража, као војник краљевске војске и Краљевине Југославије је симбол баштине српских националних институција, које су суштински и створиле и обликовале прву Југославију. Против свега тога су били како усташе, тако и титоисти (претња тзв. "великосрпске буржоазије"). За обе ове групације, те српске националне институције и баштине (оличене у Дражи) су нешто негативно, ретроградно и опасно. Зато имамо спрегу домаћих комуниста и либерала који проистичу из титоизма, као и хрватских усташа, комуниста и либерала који по том питању чине јединствен фронт.
3. Због ратова у бившој Југославији, многи на Западу везују назив "четници" за те ратове, или бркају Дражу са тим ратовима. Такође, пошто је Запад одлучио да нападне Србе, шта ће лепше за њих него већ преузети већ одавно изграђену хрватску пропаганду против Срба. Тако имамо феномен, да иако је Дража на Западу све до тих ратова сматран скоро неупитно као борац покрета отпора и савезник, појављују се током деведестих и касније књиге које понављају како Брозову пропаганду, тако и хрватске изворе, све за пропагандне потребе стране интервенције против Срба. Већина скорашњих књига на енглеском се управо бави управо ревизијом слике Драже као савезника, а велик број је и хрватских аутора који пишу на енглеском на ту тему и објављују књиге које се изучавају у академској јавности. Наших аутора су углавном пасивни по питању издаваштва на енглеском говорном подручју.
4. Код нас, назив "четници" многе сад асоцира на ратове деведесетих, санкције и на кафански национализам из тог периода, и ствара замор и отпор, што укључује и Дражу на кога су се сви тада често позивали, ради оправдања таквог понашања. То све користе повампирени титоисти, да поново продају своју већ стару раскринкану пропаганду, апелујући за носталгију за старим временима. Тако да се сад од тих разочараних националиста и деморалисаног становништва, регрутују људи који су против рехабилитације Драже.
5. На Западу, као што се зна, сада се пропагира либерализам, материјализам и левичарење, а Дража и његов покрет је постао симбол свега супротног томе. Дража и ЈВуО су такође симболи српских националиста и десничара, а Запад је против свега тога. Хрвати су такође миљеници Запада, као и муслимани и Албанци који су инструментализовани за западне интересе. На интернету су изузетно активни и агресивни хрватски активисти, док има такође много српских активиста који су негативно настројени према Дражи и често понављају хрватске мантре. То се најбоље види на Википедији. Тако да на интернету више имате прича о четничкој колаборацији са Немцима, него што имате чланака о усташама или љотићевцима. Када питате неког странца о четницима, он ће вам рећи да се ради о српским колаборантима, монархистима и националистима, који су тежили да истребе несрбе. То је резултат агресивног интернет агитпропа.
Дакле, има многих у чијем је директном интересу да се Дража не рехабилитује, што из разлога идеолошких пројекција и асоцијација, што из чистих интереса.
Такође је важна чињеница да су многи код нас инертни и незаинтересовани по том питању, и сврставају се углавном по породичној историји и идеолошким склоностима, не по томе шта је истина. Па и код нас многи мисле да су четници били једна јединствена организација, да је свима њима Дража био вођа и да су били идеолошка групација, као и партизани.
Нажалост, чини се да је Дража и после смрти, жртва идеолошких интереса и интрига, које онемогућавају истину о њему. А да би се спречила рехабилитација Драже, користе се најфантастичније и најсулудије конструкције.
Дража и ЈВуО су постали средство разних идеолошких пројекција и жеља, и то замагљује оно што су они стварно били - регуларни југословенски покрет отпора против окупатора.
Прецизније речено, регуларна Југословенска војска. То је био службени назив сво време рата, ЈВуО је део интерне поделе.
Одлична анализа!
Има ли неких детаља о тим новим страним књигама? Чини ми се да у Британији ствар стоји другачије, да нове генерације историчара превазилазе службену историју, која се у основи поклапала са комунистичком. Нпр. Питер Бети и нарочито Хедер Вилијамс. С друге стране, познато ми је да је тај стари стереотип о четницима коришћен у Хагу. Понавља га и немачки историчар Холм Зундхаусен.
Хвала на појашњењу.
Што се тиче књига које сам споменуо, ево конкретно неких:
Cohen, Philip J. (1996). Serbia's Secret War: Propaganda and the Deceit of History. College Station: Texas A&M University Press. ISBN 978-0-89096-760-7.
Goldstein, Ivo (1999). Croatia: A History. London: C. Hurst & Co. ISBN 978-1-85065-525-1.
Hoare, Marko Attila (2006). Genocide and Resistance in Hitler's Bosnia: The Partisans and the Chetniks 1941–1943. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-726380-8.
Hoare, Marko Attila (2013). Bosnian Muslims in the Second World War. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-231-70394-9.
Judah, Tim (2000). The Serbs: History, Myth and the Destruction of Yugoslavia. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08507-5.
Malcolm, Noel (1994). Bosnia: A Short History. New York: New York University Press. ISBN 978-0-8147-5520-4.
Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-0665-6.
Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2005. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8.
Ramet, Sabrina P. (2008). Serbia, Croatia and Slovenia at Peace and at War: Selected Writings, 1983–2007. Berlin: LIT Verlag. ISBN 3-03735-912-9.
Redžić, Enver (2005). Bosnia and Herzegovina in the Second World War. Abingdon: Frank Cass. ISBN 978-0-7146-5625-0.
Претпостављам да сте за неке од њих највероватније већ чули. Неке од тих књига се баве директно четницима или индиректно.
Већина тих књига на енглеском језику користи као изворе за своје тврдње управо пропагандну литературу из СФРЈ, или Томашевићеву књигу о четницима коју је писао уз сарадњу са властима СФРЈ.
Тако да овде имамо циркуларну логику, у истом духу где неко нпр. доказује да су Стаљинове жртве били издајници и страни шпијуни, позивајући се на стаљинистичку литературу из тог доба.
Неки људи овде споменути, попут Хоареа су хрватски активисти.
Други, попут Коена, су даљим пореклом из Југославије (по занимању је зубар) и који су мотивисани личном осветољубивошћу, јер је колико сам чуо његовом оцу (или деди) је краљ Александар одузео имовину због малверзација, па се сада свети.
Проблем у овоме је што ти људи пишу књиге на енглеском, те књиге се позивају на извесне изворе које ти аутори тумаче по свом нахођењу, те књиге неко чита и оне на крају постају секундарна литература и добијају међународни академски статус. А наравно, увек се може наћи неки западни историчар који може написати похвалу том делу.
За то време, нема никог ко им противречи, нити нешто наши аутори износе контрадоказе на енглеском језику, јер је већина литературе о Дражи и ЈВуО код нас писана за домаћу употребу. За то време стваралаштво на енглеском језику бива препуштено или Хрватима или страним активистима, који служе моралном оправдавању страног интервеционизма овде кроз одржавање титоистичко-усташког мита о "србочетницима".
За неке сам чуо, а једну сам прочитао, Малколмову, јер је преведена у Босни. Прво сам прегледао коришћену литературу: Дедијер, Петрановић, Јозо Томашевић... Мада има одступања од њих, нпр. Дражу приказује релативно позитивно. А партизане релативно негативно - стално су бежали од Немаца, важнији им је био грађански рат, и сл. Све у свему, то је корак набоље од југословенске литературе из 1980-тих.
Али њихов основни проблем је што не знају српски и дакле уопште не могу да користе оригинална примарна документа. Колико ми је познато, није их користио ни један западни аутор.
Наравно то је основни проблем за добронамерне, у које изгледа спада Малколм.