Погледи форум

То признање, да је ђенерал Дражa један од највећих србских синова, не треба њему, већ нама – данашњим Србима…
Србски витез и мученик Драгољуб Михаиловић Дража!
“Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније.“ Св.Николај Србски

Огроман значај од стране медија и јавности дат је пресуди Вишег суда у Београду у вези ђенерала Драже, која у суштини ништа посебно не мења.

Како је и сам судија Александар Трешњев у име трочланог Већа објавио, то је само пресуда да је судски поступак, у којем је ђенерал Дража осуђен на смрт, био неправичан и да се пресуда поништава, а не доноси суд да ли је он издајник или херој. Једино што је ова одлука суда показала – да је још увек велика подела међу Србима на четнике и партизане, а коју подстичу пре свега највиши представници власти, већи комунисти (титоисти) и од својих очева, који не поштују ни Устав, а камоли одлуку суда.
Са друге стране, та недоречена пресуда којом не треба да буде задовољан нико коме је стало до истине, само подстиче муслиманске и хрватске екстремисте, потомке злочинаца против којих се ђенерал Дража борио, да и они траже некакву ревизију за фашистичке злочинце из редова Хрвата и муслимана.

Наведена пресуда служи само да се замажу очи, што је покушала и Коштуничина влада 2004. године када је у име некаквог лажног помирења изједначила четнике и партизане, по оној народној – сабрали су бабе и жабе.

Нама је потребно јединство и помирење, али пре тога треба да угледа светлост дан истина која је покривена комунистичким лажима и која се крије у архивама тајних служби (БИА, ВБА).

Србском витезу и мученику ђенералу Дражи не треба признање од недостојних потомака, јер га је добио тамо где је живот вечни – у Небеској Србији, или, како каже Свети Николај Србски:

“Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима.“

То признање, да је ђенерал Дражa један од највећих србских синова, треба данас Србима, који су једно сатанистичко обележје заменили другим, односно црвену комунистичку петокраку – жутом петокраком ЕУ.

Срби се споре око јунака који је цео свет задивио, првог герилца у поробљеној Европи, око човека Србина који се Богу молио, постио, причешћивао и крсну славу славио, који се храбро и часно борио и жртвовао за народ свој и тако посејао семе слободе које је дало строструк плод, неугасиву наду у слободу србског народа у време комунизма, а и данас у време глобализма.

Са друге стране Срби се и даље клањају и величају диктатора, србомрсца и крволока Јосипа Броза Тита, који је земљу натопио крвљу невиних Срба и народ србски у црно завио, и који је заједно са србским изродима створио тамницу за србски народ звану СФРЈ, у којој су Срби убијани, мучени, протеривани и пљачкани.

Ђенерал Дража је симбол наше свете традиције која се огледа пре свега у јунаштву, чојству, нераскидивој везаности за своје порекло и спремности да се жртвује за своју веру, народ и отаџбину. То је главни разлог што власт у Београду неће да дозволи да се истина о ђенералу чује, јер као што су нам поручили господари Новог светског поретка преко надбискупа Хочевара да не можемо у Европу са Светим Савом (што екуменисти у СПЦ доследно испуњавају), тако не може ни са ђенералом Дражом у Европу.

Такође битан разлог што властодршци у Београду спречавају рехабилитацију ђенерала Драже, је страх од реакције из Загреба, Сарајева и Новог Пазара, односно потомака оних који су у прошлом веку извршили неколико геноцида над Србима и који се поносе својим зликовачким прецима. Истовремено исти ти потомци фашистичких злочинаца из Другог светског рата, који су и сами учествовали, или су подстицали злочине над Србима деведесетих, величају те исте злочинце, показују невиђену мржњу према Србима и отворено се спремају на нове злочине.

И тако, док се поново спрема убијање Срба од стране усташа и џихадиста, власт у Београду обмањује србски народ о братству и јединству по узору на Титову Југославију, при чему рехабилитација ђенерала Драже представља огромну сметњу.

Данашње стање у Срба показује да дух титоизма који и даље преовладава, не дозвољава да рашчистимо са комунизмом и авнојевским тековинама, да почнемо да зидамо кућу на неуништивим Светосавским темељима, уместо што упорно правимо кућу без темеља на песку која се стално урушава.

Срби треба да одбаце све комунистичке заблуде, да разобличе све комунистичке лажи, да се изнесу подаци о свим злочинима који су починили комунисти од 1941 до данас, посебно да се истакне да су после рата побили више Православног свештенства него усташе, Немци и остали фашисти заједно, а затим да одамо почаст како приличи свим жртвама комунистичког терора, почевши од ђенерала Драже.

Једина права рехабилитација ђенерала Драже је:

– да наша деца у школи после вишедеценијских комунистичких лажи, почну да уче истину о див јунаку Дражи и четницима, а да се Тито и остали комунисти-титоисти назову правим именом – злочинци, и да се учи о њиховим злочинима, а не измишљеним победама и успесима;

– да се забрани коришћење имена Тита и осталих комунистичких злочинаца на јавним установама, а да јавне установе добијају имена Ђенерала Драже и других храбрих припадника Југословенске војске у отаџбини – четника;

– да се такозвана “кућа цвећа“ и музеји који се налазе у оквиру тог комплекса, места идолопоклонства сатани, претворе у места успомене на више од четири милиона Срба које су зверски убиле сатанине слуге у току 20 века и то како у Првом светском рату, Другом Светском рату, под комунистичким режимом, тако и у рату деведесетих, а који је починила “културна европа“ и комунисти и све то уз благослов римског архијеретика и ватиканског крвника папе. Комунистичке експонате који се тренутно налазе у наведеном комплексу не треба уништити, већ сместити у посебну просторију са ознаком: “идолопоклонички предмети у име којих су убијани, мучени, затварани и протеривани Срби“.

Док не рашчистимо са комунистичком прошлошћу, нема нам ни будућности, односно, последица комунистичких лажи којих се нисмо одрекли је то што данас комунистичко ропство замењујемо глобалистичким, што ће бити наш крај.

Ђенерал Дража није само симбол отпора окупатору, злу и неправди, већпре свега симбол жртве коју је поднео наш народ у Другом светском рату, због подмукле политике господара света коју су водили против Срба преко САД, Велике Британије и Ватикана, а коју данас спроводе преко САД, ЕУ, Ватикана и НАТО-а и која, захваљујући издајничком режиму у Београду, достиже свој врхунац, а чији је крајњи циљ – брисање Србија са карте Европе.

Нека добро упамте светски зликовци и домаћи издајници да један народ неће бити поробљен док има вође као што је био ђенерал Дража, који је свестан свог порекла, који зна шта треба чинити, који је увек спреман на жртву и који своју огромну жељу за слободом преноси на остале људе и тако буди и у њима жељу за слободом која нема цену. Како каже Св.Николај Србски:

“Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу. Такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима.“

Уз Божију помоћ, догодине у Призрену!

Како радили тако нам Господ помагао!

Дана 12.06.2015.лета Господњег
Свесрпска народна организација “СРБИ НА ОКУП“

(19-06-2015, 07:45 AM)смедерево Пише: [ -> ]Уз Божију помоћ, догодине у Призрену!

Dogodine u Skadru!

Да ће БОГ!

Znam da je tema Dražina rehabilitacija, izvinjavam se zbog skretanja sa teme, ali ovo je jače od mene. A možda i nije skretanje sa teme. Smederevo, da li si ikada slušao ili čitao Milića od Mačve? On je jednom prilikom predložio sledeće: da se Srbi i Grci udruže, pa da proteraju Turke sa Balkana i Male Azije, a onda da obnove Vizantiju, to jest Romeju.
Tako da - dogodine u Konstantinopolju!

Да не ружимо тему али:СРБИЈА ДО ТОКИЈА!

(19-06-2015, 11:16 AM)Ројалист Пише: [ -> ]

Interesuje me ovaj orden iz 1937, uručio ga čehoslovački predsednik. Ko je bio tada, Masarik ili Beneš?

Не знам ко је пласирао ту тезу, али тешко да је она тачна. А не видим ни зашто је то толико битно.

(19-06-2015, 12:39 PM)Николај Пише: [ -> ]Не знам ко је пласирао ту тезу, али тешко да је она тачна. А не видим ни зашто је то толико битно.

Ovo je odgovor na moje pitanje?

Не, да је српски официр са највише одликовања.

Владика Николај Велимировић

Дражин дух говори

Ој Србијо небројено гробље,
Срби браћо заробљено робље,
Ево мене да се вама јавим,
Из овога света небескога,
У светлости Христа спаситеља,
У сијању небеске Србије.

Жив сам, браћо, живљи но икада,
У друштву сам бољем нег’ икада,
У близини светитеља Саве, Који сија као сто сунаца;
Крај мене су и Милош и Марко,
Старац Богдан са девет синова,
И сва српска крстоносна војска,
Са Косова поља широкога,
Што изгибе за крст и слободу.

Око мене безбројни ускоци,
Што бранише сиротињу рају,
Кроз векове од турских зулума:
Павле Бекић, страшни војсковођа,
Два Јакшића, два хероја дивна,
Хаџи Продан, Коча Капетане,
Хаџи Ђера и Хаџи Рувиме
И Авакум, дика мученика;


Карађорђе и његова војска,
Са Мишара и са Иванковца,
Кнез Алекса, страшни Бирчанине,
Голи Зека и Змај од Ноћаја,
Хајдук Вељко и Курсула Јово,
Хаџи Милош и храбра Љубица,
И све српске изгинуле војске,
На Грахову, Лазу и Никшићу,
На Мишару и реци Тамишу,
На Анголи и на Мариц’ реци.

Сви јунаци наши с Куманова,
С Куманова и са Облакова,
Са Битоља и с Кајмакчалана,
И босанско оковано робље,
Што му Арад беше костурница,
И сво српско нежидарско робље,
Што изгибе с глада и помора.

Још су са мном сви моји четници,
Официри, храбри командири,
Што пет лета са мном четоваше,
Од тирана Србију бранише,
У биткама ил’ по тамницама,
Бројеви су људски премалени,
Да изброје сву небеску војску,
Сву небеску србинову војску
И вечиту светлост и красоту.

Где је моја душа узлетела,
Кад ми јуде тело умртвише,
Без опела у земљу забише,
Да се мени за гроб не дознаде.
Ал’ Бог види све скривене тајне,
Залуду су земље безбожничке,
Небеса се њима потсмевају,
Време иде и скоро ће доћи,
Да Србија буде слободија.

Ја ћу неком пријатељу своме,
На сну јавит’ и мој сан објавит,
Да се мени поје литургија,
Тога света као и онога;
Све неправде људске су пред Богом,
Као плева пред вихором ветра.

Дрште веру, слогу и поштење,
У томе је Србину спасење;
Не жалите за нама умрлим,
Ми смо живи где се не умире;
Не жалите за душам умрлим,
Што у телу као сенке крећу,
Што сатани против Христа служе,
Против Христа и свога народа,
Што Крст ломе и грбачу гњече.

Храбри будте, ми смо с вама стално,
И дан и ноћ Бога прослављамо.
И сви за вас Богу се молимо,
Ми смо јачи од свих људских војски,
Ми смо ваши моћни савезници.

Земља Небу одолет не може,
Нити ико небеској Србији,
Чије число премашује звезде,
Чијој сили отпори су смешни,
Јер без муке побеђује беду,
И пре битке односи победу,
Све по Правди Бога Праведнога а у славу Христа Васкрслога!

(19-06-2015, 01:03 PM)Николај Пише: [ -> ]Не, да је српски официр са највише одликовања.

Mislim da je brat Petra I Karađorđevića srpski oficir sa najviše odlikovanja. Arsen, valjda se tako zvao, otac kneza Pavla. Ako je to bitno uopšte.

Рецимо Живојин Мишић је имао 35 одликовања, од тога отприлике пола су домаћа, а остало страна одликовања. Сигурно има још таквих случајева, али на то можда може боље да одговори Снејк, он се бави тиме.