КАКО ЈЕ ЗАЖИВЕЛА ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ О ЗАБРАНИ ОБДУКЦИЈА И ВИРУСУ КОРОНА?
Обдукционе анализе представљају златни стандард дијагностике узрока смрти у целом свету. У редовним условима, обдукције се врше по тачно утврђеним прописима — када није могуће јасно утврдити од чега је особа умрла. Препоруке Светске здравствене организације о појачаном опрезу током обдукција преминулих од ковида са почетка пандемије, у појединим круговима и даље „читају“ као изразиту забрану обдукција — односно, наводну манипулацију бројем умрлих. Сведочења лекара и вештака широм света, па и Србије, показаће супротно.
Да ковид-19 није озбиљна болест већ „лагана инфекција” од које се не умире, једно је од чвршћих убеђења противника вакцинације. Штавише, како кажу, широм света се манипулише морталитетном статистиком — само да би се број преминулих од ковида повећао. Та тврдња је, што је и више пута потврђено, неистинита, али ваксоскептици „свој доказ” проналазе у изостанку масовних обдукција ковид пацијената.
РЕКОНСТРУКЦИЈА МИТА О ‘ЗAБРAНИ’ ОБДУКЦИЈА
Крајем марта прошле године, Светска здравствена организација (СЗО) је објавила препоруке о појачаним сигурносним мерама у анализама преминулих и током вршења обдукција над пацијентима који су умрли од ковида. Слично је поступио и амерички Центар за контролу и превенцију болести (CDC) са „Постмортем смерницама” за анализу ковид пацијената.
Нестручан део јавности је препоруке поменутих институција схватио као издавање забране обдукција, иако се то у ниједном документу не помиње.
Додатно, иако значајна институција, СЗО и у току пандемије поседује само саветодавну улогу, док о доношењу законских аката суверено одлучују националне власти.
У Србији, питање обдукција покривено је Законом о здравственој заштити Републике Србије (члан 204 и 206), као и Закоником о кривичном поступку Републике Србије (члан 129).
Важно је, чини се, напоменути под којим условима се — ван крими серија и пандемије заразне болести — заправо врше обдукције (аутопсије, разудбе или некропсије).
Иако најпрецизнији метод за утврђивање узрока смрти, обдукције се не врше приликом смрти сваке особе. Узрок и време смрти, као део устаљене медицинске процедуре, констатује надлежни доктор медицине након лекарског прегледа, а на основу сигурних, вероватних или несигурних знакова смрти. Према Закону о здравственој заштити, обдукција као посебна мера утвђивања узрока и порекла смрти прописује се само под јасно одређеним условима.
*******************
Закон таксативно наводи када се обдукција обавезно врши:
1) на лицу умрлом у здравственој установи уколико није утврђен узрок смрти;
2) ако смрт, чији узрок није могуће јасно утврдити из постојеће медицинске документације, наступи у року од 24 сата од пријема лица у здравствену установу;
3) на мртворођеном детету и новорођенчету које је умрло у здравственој установи одмах након рођења или током лечења;
4) на захтев доктора медицине који је лечио умрло лице;
5) на захтев доктора медицине одређеног за стручно утврђивање времена и узрока смрти од стране надлежног органа општине, односно града;
6) када је то од посебног значаја за заштиту здравља грађана или када то налажу епидемиолошки или санитарни разлози;
7) на захтев надлежног органа, у складу са законом;
8) на захтев члана уже породице умрлог лица;
9) ако смрт наступи у току дијагностичког или терапијског поступка, као и након овог поступка уколико постоји основ сумње да је смрт наступила у вези са извршеним поступком;
10) у случају смрти лица умрлих у стационарној здравственој установи или организационом делу стационарне здравствене установе у којој се обављају специјалистичко-консултативни прегледи и болничко лечење лица са менталним сметњама, као и у случају смрти притворених и осуђених лица;
11) у случају смрти лица које је у време наступања смртног исхода било укључено у клиничко испитивање лекова или друго медицинско истраживање;
12) у случају смрти лица чији се делови тела могу узимати ради пресађивања у сврху лечења, у складу са законом.
******************
Потпиривању дезинформација допринео је и низ непроверених, али и опречних изјава медицинских званичника и ауторитета. Једна од таквих је изјава министра здравља Златибора Лончара из јула 2020. да СЗО забрањује обдукције, али и „сведочење” кардиохирурга у пензији Миљка Ристића о „фрапантним”анализама обдукција 17 „младих и здравих” ковид пацијената из Србије.
Испоставиће се да је Ристић до својих закључака дошао насумичном интернет претрагом појмова ‘ковид инфекција и обдукција’. Пронашао је онлине трибину Медицинског факултета Универзитета у Београду, конкретно, излагање професорке Института за патологију, Јелене Сопте. Проф. др Сопта је на трибини представила постмортем анализе органа три пацијената средње доби над којима је вршена делимична аутопсија, али који нису имали потврђен ковид. Додуше, истакла је да је сумња на потенцијалну инфекцију SARS-CоV-2 код ових пацијената била висока.
У вези са наводима проф. др Миљка Ристића, огласио се и декан Медицинског факултета проф. др Небојша Лалић, појашњењем да се обдукције ковид позитивних пацијената нису обављале ни на Институту за патологију, ни на Институту за судску медицину Медицинског факултета у Београду од почетка епидемије. Лалић се у саопштењу позива на документ који је издао Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић-Батут” којим се препоручује да се обдукције код умрлих од ковида или сумње да су умрли од ковида не раде (Препорука за збрињавање код сумње на тешку акутну респираторну инфекцију изазвану новим корона вирусом верзија 2, интерне процедуре, тачка 10, од 14. марта 2020. године).
Ни у овом случају, није реч о забрани, већ о препорукама како би се смањио ризик од заражавања медицинског особља.
С тим у вези, професор Лалић у саопштењу наводи и да ниједна институција у Србији није адекватно опремљена за вршење обдукција по препорукама америчког CDC-а за ризичне обдукције.
Са овим се, барем начелно, не слаже епидемиолог Зоран Радовановић који у ауторском тексту у Политици наводи да такве услове испуњавају — или могу да испуне — многе обдукционе сале у Србији. Одлуку да се обдукције не обављају донеле су наше здравствене власти, наводи Радовановић и додаје да је тиме знатно отежан научно-истраживачки рад, али да је, са друге стране, утицај на рутинску дијагностику заправо био занемарљив. Закључак је да се број умрлих од вируса корона не би значајно умањио ни са масовно спровођеним обдукцијама, али бисмо посредством патолошких анализа имали више сазнања о самом вирусу.
ВИШЕ ОБДУКЦИЈА – ЗА БОЉЕ РАЗУМЕВАЊЕ ВИРУСА, НЕ И ЗА СМАЊЕЊЕ БРОЈА ПРЕМИНУЛИХ
Да обдукције нису забрањене, показује и број објављених студија у референтним научним базама података и публикацијама, примером, РubМеd, Тhе Lаncеt и Nаturе.
Међу 936 објављених истраживања у PubМеd, налази се и извештај о обдукцији 50-годишњег мушкарца преминулог од последица ковида-19 у Кини у јануару прошле године, америчка студија о обдукцији 77-годишњака који је преминуо од ковида у марту 2020, као и италијанска студија о обдукцијама 22 ковид пацијента.
Студија из јуна 2020. године описује аутопсије 80 смртних случајева повезаних са CОVID-ом у немачком Хамбургу.
Утврђено је да је чак 57 од 80 смртних случајева недвосмислено умрло од последица ковида-19, док су њих 19 били „вероватни” или „могући” ковид случајеви. Један од коаутора студије, професор Јаn-Pеtеr Spеrhаkе са Универзитетског медицинског центра Хамбург-Еpеndоrf, у ауторском чланку из новембра 2020. навео је да су аутопсије с почетка пандемије биле недовољно коришћен „алат” код преминулих ковид пацијената — извесно услед забринутости да би тела могла бити високо заразна — али и да су сада далеко чешће и прихваћеније него што су биле на почетку пандемије.
Више радова о резултатима обдукција преминулих од новог корона вируса, могуће је наћи и у онлине часопису Nаturе.
Обдукције представљају златни стандард за анализу здравствених стања и узрока смрти у редовним, али и током пандемије. Оваква врста постомортем налаза су од великог научно-истраживачког значаја, иако је било спекулација о забрани њиховог спровођења од стране СЗО и CDC. Обдукциони извештаји објављени у бројним научним базама откривају нам да су узроци смрти у већини случајева директно повезани са ковидом-19, не и постојећим придруженим болестима попут дијабетеса, рака или срчаних сметњи. Јединствени закључак медицинског дела научне заједнице је да 5,39 милиона особа преминулих од ковида-19, упркос и тешким здравственим стањима — не би умрло да нису били инфицирани корона вирусом.
Истиномер
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
