Не бих да критикујем превише, али ово је поприлично танак чланак.
Наравно, питање аутохтонизма је вишеслојно, компликовано итд. Тешко је говорити о нечему "засигурно".
Аутор покушава да примени дискурс анализу на средњевековне документе попут повеље Стефана Немање манастиру Хиландару. Међутим, он садржај повеље узима у потпуности здраво за готово и не приступа јој са критичке позиције, па као резултат тога извлачи закључај да је све написано у повељи коначна, потпуна истина.
Међутим, повељама и другим документима сличне природе, владари у средњем веку (као и данас) нису нужно имали намеру да саопште неку готову истину већ да остваре извесни ефекат, утицај. То не значи да је садржај повеље нетачан (напротив, све је у документу потпуно тачно), али је неопходно узети у обзир околности присутне током писања документа као и друге аспекте који су на документ могли да утичу (нпр. жанр, стил писања...).
Конкретно:
".
..Као што видимо, Стефан Немања помиње дедове и прадедове, али не говори о српским династијама, царевима и краљевима које измишљају псеудоисторичари. Напротив, он износи чињенице да ,,Бог премилостиви утврди Грке царевима, а Угре краљевима” а њега постави за великог жупана."
Дакле, када аутор овако тумачи садржај, он тврди да Срби нису имали краљеве пре Првовенчаног, или да за њих Стефан Немања заправо није знао (?). Тако на крају испада да ни Михаило Војисављевић ни његови потомци нису били "међународно" признати као краљеви - што је глупост. Нисам сигуран, али мислим да се неђе и Јован Владимир помиње као краљ. Наравно да су Срби имали краљеве пре Немањића и наравно да је за то знао и Стефан Немања, али он својој повељи даје књижевничку, духовну димензију - он говори фигуративно. Он не препричава дословно балканску историју, јер су у Европи наравно постојали и други краљеви (ако рачунамо СРИ и цареви) а на Балкану су и Бугари имали свога Цара (о чијој титули се такође може дуго дискутовати).
Након тога:
"
У Житију Светог Симеона од Стефана Првовенчаног читамо нпр. о ослобађању Улциња од стране Стефана Немање. Улцињ је, као и друге градове који се набрајају, каже Стефан Првовенчани, не само ,,држао грчки народ” него је и ,,сазидан од руку њихових”, дакле грчких. Да су Срби аутохтони на Балканском полуострву, био би сазидан нашим, а не грчким, рукама."
Боже помози. Да ли то значи да су Грци аутохтоно становништво Албаније и Црне Горе? Па, ваљда би по таквој "логици" Улцињ био сазидан илирским рукама, а не грчким? То што је неки град основан од некога не значи апсолутно ништа, а посебно када је у питању средоземље. Грци (који су по томе познати) су оснивали градове и колоније на Криму а нису староседеоци пространстава истока Европе. Кад се примени резоновање из чланка може се једино закључити да стара италска племена нису аутохтоно становништво југа Италије јер су Грци у једном моменту колонизовали тај простор - позната Magna Graecia.
Осим ако верујемо у грчко/тројанско порекло Римљана - Латина.
Поред тога, Улцињ вероватно нису ни основали Грци.
Даље:
"
Даље, ако оставимо по страни чињеницу да Немањићи не говоре о свом пореклу од староседелаца на простору српске државе што би им, свакако, у политичком погледу, било од користи..."
Ако ме сећање служи, мислим да неки аутори говоре баш супротно - да су се Немањићи позивали на порекло од римскога цара Ликинија - Константиновог архиривала. То свакако не тврдим са великом сигурношћу.
"
..., не смемо изгубити из вида ни веома важну чињеницу да Свети Сава током посете Теодору I Ласкарису и Манојлу Сарантену у Никеји 1219., у циљу добијања аутокефалности за нашу цркву, не полаже право на њену самосталност на темељу апостолског порекла што је уобичајено у случају других Цркава."
Али, на овим просторима је већ постојала апостолска црквена организација - Охридска Архиепископија. Наравно да Свети Сава није могао користити тај аргумент пред Ромејским императором.
