[Зоран Недељковић]

Дакле ко је последњи заробљени четнички официр ?

[Зоран Недељковић]

Помоћ :
Први равногорски корпус.
Година хватања - 1958.

[Милослав Самарџић]

Значи није Батрићевић, он се вратио из Француске на часну реч и одмах су ка убили...
Не знам ко би могао бити.

[Зоран Недељковић]

Реч је о поручнику МИХАИЛУ Т. НЕНАДИЋУ.
Овај официр први пут се помиње у мемоарским књигама капетана Звонка Вучковића, поч.90 тих и он га описује овако - плавокос, изузетно храбар, здравог разума и одмерен, подједнако цењен и од својих војника и од народа у Таковском крају... -
У књигама Г. Давидовића и М. Тимотијевића - Затамњена прошлост - 2, о Ненадићу сазнајемо следће :
Интендант Прве таковске бригаде, до 15 септ. 1943 г.
Ађунтант команд. Прве таковске бригаде, од 15. септ. 1943 г.
Интендант Штаба Првог равногорског корпуса.
Пом. команд. Прве таковске бригаде.
Команд. Друге таковске бригаде, од 15 дец. 1943 г.
Команд. једне од Летећих бригада Првог равног. корпуса, март-април 1944 г.
Од јес. 1944 г. о Ненадићу ни трага. Једноставно у Таковском крају за њега су говорили - нестао.
И тако све до појављивања књиге Василија Кљујића - Злочини комуниста у Херцеговини -
Михаило Ненадић-Мијат рођен је 1917{1913 ?} г. у Бијелој, код Коњица, Херцеговина. Остао је сироче са 2 године, када је његовог оца Трифка убио Мате Чимбур, Хрват. Завршио је НШВА и постао акт. официр.
Други св. рат затекао га је у Загребу, а по капитулацији пребацује се у Србију и ускоро одлази на Равну Гору.
У јесен 1944 г. са ЈВУО одступа у Босну. Тамо се прикључује групи Херцеговаца - четника који нису хтели да одтупају са Баћевићем на запад, већ се враћају у Херцеговину.
Крио се на разним локацијама, базама и пећинама. Јатаци су му били, скоро свака српска кућа. Стално је измицао потерама, а у народу је расла легенда о њему. Највише се прикривао у брду Кошута, близу цесте Коњиц -Главатичево. И све тако до 1958 г.
Најзад, издао га је поп Неђо Мијановић, коњички парох, на причу о пебацивању у иностранство. Он га је сликао и преко УДБЕ урадио лажни пасош за Мијата. Поп Мијановић пребацио је поручника Ненадића у Сарајево и сместио у воз,а онда су упали УДБАши. Код Ненадића су пронашли само библију.
Осуђен је на 12 година робије, кој је одлежао у Сарајеву, Мостару и Фочи. Када је изашао на слободу, одлази код стрица Тодора Ненадића у Хајдучицу, Војводина. Живео је од поправке часовника. У Хајдучицу му долази девојка Драгица, рођ. Савовић, из Херцеговине и они се венчавају. Драгичини родитељи били су јатаци пор. Ненадића. Уз помоћ једног Хрвата, сапатника са робије, брачни пар се пребацује у Немачку, а одатле у САД. Тамо су добили сина Александра.
Са сајта социјалних осигураника САД - Михаило Ненадић умро је 27 септ. 1984 год.

[Николај]

Занимљива прича.

[Александар Динчић]

Помињемо жандармеријског капетана Ненадића у Расинском корпусу (стр. 51 ). Командант 2. батаљона копаоничке бригаде Расинско-топличке групе корпуса. Са корпусом се повукао у Босну, прележао је тифус.

[Зоран Недељковић]

Исправка, аутор књиге - Злочини комуниста у Херцеговони - јесте Василије Куљић.

[Др Милош]

Та књига је најстрашније баронисање. Између осталог јуначина Куљић који се кује у небеса је био у партизанима и лично је убио мог прађеда старца од 72 године! Толико само !

[Владимир.М]

Та књига је најстрашније баронисање. Између осталог јуначина Куљић који се кује у небеса је био у партизанима и лично је убио мог прађеда старца од 72 године! Толико само !

Већ смо полемисали о томе...

Мало је ружно рећи ѕа књигу у којој су описана страдања многих четничких породица првенствено из Невесиња, али и из осталих крајева Херцеговине да је "баронисање"....

А "јуначина" Куљић је најпознатији невесињски послератни четник...
То можеш да провериш код било кога из Невесиња ко иоле познаје ситуацију у том времену...

[Др Милош]

Владимире мени је баба Шиповац из Невесиња, тако да јако добро знам ситуацију тамо и о чему причам. Жртве и злочини црвених се не доводе у питање, причам о стилу писања књиге. Што се тиче Куљића, алал вера на послератном јунаштву, али се по Гацку много ОЈУНАЧИО над старцима и невиним националним младићима, још док је био у партизанима... И то још под командом Шегрта. Е о томе причам Владимире. То се мало распитај по Гацку и околини ако већ ниси довољно упознат. Лично је Милорад Поповић забранио његову ликвидацију и освету баш због каснијих подвига у борбама. Толико.

[Владимир.М]

Владимире мени је баба Шиповац из Невесиња, тако да јако добро знам ситуацију тамо и о чему причам. Жртве и злочини црвених се не доводе у питање, причам о стилу писања књиге. Што се тиче Куљића, алал вера на послератном јунаштву, али се по Гацку много ОЈУНАЧИО над старцима и невиним националним младићима, још док је био у партизанима... И то још под командом Шегрта. Е о томе причам Владимире. То се мало распитај по Гацку и околини ако већ ниси довољно упознат. Лично је Милорад Поповић забранио његову ликвидацију и освету баш због каснијих подвига у борбама. Толико.

Немам намеру да га браним нити да оправдавам његов злочин, само сам хтео да укажем на неке чињенице...
Зна се да је био код Шегрта, као и да је био предратни скојевац, а с обзиром да је, по причама људи који су га познавали, био много прек и "лак на обарачу" не чуди ме да је починио злочине и то не доводим у питање... Шегрт га је звао више пута у току рата да се врати код њега, али одбио је, а својим ратним, а поготово послератним подвизма је црвене "о јаду забавио"...
Такође је чињеница да је и фамилија Куљић много страдала од комуниста, рачунајући и његовог рођеног брата који је уз стравично мучење убијен...
Мени само нису биле јасне неке ствари, али си ми са овом информацијом да је Милорад лично забранио освету и његову ликвидацију разјаснио неке ствари и сад је и његов ратни пут много јаснији...

[Др Милош]

Јесте брате, све жива истина. Начелник штаба Гатачке бригаде је био поручник, после и капетан Марко Лојовић, једно време и командант Гатачке бригаде,могао је шта је хтео. Да не причам о бројним Лојовићима у бригади, кумовима и пријатељима... Такво је било време, на жалост, мутно, чудно, магловито. Устанак... Ето и податка да је и Душан татин стриц био предратни скојевац, а убијен у истих тих неколико дана од Шегртове банде, од исте екипе после некаквог суђења. Касније баш због тзв.благости и опраштања према свима, све у братском и Светосавском духу, по потреби је премештен за команданта Коњичко'мостарске бригаде...Дакле Милорад и Марко нису допуштали освете, то је апсолутно тачна чињеница.

[Владимир.М]

Јесте брате, све жива истина. Начелник штаба Гатачке бригаде је био поручник, после и капетан Марко Лојовић, једно време и командант Гатачке бригаде,могао је шта је хтео. Да не причам о бројним Лојовићима у бригади, кумовима и пријатељима... Такво је било време, на жалост, мутно, чудно, магловито. Устанак... Ето и податка да је и Душан татин стриц био предратни скојевац, а убијен у истих тих неколико дана од Шегртове банде, од исте екипе после некаквог суђења. Касније баш због тзв.благости и опраштања према свима, све у братском и Светосавском духу, по потреби је премештен за команданта Коњичко'мостарске бригаде...Дакле Милорад и Марко нису допуштали освете, то је апсолутно тачна чињеница.

Верујем у истинитост и слажем се са наведеним. А то за Милорада и Марка све објашњава... Коцкица која ми је фалила да склопим мозаик...

А што се тиче књиге, кометари су подељени... Многи су и у Невесињну оспоравали доста тога, међутим чињеница је да је аутор само покупио и записао сведочења већег броја људи, бивших четника, као и њихових породица. Многе од тих прича сам слушао и раније. А сви ћемо се сложити да сведочење о неком догађају после 50 година без ослањања на документе није баш веродостојан извор...
Али то је нажалост једина књига која је описала злочине комуниста у Невесињу колико толико. Могло је боље сигурно, али за сада тога нема!

Ако буде нешто о Гутићу, као и то за Лазаревића кад се објави, јављај да може да се набави на време...

Такође и ако може да се набави она твоја књига о гатачким четницима о којој си писао на старом форуму био бих ти захвалан да ме упутиш како и где?

[Др Милош]

Нема брате, штампано је у малом броју примерака. Нешто отишло преко у Америку и Канаду, нешто у Удружење бораца у Гацку, остатак подељен родбини и пријатељима. Ратни дневник Милоја Лазаревића је готов, само је сад натезање са издавачем, новац, бр.примерака итд. Требало је сад за сајам књига али се закаснило. Сигурно ће бити обавештење кад се одштампа и пусти у продају. Иако је Лазаревић оспораван од стране Поповића и Баћевића, тј. његова командна способност, некакве сталне болешљивости, , чак и напуштање положаја, у односу на силу попут Невесињских бригада, могу рећи да је много интересантна и да ће бити чини ми се 102, 103 фотографије у њој, многе још невиђене, дакле права мала сликовница. У сваком случају Бане Јевтић уз моју скромну помоћ је одрадио одличан посао. Дакле дневник из дана у дан, све хронолошки. Допашће се људима. Наравно највећу захвалност на неким фотографијама и документима, дугујемо његовој кћерки.