[Vlad Alekš]

Da li se organizuje neko okupljanje? Hoće li se ljudi skupiti i 12. maja i 14. maja ispred Palate pravde? Da li neko zna nešto o tome?

[Ратко]

07/05/2015 22:57
Uspon podaništva i etika amoralnosti
Sprema se rehabilitacija četničkog generala Dragoljuba Draže Mihailovića, najpre vođe monarhističkih ustanika protiv okupatora zemlje na početku Drugog svetskog rata na tlu razorene Jugoslavije, ali kratkog daha i kolebljive, mlitave volje, zatim, njegovog saradnika, čije su se trupe istakle u masovnim pokoljima muslimanskog našeg življa, ali i pravoslavnih Srba i Srpkinja

među kojima ima puno i dece i staraca, na koje je pala sumnja da su simpatizeri partizanskog, pobedničkog i pobedonosnog, istinski antifašističkog, borbenog pokreta otpora, a prečesto ni ta sumnja nije bila potrebna da bi četnici Dražini ljudima presudili preko i nepopravljivo, jer je toj inaktivnoj gospodi - koja, dok čeka dolazak saveznika, kojima je okrenula leđa, a uzda se u njihov antikomunistički animozitet prema prokomunističkom Narodnooslobodilačkom pokretu Jugoslavije, i sarađuje s nemačkim nacistima i italijanskim fašistima - bilo dovoljno ukoliko srbijanski, bosanski, crnogorski i hrvatski seljaci i seljanke koje pretvara u svoje sluge, dužne da im prigotove obroke i priušte smeštaj, nisu dovoljno ljubazni i uslužni - sve suprotno onome što su činili Titovi partizani, streljajući izgladnele i promrzle svoje borce zbog ukradene tegle meda, pletenog šala ili kašike kajmaka.
Već sam ovaj sudski proces za rehabilitaciju Draže Mihailovića, čiji je četnički sastav pre deset godina - voljom tada vodećih političara takozvane demokratske provenijencije, oličene u Demokratskoj stranci (koju je više i od štedre finansijske koruptivnosti, razjeo ovaj ideološki koruptivni i nedemokratski kratkovidi pogled u prošlost i budućnost) - izjednačen sa partizanskim pokretom, sraman je po sebi, jer izražava volju naše političke elite i našeg vajnog javnog mnjenja da se, nasuprot javnosti koja je danas u marginalizovanoj manjini, ono što je pravedno viđeno kao zloglasno, juristički proglasi vrlinom.
To se zove biti slep kod očiju. Ali, jedno je biti slep kod očiju, a nešto još gore - želeti to slepilo i inaugurisati ga kao javno dobro i osnovu istorijskog obrazovanja budućih generacija, pod jedinstvenom kapom Ministarstva pravde, Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture i informisanja. Ukoliko dokazani kvisling Mihailović, komandant trupa koje su stotine hiljada nevinih i slobodoljubivih ljudi zavile u crno, bude proglašen nevinim, biće to poenta našeg dvadesetpetogodišnjeg preokretanja svih nekad izborenih vrednosti u totalitet amoralnosti! No, u toj amoralnosti ima sistema, i on se zove etika amoralnosti.
Nedićevski, ljotićevski, mihailovićevski kolaboracionizam, među kojima postoje formalne, ali suštinski nebitne razlike, vaspostavlja se ovde i sada kao nacionalna vrednost najvišeg ranga. Generacije koje budu vaspitavane na ovom hvaljenju kukavičluka i kolaboracije, biće ne samo dobri podanici svakoj autoritarnoj vlasti, nego i svakoj okupacionoj sili, bez obzira da li je ona vojne ili finansijske prirode. Eto šta je dalekosežni cilj rehabilitacije jednog kvislinga od strane takozvanih patriota - čist antipatriotizam!
Sada ćemo obratiti pažnju na nekoliko najčešćih, javno ustoličenih neistina u vezi sa četničkim pokretom.
U periodu od šest meseci, od maja 1941. godine, Draža Mihailović, tada pukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, ne priznajući okupaciju, vođa je antiokupatorskog pokreta, koji se, zajedno sa Titovim partizanima, bori protiv vojnika Trećeg rajha, da već u novembru mesecu isposluje pakt o nenapadanju sa istim tim okupatorom, a da za svoje glavne neprijatelje proglasi komuniste i partizane. Dakle, četnički je pokret kratkotrajno antiokupatorski nastrojen, ali nije i antifašistički, kao što to jeste partizanski pokret. Za to mu nedostaju ideje i programi.
Četnički program koji su napisali Stevan Moljević i Dragiša Vasić, glavni ideolozi, ultranacionalistički je, i teži ostvarenju etnički čiste srpske teritorije u Srbiji, većinskom delu Bosne i Hercegovine i dobrom delu Hrvatske. To je, naime, preteča šovinističkog programa, za čije su se ostvarenje svojski zalagali tokom ratova devedesetih godina i sadašnji premijer Vučić i sadašnji predsednik države, Nikolić. Mihailovićev četnički pokret je samo nominalno jugoslovenski, a realno - ekstremno nacionalistički.
Uz pseudoantifašizam i pseudojugoslovenstvo, još jedna opasna zabluda služi kao gnusna racionalizacija Mihailovićeve kolaboracije - tumačenje proglasa okupacionih, nacističkih trupa o odmazdi: 100 streljanih Srba za jednog ubijenog nemačkog vojnika. Ovaj je proglas, tvrdi se, pokolebalo nežnu četničku dušu Mihailovićevu, te on odustaje od borbe protiv okupatora i nevoljno pristaje na dogovore s njim. A o čemu se zapravo radi?
Zločinačka mera zlodejnog okupatora razmatra se ovde i sada kao da je doneta na skupštini nekog demokratskog veća. Pristati na nju, međutim, znači priznati joj valjanost (sic!).
Pod okupacijom postoje samo dve mogućnosti ophođenja, a na to se danas sistemski zaboravlja: može se ili boriti protiv okupatora, ili s njim sarađivati. Treće mogućnosti nema. To je zakon isključenja trećeg. Logički i moralni zakon.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/u..._id=301353

У листу ''Данас'' скоро сваки дан излази неки текст против Дражине рехабилитације. Врте се у круг, па данас опет на ред дошао Паковићев.

Нисам сигуран да ће објавити, али послао сам коментар:

Господине Паковићу,

Читајући Ваше текстове који мање или више дотичу ову тему, стиче се утисак не само да сте елементарно неинформисани о Другом светском рату у Југославији, већ и да сте злонамерни.
Јер, не верујем да сте баш толико неинформисани да 2015. године не знате да се војска под командом генерала Михаиловића против окупатора борила до краја рата (а не само до новембра 1941). У тим борама пале су хиљаде четничких бораца, међу којима и много официра. Неки су пали у директним борбама, као нпр. капетан Стеван Влаховић (командант Копаоничке бригаде Расинског корпуса) 21.12.1942, а неки на најтежем задатку обавештајног рада, као нпр. капетан Градимир Бранковић (после страховитог мучења стрељан на Јајинцима 26.12.1942). Највећи конц логор логор на територији тзв. Недићеве Србије, Бањички логор, Гестапо у својим документима назива и ''ДМ логор''. Михаиловићеви борци, чланови њихових породица, сарадници и симпатизери, до последњих дана постојања конц. логора широм окупиране Европе у истима су мучени и масовно убијани. И Ви на све то пљујете, називајући покрет у коме су се борили колаборационистичким. Алал Вам вера!
Мољевићев документ, који никада није усвојен, већ је био само један од многих неусвојених предлога, Ви називате програмом Дражиног покрета. Наравно, притом појачавате утисак додајући истом ''програму'' непостојеће елементе ''етничког чишћења''. Као, не знате, да је Дража спречавао злочине и издавао од почетка до краја рата наређења у том правцу? Па и стрељао своје коанданте и борце због почињених злочина? Сумњам да не знате.
Исто тако, свакако знате и за потписани споразум КПХ о легализацији у НДХ, за сарадњу комуниста са усташама, за споразум са нацистима о заједничкој борби против англоамеричког искрцавања итд...
Наравно, и за континуиране и масовне комунистичке злочине над цивилима и ратним заробљеницима (од почетка до краја рата), који су били вишеструко бројнији него четнички. Зашто бројнији? Па зато што је Броз (за разлику од Драже) наређивао масовне злочине над цивилима, укључујући и злочине етничког чишћења (према немачким, мађарским и италијанским цивилима) на крају рата.
Шта рећи на Ваше писаније г. Паковићу...
Ко Вас не зна скупо би Вас платио...

[Vlad Alekš]

07/05/2015 22:57
Uspon podaništva i etika amoralnosti
Sprema se rehabilitacija četničkog generala Dragoljuba Draže Mihailovića, najpre vođe monarhističkih ustanika protiv okupatora zemlje na početku Drugog svetskog rata na tlu razorene Jugoslavije, ali kratkog daha i kolebljive, mlitave volje, zatim, njegovog saradnika, čije su se trupe istakle u masovnim pokoljima muslimanskog našeg življa, ali i pravoslavnih Srba i Srpkinja

među kojima ima puno i dece i staraca, na koje je pala sumnja da su simpatizeri partizanskog, pobedničkog i pobedonosnog, istinski antifašističkog, borbenog pokreta otpora, a prečesto ni ta sumnja nije bila potrebna da bi četnici Dražini ljudima presudili preko i nepopravljivo, jer je toj inaktivnoj gospodi - koja, dok čeka dolazak saveznika, kojima je okrenula leđa, a uzda se u njihov antikomunistički animozitet prema prokomunističkom Narodnooslobodilačkom pokretu Jugoslavije, i sarađuje s nemačkim nacistima i italijanskim fašistima - bilo dovoljno ukoliko srbijanski, bosanski, crnogorski i hrvatski seljaci i seljanke koje pretvara u svoje sluge, dužne da im prigotove obroke i priušte smeštaj, nisu dovoljno ljubazni i uslužni - sve suprotno onome što su činili Titovi partizani, streljajući izgladnele i promrzle svoje borce zbog ukradene tegle meda, pletenog šala ili kašike kajmaka.
Već sam ovaj sudski proces za rehabilitaciju Draže Mihailovića, čiji je četnički sastav pre deset godina - voljom tada vodećih političara takozvane demokratske provenijencije, oličene u Demokratskoj stranci (koju je više i od štedre finansijske koruptivnosti, razjeo ovaj ideološki koruptivni i nedemokratski kratkovidi pogled u prošlost i budućnost) - izjednačen sa partizanskim pokretom, sraman je po sebi, jer izražava volju naše političke elite i našeg vajnog javnog mnjenja da se, nasuprot javnosti koja je danas u marginalizovanoj manjini, ono što je pravedno viđeno kao zloglasno, juristički proglasi vrlinom.
To se zove biti slep kod očiju. Ali, jedno je biti slep kod očiju, a nešto još gore - želeti to slepilo i inaugurisati ga kao javno dobro i osnovu istorijskog obrazovanja budućih generacija, pod jedinstvenom kapom Ministarstva pravde, Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture i informisanja. Ukoliko dokazani kvisling Mihailović, komandant trupa koje su stotine hiljada nevinih i slobodoljubivih ljudi zavile u crno, bude proglašen nevinim, biće to poenta našeg dvadesetpetogodišnjeg preokretanja svih nekad izborenih vrednosti u totalitet amoralnosti! No, u toj amoralnosti ima sistema, i on se zove etika amoralnosti.
Nedićevski, ljotićevski, mihailovićevski kolaboracionizam, među kojima postoje formalne, ali suštinski nebitne razlike, vaspostavlja se ovde i sada kao nacionalna vrednost najvišeg ranga. Generacije koje budu vaspitavane na ovom hvaljenju kukavičluka i kolaboracije, biće ne samo dobri podanici svakoj autoritarnoj vlasti, nego i svakoj okupacionoj sili, bez obzira da li je ona vojne ili finansijske prirode. Eto šta je dalekosežni cilj rehabilitacije jednog kvislinga od strane takozvanih patriota - čist antipatriotizam!
Sada ćemo obratiti pažnju na nekoliko najčešćih, javno ustoličenih neistina u vezi sa četničkim pokretom.
U periodu od šest meseci, od maja 1941. godine, Draža Mihailović, tada pukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, ne priznajući okupaciju, vođa je antiokupatorskog pokreta, koji se, zajedno sa Titovim partizanima, bori protiv vojnika Trećeg rajha, da već u novembru mesecu isposluje pakt o nenapadanju sa istim tim okupatorom, a da za svoje glavne neprijatelje proglasi komuniste i partizane. Dakle, četnički je pokret kratkotrajno antiokupatorski nastrojen, ali nije i antifašistički, kao što to jeste partizanski pokret. Za to mu nedostaju ideje i programi.
Četnički program koji su napisali Stevan Moljević i Dragiša Vasić, glavni ideolozi, ultranacionalistički je, i teži ostvarenju etnički čiste srpske teritorije u Srbiji, većinskom delu Bosne i Hercegovine i dobrom delu Hrvatske. To je, naime, preteča šovinističkog programa, za čije su se ostvarenje svojski zalagali tokom ratova devedesetih godina i sadašnji premijer Vučić i sadašnji predsednik države, Nikolić. Mihailovićev četnički pokret je samo nominalno jugoslovenski, a realno - ekstremno nacionalistički.
Uz pseudoantifašizam i pseudojugoslovenstvo, još jedna opasna zabluda služi kao gnusna racionalizacija Mihailovićeve kolaboracije - tumačenje proglasa okupacionih, nacističkih trupa o odmazdi: 100 streljanih Srba za jednog ubijenog nemačkog vojnika. Ovaj je proglas, tvrdi se, pokolebalo nežnu četničku dušu Mihailovićevu, te on odustaje od borbe protiv okupatora i nevoljno pristaje na dogovore s njim. A o čemu se zapravo radi?
Zločinačka mera zlodejnog okupatora razmatra se ovde i sada kao da je doneta na skupštini nekog demokratskog veća. Pristati na nju, međutim, znači priznati joj valjanost (sic!).
Pod okupacijom postoje samo dve mogućnosti ophođenja, a na to se danas sistemski zaboravlja: može se ili boriti protiv okupatora, ili s njim sarađivati. Treće mogućnosti nema. To je zakon isključenja trećeg. Logički i moralni zakon.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/u..._id=301353

У листу ''Данас'' скоро сваки дан излази неки текст против Дражине рехабилитације. Врте се у круг, па данас опет на ред дошао Паковићев.

Нисам сигуран да ће објавити, али послао сам коментар:

Господине Паковићу,

Читајући Ваше текстове који мање или више дотичу ову тему, стиче се утисак не само да сте елементарно неинформисани о Другом светском рату у Југославији, већ и да сте злонамерни.
Јер, не верујем да сте баш толико неинформисани да 2015. године не знате да се војска под командом генерала Михаиловића против окупатора борила до краја рата (а не само до новембра 1941). У тим борама пале су хиљаде четничких бораца, међу којима и много официра. Неки су пали у директним борбама, као нпр. капетан Стеван Влаховић (командант Копаоничке бригаде Расинског корпуса) 21.12.1942, а неки на најтежем задатку обавештајног рада, као нпр. капетан Градимир Бранковић (после страховитог мучења стрељан на Јајинцима 26.12.1942). Највећи конц логор логор на територији тзв. Недићеве Србије, Бањички логор, Гестапо у својим документима назива и ''ДМ логор''. Михаиловићеви борци, чланови њихових породица, сарадници и симпатизери, до последњих дана постојања конц. логора широм окупиране Европе у истима су мучени и масовно убијани. И Ви на све то пљујете, називајући покрет у коме су се борили колаборационистичким. Алал Вам вера!
Мољевићев документ, који никада није усвојен, већ је био само један од многих неусвојених предлога, Ви називате програмом Дражиног покрета. Наравно, притом појачавате утисак додајући истом ''програму'' непостојеће елементе ''етничког чишћења''. Као, не знате, да је Дража спречавао злочине и издавао од почетка до краја рата наређења у том правцу? Па и стрељао своје коанданте и борце због почињених злочина? Сумњам да не знате.
Исто тако, свакако знате и за потписани споразум КПХ о легализацији у НДХ, за сарадњу комуниста са усташама, за споразум са нацистима о заједничкој борби против англоамеричког искрцавања итд...
Наравно, и за континуиране и масовне комунистичке злочине над цивилима и ратним заробљеницима (од почетка до краја рата), који су били вишеструко бројнији него четнички. Зашто бројнији? Па зато што је Броз (за разлику од Драже) наређивао масовне злочине над цивилима, укључујући и злочине етничког чишћења (према немачким, мађарским и италијанским цивилима) на крају рата.
Шта рећи на Ваше писаније г. Паковићу...
Ко Вас не зна скупо би Вас платио...

Dobar ti je odgovor. Ako ti ga ne budu objavili, a neće, razume se, barem smo ga mi ovde pročitali.
A ovaj Zlatko Paković je onaj lik koji je bio u emisiji "Da, možda ne"? Je l' da? Taj je totalno retardiran. Osim što je zlonameran verovatno je i mentalno bolestan.

[Мргуд]

Небитан лик. Ипак најјачи је онај из "Не рехабилитацији" који је поступак рехабилитације објаснио жељом капитализма да уништи комунистичку идеју једнакости међу људима. Мене је било мало блам, не знам како се он осећао.

[Vlad Alekš]

Објавили су коментар. Има више минуса, браћо четници, правац сајт Данаса.
А објавили су и мој коментар.

[Ројалист]

Hаредбa ђенерала Драгољуба Михаиловића, првог герилца поробљене Европе, команданта легалне војске верне својој заклетви Краљу и Отаџбини, која је 9. маја 1945. прочитана војницима Југословенске војске у Отаџбини. / ДАН ПОБЕДЕ – 70 ГОДИНА ОД ЗАВРШЕТКА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
www.kraljevinasrbija.com
Објављено 9. мај 2015.
Од Урош Парезановић

На данашњи дан [9. маја 2015.] навршава се 70 година од како је једно од највећих зала људске цивилизације побеђено. 9. маја 1945. представници немачке Врховне команде потписали су безусловну капитулацију. Овим чином, коначно је завршен Други светски рат у Европи. Нацизам је био побеђен.

Тим поводом објављујемо наредбу ђенерала Драгољуба Михаиловића, првог герилца поробљене Европе, команданта легалне војске верне својој заклетви Краљу и Отаџбини, која је 9. маја 1945. прочитана војницима Југословенске војске у Отаџбини.

Захваљујемо Фејсбук страни Равногорска историја на прослеђеном тексту наредбе.

*****

ЈУНАЦИ!

Рат са Немачком који је четири године сејао широм целе наше Отаџбине смрт, уништавајући без милости све наше тековине, наша огњишта, наше породице, завршен је победом Савезника.

У овом четворогодишњем рату Југословенска Војска у Отаџбини видно је допринела победи борећи се једина у Европи, када је цела Европа била окупирана од свирепог нападача.

Снажни и неодољиви напади наших јединица, уништавали су немачке дивизије, слабили су ратни потенцијал Немаца и озбиљно забрињавали њихово вођство. Преко тридесет и пет најелитнијих немачких дивизија било је све време везано на нашем фронту, и оне су се топиле у непрекидним борбама, које су по својој жестини и крвавости надмашиле све борбе вођене на разним бојиштима Европе.

У тим борбама четворогодишњег рата наша војска дала је жртве, којима је показала сву величину нашег народног генија и виталност његову, дајући на знање свима и свакоме да је наша Отаџбина, натопљена толико пута нашом крвљу једино наша и ничија више да мора да буде слободна и да у тој слободи наш народ има право да несметано изграђује своју будућност.

Али данас док свет прославља дан мира, наш народ, који је на тај мир имао највише права, јер је у овом рату платио највећи крвави трибут, и даље пролива потоке крви широм целе наше родне груде у тешком грађанском рату наметнутом нам од комунистичких партизана, који већ три године бесни несмањеном жестином. У овоме рату, за који свет можда још не зна, једна мањина, не јача од 30-40.000 људи, покушава да наметне терором, крвљу насиљем мачем и оружјем у руци, оно што наш народ не жели да прихвати мирним путем.

Цео наш народ на челу са Југословенском Војском у Отаџбини, бори се против овог непријатеља истом жестином којом се борио и до сада против свих непријатеља Немаца, Италијана, Бугара, Мађара и усташа, а за Краља, Отаџбину и демократију.

Наш народ дао је дивног доказа своје решености да у борби, коју му и даље намеће усташко-партизанска снага, издржи и истраје до победе. Он зна да је пут којим иде праведан, частан и достојан његових традиција и његове историјске прошлости, и да ће победом над комунистичком диктатуром сачувати и спасти и своју веру и своје обичаје и своју породицу, и показати се достојним самога себе.

Борба која данас бесни у Отаџбини је крсташки грађански рат у коме учествују сви, и старо и младо, и мушко и женско, уједињени у болу и у отпору, а спремни да у тој борби положе своје животе.

И поред тога што је партизанска мањина подржавана из иностранства, највећи део наше Отаџбине налази се у рукама наше народне војске. Србија, Јужна Србија, велики део Црне Горе, Босне и Херцеговине и део Далмације, велики део Хрватске и Војводине, као и Словеначке, у рукама су наших јединица, изузев великих градова, где се непријатељ задржава под заштитом Титових џелата.

Ни глад, ни заразе, ни напади одлично наоружаног непријатеља, нису могли да умање вољу наших бораца за победом. Њихове жртве чине наш народ великим, јер упорност њихове борбе показује са колико топлине, љубави и националног жара наш борац тежи да оствари идеале правде, слободе и демократије.

У овој борби, коју ћемо водити до коначне победе, шаљем вам поздрав кроз наш ратнички поклич:

Да живи наш Врховни Командант Његово Величанство Краљ Петар II!

Да живи наша Краљевска Југословенска војска у Отаџбини и ван Отаџбине!

Да живи велика и слободна демократска федеративна Краљевина Југославија!



Начелник штаба Врховне команде, Армијски ћенерал Драгољуб М. Михаиловић с. р.


http://kraljevinasrbija.com/dan-pobede-7...skog-rata/

Хвала Александри Ребић из Чикага на послатом тексту!!! И ова наредба је један од доказа коју би ваљало изнети у завршној речи 12. маја на рочишту за рехабилитацију Ђенерала Драже...

[Милослав Самарџић]

Мени ово не личи на Дражин проглас, како због стила, тако и због очигледно нетачних података.

[Felix]

Па не мора да значи да га је он лично писао.

[Милослав Самарџић]

Ако пише с.р. - мора.

[Felix]

Мислим, неко из службе за информисање је то можда написао а он само аминовао и потписао. Уобичајена пракса.

[Вукашин Петковић]

Добио сам инсајдерску информацију са поузданог места да ће Чича бити рехабилитован у четвртак, гласањем 2:1 у судском већу.

[Милослав Самарџић]

Мислим, неко из службе за информисање је то можда написао а он само аминовао и потписао. Уобичајена пракса.

Није то баш била уобичајена пракса. Ретко је то било, не могу да се сетим ни једног случаја. Опет, и ти из окружења не би написали овако, др Војин Андрић рецимо.

[Ратко]

Вечерас у Сава центру: пионири малени, говор Зденка Дупланчића, борца Прве пролетерске, где је упозорио на опасност од рехабилитације четника, као и бедно обраћање премијера, где помену Стјепана Филиповића, Кочу и Темпа...

Позитивно је то да је Зденково обраћање протекло са бурним негодовањем и звиждуцима публике.

[Сипуљац]

Вечерас у Сава центру: пионири малени, говор Зденка Дупланчића, борца Прве пролетерске, где је упозорио на опасност од рехабилитације четника, као и бедно обраћање премијера, где помену Стјепана Филиповића, Кочу и Темпа...

Позитивно је то да је Зденково обраћање протекло са бурним негодовањем и звиждуцима публике.

У оквиру културно-уметничког програма, хор и оркестар "Браћа Барух" извели су песме Слободо, По шумама и горама и руску песму Дан победе, а приказани су и снимци Београда током рата и после ослобођења.

Нит' културе нит' уметности