Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Дискусија на Мајситију!
#1

На Мајситију је отворена нова тема поводом офанзиве четника ка Сарајеву, па не би било лоше да историчари са овог форума прокоментаришу ове наводе:

Cetnici napadali Sarajevo, Walter cetnik

Тема са претходног форума:

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopi...89&start=0
Одговори
#2

Залудне комуњаре.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#3

Сад тек видим да је онај мој текст са Телегртафа пренет и овде:

http://www.vestinet.rs/pogledi/valter-je...kao-cetnik

И ти се развила дискусија:

Питање:
Gdje su ovakvi dokumenti u prilog partizanskih napada na Nijemce, pita autor teksta a pitam i ja?
Одговор:
Прво Вучко, ако хоћеш да покрећеш те братоубилачке теме - смири страсти.
Друго, ја никакве документе овде не видим. Све је то немушти покушај ревизије историје на штету левих покрета, а то је процес који се тренутно дешава у целој Европи. Савремени фашизам у социјалистичким иејама види опасност, и зато ће овакве чудне теорије да буду све чешће.
НОВ се пчетком 1942. извукао из Србије јер је, као што је опште познато - било сто за једнога. У исто време Дража заузима стратегију ''чекања повољног тренутка'' и неконфронтације са окупатором, па су ратовали са јединицама НОВ-а и усташама, никада нису ударали на Италијане и Немце од којих су, на терену, примали логистичку подршку.
Грађански рат у Југославији је одлучен и пре уласка Црвене армије када је Краљ прво у мају 1944. распустио Дражин штаб, а у септембру позвао на прикључење НОВ-у. После тога тзв. четници су продужена рука Вермахта.
'Ајд уздравље и смрт фашизму!
Smile
Одговори
#4

Још један коментар, пријатно изненађење:
Sto se samog teksta tice, ovaj Samardzic uopste nije morao rovašiti po njemackim arhivama da bi dosao do ovih podataka koji su neosporne cinjenice. Ja sam nekad danas procitao tekst i nije mi bilo lijeno da obidjem par savremenika, dakle zivih ljudi iz tog doba, koji su potvrdili sve ovo sto pise u tekstu. Posto je meni iz "sarajevske pozitive" lakse doci do tih podataka, za vrijeme njemacke okupacije u Sarajevu i okruzenju nije bilo nikakvih partizanskih djelovanja, niti su oni uopste imali bilo kakvu logistiku u tom dijelu okupirane teritorije. Nasuprot Njemaca i Ustasa u Sarajevu su stajali jedino Dražini borci i niko vise. Sve ostalo je surova komunisticka propaganda. I ne samo to, četnički pokret se u Sarajevu odrzavao i nakon zavrsetka rata sve dok ih Tito nije ugusio u svojim pokvarenim igrama. Dosta vode treba proteci da bi se oprale sve partizanske lazi koje su pisali Titovi istoricari.
Одговори
#5

Са Мајситија:
Kao prvo cifra od 18500 cetnika zvuci izuzetno prepucano, iz britanski izvjestaja cetnika je bilo u Srbiji negdje do 35 ooo

Kao drugo odkud njemci evidentiraju cetnicke ilegalce u Sarajevu? To mi zvuci veoma mastovito.

Kao trece, nikako mi nije poznato da su cetnici imali neko uporiste u Sarajevu da bi njemci strahovali od nekog cetnickog ustanka.

Kao cetvrto znaci ovaj nevjerovatan silni napad od "18500" cetnika traje od 5og do 22og oktobra......i sta je bilo poslije?

Ovo mi sve mnogo vise zvuci kao neke manje okrsaje koji su u ovom tekstu izviseni na visine kosovskog boja.
Одговори
#6

Цитат:Istovremeno je i NOVJ bila u velikoj ekspanziji. Padali su brojni nemački i ustaški garnizoni između obale i Drave, ostrva i najveći deo obale bili su u njihovim rukama, i uspostavljene su prve konkretne veze sa Saveznicima. (Sredinom oktobra u višku luku uploviće prvi brodovi ratnog materijala.)
Који ли су то силни немачки гарнизони пали под тешком партизанском руком? Да је макар један навео.

Прве "конкретне" везе (у смислу слања наоружања) успостављене су још јуна 1943. године, када су Англоамериканци послали прве авионске пошиљке оружја комунистима. А првог официра су им послали априла те године.

До Техеранске конференције, Немци су заузели целу обалу Јадрана и добар део острва.
Одговори
#7

То је постављач теме, онда коментар:

Preterivanja postoje pogotovo ih ima kod Samardžića četnici nisu imali jaku ilegalu u Sarajevu, i ni ja lično ne verujem da je toliko četnika bilo skupljeno da napada ali je verovatno bilo napada.A priča o Valteru je vezana za majora Žarka Todorivića, ali je njegova baza bila u Beogradu.

Ово је баш убедљиво,е не верује човек...

Онда једа човек из тих крајева:
Tacnu cifru cetnika u sumama i brdima oko Sarajeva vjerovatno niko ne zna ali su od pocetka genocida u NDH Cetnici bili jedina antifasisticka vojska na tom podrucju . Kao sto je Bosanska krajna Partizanski kraj , tako je Romanija sinonim za Cetnicki kraj i gledano suprotno od kazaljke na satu su postojali cetnicki odredi Vojkovica , Jahorine , Trebevica , Sokolca , Rogatice ,Ravne Romanije Nahoreva , Blagovca , Donje Josanice , Krivoglavicki je postojao do kraja 1946 , Semizovacki , Okruglicki , Nisicki , Ilijaski , Stanijevacki , Blazujski , Hadzicki ,Krupacki...

Ne vidim zasto bi bilo nerealno da fasisti u Sarajevu evidentiraju Cetnicke ilegalce jer je Sarajevo po predratnom popisu bio skoro pa 2/3 Srpski grad a kako su Cetnici bili najveca antifasisticka armija u sumama oko Sarajeva nije nerealno da su imali mrezu unutar grada jer bice da Srbi u gradu nisu blagonaklono gledali na genocid.

Па Ватра:

Број од 18.500 четника се наводи у немачком обавештајном извештају, мислим да је негде наведен извор, а има и факсимил. То што такав документ постоји, не значи да је и тачно. Поготово јер се ради о документу супротне стране. Било би добро видети које су јединице учествовали у акцији, и које је било њихово бројно стање.

Процена броја герилских формација је увек врло проблематична. На пример, има процена да је ЈВуО у Србији 44-те имала око 30 хиљада људи. Али добар део тих јединица није био мобилан, односно није дејствовао даље од своје куће, или чак није био мобилисан. Зато су прављене "летеће" јединице које су могле бити послате на даље задатке, али то се десило тек 44-те. Али њих је било мање од половине бројног стања. Податак да је 18 и по хиљада четника напредовало ка Сарајеву би значио да је Дража практично скупио све што је могао у Србији и Источној Босни и послао ка Сарајеву, а то се није десило. Укратко речено, податак о овом бројном стању је требао да буде проверен. Међутим, то је Самарџићев стил да узме један податак који му одговара и да њега пропагира.
Друга нелогичност са овим бројем је што је офанзива после напада на Вишеград и Рогатицу практично стала, што се објашњава нападом партизана који јесу касније заузели позиције од четника, што је још нелогичније јер исти аутор тврди да је бројно стање партизана било знатно мање.

Четничка офанзива ка Вишеграду на једном правцу и Пријепољу ка другом се јесте десила, али је била кратког даха, и да поменемо била је слабијег интензитета него што Самарџић наводи. Пар недеља после је 369. пд, иста јединица која је нападнута у Вишеграду издала наредбу по којој се са локалним четницима поступа пријатељски.
Неки команданти који су били у италијанској зони и имали споразум са њима, попут Лукачевића, су убрзо потписали споразуме о сарадњи са Немцима.

Е, гос`н Ватра, Ви рекосте да сте читали моје књиге?
Побројао сам и све четничке и све партизанске јединице, затим недићевске, љотићевске, итд, и њихово бројно стање у разним периодима, пре свега према њиховим изворима.
Партизани су ударили у леђа четницима тек на Соколцу, тј. офанзива није стајала од Вишеграда до Соколца, од 5. до 23. октобра 1943.
Где је већ једном неки потписани уговор четника и Немаца?Smile

П.С.
После Ватре, писао је Горан Деспотовић из ''Антифашистичког савеза'', али предуго, погледајте тамо ако желите...
Одговори
#8

(26-11-2013, 06:01 PM)Николај Пише:  
Цитат:Istovremeno je i NOVJ bila u velikoj ekspanziji. Padali su brojni nemački i ustaški garnizoni između obale i Drave, ostrva i najveći deo obale bili su u njihovim rukama, i uspostavljene su prve konkretne veze sa Saveznicima. (Sredinom oktobra u višku luku uploviće prvi brodovi ratnog materijala.)

Који ли су то силни немачки гарнизони пали под тешком партизанском руком? Да је макар један навео.

Прве "конкретне" везе (у смислу слања наоружања) успостављене су још јуна 1943. године, када су Англоамериканци послали прве авионске пошиљке оружја комунистима. А првог официра су им послали априла те године.

До Техеранске конференције, Немци су заузели целу обалу Јадрана и добар део острва.
Стварно не знам који немачки гарнизон су освојили комунисти, а изгледа да не знају ни они, чим не наводе.
Одговори
#9

(26-11-2013, 06:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  То је постављач теме, онда коментар:

Preterivanja postoje pogotovo ih ima kod Samardžića četnici nisu imali jaku ilegalu u Sarajevu, i ni ja lično ne verujem da je toliko četnika bilo skupljeno da napada ali je verovatno bilo napada.A priča o Valteru je vezana za majora Žarka Todorivića, ali je njegova baza bila u Beogradu.

Ово је баш убедљиво,е не верује човек...

Онда једа човек из тих крајева:
Tacnu cifru cetnika u sumama i brdima oko Sarajeva vjerovatno niko ne zna ali su od pocetka genocida u NDH Cetnici bili jedina antifasisticka vojska na tom podrucju . Kao sto je Bosanska krajna Partizanski kraj , tako je Romanija sinonim za Cetnicki kraj i gledano suprotno od kazaljke na satu su postojali cetnicki odredi Vojkovica , Jahorine , Trebevica , Sokolca , Rogatice ,Ravne Romanije Nahoreva , Blagovca , Donje Josanice , Krivoglavicki je postojao do kraja 1946 , Semizovacki , Okruglicki , Nisicki , Ilijaski , Stanijevacki , Blazujski , Hadzicki ,Krupacki...

Ne vidim zasto bi bilo nerealno da fasisti u Sarajevu evidentiraju Cetnicke ilegalce jer je Sarajevo po predratnom popisu bio skoro pa 2/3 Srpski grad a kako su Cetnici bili najveca antifasisticka armija u sumama oko Sarajeva nije nerealno da su imali mrezu unutar grada jer bice da Srbi u gradu nisu blagonaklono gledali na genocid.

Па Ватра:

Број од 18.500 четника се наводи у немачком обавештајном извештају, мислим да је негде наведен извор, а има и факсимил. То што такав документ постоји, не значи да је и тачно. Поготово јер се ради о документу супротне стране. Било би добро видети које су јединице учествовали у акцији, и које је било њихово бројно стање.

Процена броја герилских формација је увек врло проблематична. На пример, има процена да је ЈВуО у Србији 44-те имала око 30 хиљада људи. Али добар део тих јединица није био мобилан, односно није дејствовао даље од своје куће, или чак није био мобилисан. Зато су прављене "летеће" јединице које су могле бити послате на даље задатке, али то се десило тек 44-те. Али њих је било мање од половине бројног стања. Податак да је 18 и по хиљада четника напредовало ка Сарајеву би значио да је Дража практично скупио све што је могао у Србији и Источној Босни и послао ка Сарајеву, а то се није десило. Укратко речено, податак о овом бројном стању је требао да буде проверен. Међутим, то је Самарџићев стил да узме један податак који му одговара и да њега пропагира.
Друга нелогичност са овим бројем је што је офанзива после напада на Вишеград и Рогатицу практично стала, што се објашњава нападом партизана који јесу касније заузели позиције од четника, што је још нелогичније јер исти аутор тврди да је бројно стање партизана било знатно мање.

Четничка офанзива ка Вишеграду на једном правцу и Пријепољу ка другом се јесте десила, али је била кратког даха, и да поменемо била је слабијег интензитета него што Самарџић наводи. Пар недеља после је 369. пд, иста јединица која је нападнута у Вишеграду издала наредбу по којој се са локалним четницима поступа пријатељски.
Неки команданти који су били у италијанској зони и имали споразум са њима, попут Лукачевића, су убрзо потписали споразуме о сарадњи са Немцима.

Е, гос`н Ватра, Ви рекосте да сте читали моје књиге?
Побројао сам и све четничке и све партизанске јединице, затим недићевске, љотићевске, итд, и њихово бројно стање у разним периодима, пре свега према њиховим изворима.
Партизани су ударили у леђа четницима тек на Соколцу, тј. офанзива није стајала од Вишеграда до Соколца, од 5. до 23. октобра 1943.
Где је већ једном неки потписани уговор четника и Немаца?Smile

П.С.
После Ватре, писао је Горан Деспотовић из ''Антифашистичког савеза'', али предуго, погледајте тамо ако желите...

Генијалци.. Кидање

Иначе, Горан обожава да поставља онај Вајксов новембарски извештај..

У другим приликама је за њега "излапели дедица, шта он зна.." итд..Баја
Одговори
#10

Мени је врх, оно да су се комунисти повукли из Србије, поч. 1942 г, због страшне одмазде 100 за 1.
Одговори
#11

(26-11-2013, 06:06 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(26-11-2013, 06:01 PM)Николај Пише:  
Цитат:Istovremeno je i NOVJ bila u velikoj ekspanziji. Padali su brojni nemački i ustaški garnizoni između obale i Drave, ostrva i najveći deo obale bili su u njihovim rukama, i uspostavljene su prve konkretne veze sa Saveznicima. (Sredinom oktobra u višku luku uploviće prvi brodovi ratnog materijala.)

Који ли су то силни немачки гарнизони пали под тешком партизанском руком? Да је макар један навео.

Прве "конкретне" везе (у смислу слања наоружања) успостављене су још јуна 1943. године, када су Англоамериканци послали прве авионске пошиљке оружја комунистима. А првог официра су им послали априла те године.

До Техеранске конференције, Немци су заузели целу обалу Јадрана и добар део острва.
Стварно не знам који немачки гарнизон су освојили комунисти, а изгледа да не знају ни они, чим не наводе.

Напади на немачке гарнизоне, све и да су партизани били способни да их савладају, нису били могући из једноставног разлога што је Тито у то време, непосредно по капитулацији Италије, издавао наређења да се Немци "за сада" не дирају, јер су четници приоритет број 1. Тако је Тито 9. септембра послао "упутство" Главним штабовима за Словенију и Хрватску: "У Словенији и Хрватској је сада главно мобилизација и наоружање. Неке јаче борбе с Нијемцима избјегавати док не дође до јаче деморализације међу њима. Позовите домобране и официре на предају и сарадњу са њима.” Зборник, том 2, књига 10, стр. 279
Како се само под командом Главног штаба за Хрватску налазила готово половина од укупних тадашњих партизанских јединица, мислим пет корпуса, јасно је зашто су немачке трупе заобилажене у широком луку. Сутрадан, и 2. пролетерској дивизији шаље наредбу: “У октобру се може очекивати искрцавање савезника на обали. Главни задатак је мобилизација и јачање ваших снага.. Не упуштајте се још увјек у јаче борбе с Нијемцима.” Исто, стр. 283.

Писмо Дапчевићу, команданту 2. корпуса од 21. октобра: “Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше операције морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража. Треба радити хитно у том правцу због вањско-политичких разлога." Исто, стр. 397.

Па ново Титово писмо ГШ Хрватске од 4. новембра: "Изгледа да ви никако не можете разумјети да је сада главна Србија, и да се тамо мора ријешити питање уређења Југославије уопће, а лондонске владе и краља напосе. Томе сада треба подчинити све локалне интересе." Зборник, том 2, књига 11, стр. 26.

А пошто не могу да се похвале савладавањем Немаца, остаје им само да набрајају места која су “заузели” од безвредних усташко-домобранских посада. С тим што је питање шта су од тога освојили у борби, а шта без испаљеног метка.
Месечни извештај 15. бак. 2. оклопној армији од 19. септембра: "Пошто у источној Босни само хрватске јединице врше осигурање, треба страховати од тога да комунисти не само да неће наићи, ни на какав отпор, него ће од хрватских јединица добити како људство тако и оружје...Забрањује се појачана употреба хрватских јединица; с обзиром на нове неуспехе и појаве расула, између осталог и код до сада најбоље хрватске јединице — 3. хрватске ловачке бригаде." Зборник, том 12, књига 3, стр. 558.

Подсетник обавештајног одељења команде 264. пешадијске дивизије од 7. новембра: "Тито ће као и раније настојати да штеди своје снаге и да их комплетне ангажује само тамо где због расула хрватске војске може са мало труда да избори успех. Стално се скоро без отпора предају јаки хрватски гарнизони. У свим тим случајевима до брзог успеха банди није довела њихова војна надмоћност и руковођење него само њихова ефикасна пропаганда и помањкање идеје код домобрана. До данас још није долазило до заједничке употребе тешког наоружања, тенкова и артиљерије, очигледно зато што још немају обучених старешина и људства...У месецу октобру комунистима је пошло за руком да знатно прошире утицајну зону, да, захваљујући расулу хрватске војске, дођу до богатог плена и да формирају велики број нових одреда." Исто, стр. 639.

Док се они хвале заузимањем насеља од Хрвата без борбе, на другој страни се нико не хвали заузимањем Рудог од Немаца, такође без борбе. У овом месту се налазио један резервни батаљон из састава 118. ловачке дивизије који је добио наређење да напусти место, због четничког заузимања Пријепоља.
Дневни извештај 2. оклопне армије од 18. септембра 1943: "Положај 118. ловачке дивизије на северном делу све је тежи. Резервни пољски батаљон 118. дивизије у Рудом (30 км северозападно од Пријепоља) има наређење да се пробије на југ." NARA, T313, roll 483, frame 284
Одговори
#12

Самарџићу, говоре о Вама и овде и следећој страни:
http://www.delije.net/forum/viewtopic.ph...&start=375
Одговори
#13

(27-11-2013, 06:48 PM)ЛукаЛоко Пише:  Самарџићу, говоре о Вама и овде и следећој страни:
http://www.delije.net/forum/viewtopic.ph...&start=375
Прочитао сам, хвала!
Одговори
#14

(27-11-2013, 11:29 AM)Николај Пише:  Док се они хвале заузимањем насеља од Хрвата без борбе, на другој страни се нико не хвали заузимањем Рудог од Немаца, такође без борбе. У овом месту се налазио један резервни батаљон из састава 118. ловачке дивизије који је добио наређење да напусти место, због четничког заузимања Пријепоља.
Дневни извештај 2. оклопне армије од 18. септембра 1943: "Положај 118. ловачке дивизије на северном делу све је тежи. Резервни пољски батаљон 118. дивизије у Рудом (30 км северозападно од Пријепоља) има наређење да се пробије на југ." NARA, T313, roll 483, frame 284
Да, четничко заузимање Рудог је добра паралела, иако ту није било Хрвата, а ипак су убијена два Немца.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним