Rothschildi тврде да су Јевреји, док је чињеница да су они Хазари. Они су из земље зване Хазарија, подручје које је углављено између Црног мора и Каспијског мора а које данас претежно припада Грузији. Разлог због чега Rothschildi тврде да су Јевреји је тај што су се Хазари под вођством краља преобратили у јеврејску веру 740. године, али наравно то не укључује и преобраћање њихових азијских (монголских) гена у гене јеврејског народа. Око 90% људи у свету који себе данас називају Јеврејима, заправо су Хазари, или како би они желели бити познати – Ашкенази Јевреји. Ти људи свесно лажу свет својим тврдњама да је земља Израел њихова по рођењу, док је заправо стварна чињеница да је њихова права домовина 800 км даље, у Грузији. Дакле, следећи пут када чујете како израелски премијер говори о тзв. прогону Јевреја, размислите о томе, јер сваки премијер Израела је Ашкенази Јевреј. Зато, када су сви ови премијери тражили помоћ од Запада за њихову поновну успоставу јеврејске домовине, они су свесно и намерно лагали, јер они никада нису били из те регије, што добро знају, јер они су ти који се називају Ашкенази Јевреји.
Књига Откровења, поглавље 2, стих 9, наводи следеће у вези Ашкенази Јевреја: „Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво, (али ти си богат) и знам за погрде од оних који кажу да су Јевреји, а нису. Они су привржени синагоги Сотоне.“
Најбогатија крвна лоза данас у свету је вођа Ашкенази Јевреја, породица Rothschild. Као што ћете видети у временској линији, Rothschildi су добили ову позицију кроз лажи, манипулације и убиства. Њихова лоза протеже се у краљевским породицама у Европи, а такође и у следећим породицама: Astor, Bundy, Collins, DuPont, Freeman, Kennedy, Morgan, Oppenheimer, Rockefeller, Sassoon, Schiff, Taft и Van Duyn. Међутим, то нису једине лозе због којих би се требали забринути. Вероватно вам је позната вековна пракса коју су предузимали многи Ашкенази Јевреји а којом су мењали своја имена како би се временом појавили као део владајућих људи у земљи у којој су живели, те самим тим могли добити утицајне позиције у тој земљи, које би онда искористили у служби својим правим господарима негде другде у свету. Постоји много чињеница које доказују да Rothschildi настављају ту притајену традицију и дан-данас.
Надаље, за Rothschildе се зна да потајно „сеју“ много деце како би их временом поставили у позиције моћи када им то буде потребно. Ово је започело с првим човеком који је узео презиме Rothschild, а који је имао тајну – шестог сина. С друге стране, да сам ја, на пример, хтео своје презиме да променим у Rothschild или било које од горе наведених презимена, то ме сигурно не би учинило њиховим чланом као што ни обраћање Хазара на Јудаизам 740. године није могло да их начини правим Јеврејима.
Молим вас, дакле, да не претпостављате одмах аутоматски да кад видите некога с презименом Rothschild или било које презиме наведено горе, да су део злочиначке мреже Rothschild. Надаље, а што је и најважније у свему овоме, већина Ашкенази Јевреја су невини, и нису део ове злочиначке мреже. Увек прво проверите чињенице, зато је и овај чланак је осмишљен како би обавестили људе ко је прави непријатељ човечанства, а да то није неки појединац одређене расе или људи с посебним презименом, који не морају имати икакве везе с овом злочиначком Rothschild мрежом.
1743: Mayer Amschel Bauer, Ашкенази Јевреј, рођен у Франкфурту (Немачка), син Mojsija Amschel Bauera, монетарни верник, лихвар, власник једне рачуноводствене куће. Mojsijе Amschel Bauer ставља црвени знак изнад улазних врата своје фирме; тај знак је црвени хексаграм (геометријски и бројчано прелази у број 666), који ће под вођством Rothschildа завршити на израелској застави два века касније.
1753: Рођена кћи угледног трговца Wolfa Salomona Schnapera, Gutle Schnaper, Ашкенази Јеврејка, будућа супруга Mayerа Amschelа Bauerа.
1760: У овој деценији Mayer Amschel Bauer ради за банке у власништву Oppenheimera у Хановеру (Немачка). Врло успешан, постаје млађи партнер. Радећи у банци упознаје се с генералом von Estorffom. Након очеве смрти, Bauer се враћа у Франкфурт да преузме очеву компанију. Притом препознаје значај црвеног хексаграма, стога мења презиме из Bauer у Rothschild, те веша црвени хексаграм и симбол који значи 666 над улазним вратима („rot“ је на немачком „црвени“, а „schild“ је „знак“ или „штит“). Mayer Amschel Rothschild открива да је генерал von Estorffom укључен у суд принца Williama IX Hesse-Hanau, једну од најбогатијих краљевских кућа у Европи, који је стекао своје богатство запошљавајући своје војнике у иностранству остварујући тако велике профите (пракса која се наставља и дан-данас у облику извоза, тзв. „мировних“ снага у целом свету), стога обнавља познанство с генералом под изговором продаје вредних кованица и трица (ситница) по сниженим ценама. Како је планирао, Rothschild се потом представља принцу Williamu, који је и сам више него задовољан сниженим ценама, те плаћа ретке кованице и трице, док му Rothschild нуди и бонус за било који други посао који му принц препоручи. Rothschild касније постаје блиски сарадник принца Williamа, и уговара пословања и са члановима државног суда. Ускоро открива да је посуђивање новца владама и племићима далеко више исплативије него посуђивање појединцима, јер су и кредити већи, а осигурани су националним порезом.
1769: Mayeru Amschelu Rothschildu је допуштено од принца Williamа да окачи знак на предњој страни својих пословних просторија изјављујући да је он „М.А. Rothschild, овлашћени судски вештак Његовог Величанства принца Williamа IX“.
1770: Mayer Amschel Rothschild израђује планове за стварање Илумината и поверава Ашкенази Јевреју, Adamu Weishauptu, крипто-јевреју који се представљао као Римокатолик, и чија ће се организација и развој Илумината темељити на учењима Талмуда, који је заправо учење рабинских Јевреја. Разлог зашто је требало да се зову Илуминати је зато што је то луциферански појам који значи „Просветљени“, односно, „Чувари светлости“. Исте године Mayer Amschel Rothschild жени Gutle Schnaper.
1773: Рођен је Amschel Mayer Rothschild, први син Mayerа Amschelа Rothschildа. Као и сва његова браћа, ушао је у породични посао у добу од 12 година.
1774: Рођен Salomon Mayer Rothschild, деда Adolfa Hitlera. Adolf Hitler је син Aloisa Schicklgrubera. Мајка Aloisa била је Maria Anna Schicklgruber,, која је радила као кућна помоћница у дому Rothschildovih. Током тог раздобља у тој кући нико други није био осим барона Salomonа Маyера Rothschildа; остали Rothschildi су били у другим местима због разноразних послова. Након што је откривено да је Maria Anna Schicklgruber остала трудна, послана је својој кући. Родио се Alois Schicklgruber, који је због тога што је био ванбрачно дете, променио презиме у Хитлер.
1776: Adam Weishaupt службено успоставља своју организацију Илумината, и то 1. маја те године. Сврха Илумината је поделити Гоје (све нејевреје) кроз политичка, економска, социјална, верска и остала средства. Супротстављене стране су биле наоружане и разни инциденти су се водили под условом да се за Илуминате сви нејевреји боре између себе, те да се униште националне владе, верске институције и на крају, да се сами нејевреји међусобно униште. Weishaupt ускоро инфилтрира Континентални Ред (енг. Continental Order) слободних зидара са овом Илуминатском науком и успоставља оделе Великог Оријента да буду њихова тајна седишта. Све то је било под заповедништвом и финансијама Mayera Amschela Rothschilda, те је до данас концепт проширен и следе га масонске ложе широм света. Weishaupt такође запошљава 2000 плаћених следбеника, укључујући најинтелигентније људе у подручју уметности, образовања, науке, финансија и индустрије. Они су добили упутства да користе следеће методе како би контролисали људе:
1) Коришћење новчаних и сексуалних подмићивања за добијање контроле над мушкарцима који су високо позиционирани у различитим нивоима свих влада и другим подручјима деловања. Након што утицајне особе падну због лажи, преваре и/или искушења, Илуминати су их држали у ропству применом политичких и других облика уцена, претњом финансијском пропашћу, јавним излагањем и фискалним претњама, чак и претњом смрћу и/или смрћу чланова њихове породице.
2) Факултети и универзитети откривају и врбују студенте који поседују посебну менталну способност и долазе из добро васпитаних породица с међународним склоностима, те их проводе кроз посебну обуку о интернационализму, односно спознаји да само једна светска влада може стати на крај вишекратним ратовима и сукобима. Пракса је била да се дају стипендије онима које бирају Илуминати.
3) Сви утицајни људи заробљени под контролом Илумината, плус студенти који су посебно едуковани и оспособљени, користиће се као агенти и ставити иза кулиса свих влада света као разноразни стручњаци и специјалисти. То је из разлога да би се саветовали врховни руководиоци усвајањем политике која ће на дуже временско раздобље служити тајним плановима Илумината и донети до уништења влада, економија и религија.
4) Добијање потпуне контроле над штампом, јединим тадашњим средством масовне комуникације којим се обавештавају масе да једино решење за многе проблеме је, заправо, једна светска влада.
Nastavak sledi i poslat je već mnogima u zemlji i rasejanju srpskom, a vremenska linija ROTŠILDA, HAZARA I ILUMINATA, seže do ove decenije XXI veka i Agende 2030 UJEDINJENIH NACIJA...
1784: Adam Weishaupt издаје налог у облику књиге за почетак Француске револуције коју ће започети Maximilien Robespierre. Књигу је написао Weishauptov сарадник Xavier Zwack, и послао преко курира из Франкфурта у Париз. На путу до тамо курира је ударила муња, па је током увиђаја полиција открила детаље из књиге, те је предала баварским властима. Последица је била издавање налога полицији од стране баварске Владе да претражи Weishauptovе масонске ложе у Гранд Оријенту и домове његових најутицајнијих сарадника. Јасно је да су баварске власти књигу схватиле као велику претњу од приватне групе утицајних људи да се ратови и револуције користе ради постизања приватних и политичких циљева.
1785: Баварска влада протјерује Илуминате и затвара све баварске ложе у Гранд Оријенту. Mayer Amschel Rothschild се сели у петоспратницу у Франкфурту коју дели са породицом Schiff.
1786: Баварска Влада објављује књигу „Оригинални списи реда и секте Илумината“ са детаљима њихове завере. Затим су је послали свим главешинама цркви и држава широм Европе, но нажалост, њихово упозорење је било игнорисано.
1788: Рођен Kalmann (Carl) Mayer Rothschild.
1789: Због европског игнорисања упозорења баварске Владе, план Илумината за Француску револуцију је успео. Сама револуција је трајала до 1793., и била је остварени сан банкара, након које је успостављен нови Устав Француске у коме су усвојени нови закони, а који су, између осталог, забранили Цркви убирање десетине пореза, и укинули црквено изузеће из порезног система.
1790: Mayer Amschel Rothschild изјављује: „Дајте ми контролу над валутом државе, и није ме брига ко пише законе.“
1791: Rothschildi добијају контролу над новцем државе САД-а уз помоћ Alexandera Hamiltona (њиховог агента у уреду Georgea Washingtona), када су основали централну банку „First Bank of the United States“ у САД-у. То је установљено уз двадесетогодишњу повељу.
1792: Рођен је Јacob (James) Mayer Rothschild.
1796: Amschel Mayer Rothschild жени Evu Hanau.
1798: John Robison објављује књигу названу „Докази о завери против свих религија и влада Европе спроведеној на тајним састанцима Слободних зидара, Илумината и читалачких друштава“. У овој књизи је један од водећих умова свога времена, професор Robison са Универзитета у Единбургу, који је именован и Главним секретаром Краљевског друштва у Единбургу, дао детаље о целој завери Rothschild – Илуминати. Открио је да је био високопозиционирани масон у Шкотском обреду слободне масонерије (Scottish Rite of Freemasonry) и да га је Adam Weishaupt позвао у Европу где му је дата ревидирана копија Weishauptоvе завере. Свеједно, иако се претварао да се слаже с тим, то није била истина, те је објавио споменуту књигу. Књига је укључивала и детаље о истрази Баварске владе над Илуминатима и Француском револуцијом. Исте године 19. маја, David Pappen, председник Харварда, предавао је студентима на последњој години факултета о утицају илуминизма на америчку политику и религије. У добу од 21 године Натхан Nathan Mayer Rothschild одлази из Франкфурта у Енглеску с огромном свотом новца коју му је дао отац, те оснива банку у Лондону.
1811: Истиче повеља Rothschildove „Прве банке Сједињених држава“ („First Bank of the United States“), па амерички Конгрес гласа против њеног обнављања. Незадовољни Nathan Mayer Rothschild изјављује: „Или ће се захтев за обнављање повеље одобрити или ће се САД наћи у најкатастрофалнијем рату“. САД не посустаје у својој одлуци, што тера Nathana Mayera Rothschilda на друге претње: „Научите те дрске Американце лекцију. Вратите их у стање колоније!“
1812: Потпомогнути новцем Rothschildа и наредбама Nathanа Mayerа Rothschildа, Британци објављују рат САД-у. План Rothschildа је био да се узрокује толико велико задужење САД-а самим финансирањем рата, да би се Американци дефинитивно морали предати Rothschildima, те им одобрити обнову повеље за поседовање „Прве банке Сједињених држава“ („First Bank of the United States“).
Mayer Amschel Rothschild умире. У свом тестаменту налаже специфичне законе које би кућа Rothschildа требало да следи. Све кључне позиције у породици би требало да држе само чланови породице, тј. само је мушким члановима било дозвољено учествовати у породичном послу. То је укључивало и извесног тајног шестог ванбрачног сина (ваља напоменути да је Mayer Amschel Rothschild имао и пет кћери, тако да је данас династија ротшилдских циониста без презимена Rothschild широко раширена, а Јевреји верују да ако је у мешовитом браку мајка Јеврејка тада је и дете Јевреј). Породица се морала женити са првим и другима рођацима да се сачува породично богатство. Од 18 бракова унучади Mayera Amschela Rothschilda, 16 их је било између првих рођака – пракса данас позната као срођивање. Нити један јавни попис ротшилдског власништва некретнина није објављен, нити је преузета икаква легална акција за процену наследства. Најстарији син најстаријег сина требало је постати глава породице, а то се могло променити само кад би се већина чланова породице с тим сложила, што је био случај с Nathanielom Mayereom Rothschildom који је изабран за главу породице након смрти Mayera Amschela Rothschilda.
Jacob (James) Mayer Rothschild одлази у Париз (Француска) где оснива банку „de Rothschild Frères“. Исте године је рођен Nathaniel de Rothschild, зет Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda.
1814: Да би увидели шта се даље дешавало, освртом на 3 милиона долара које је принц William IX поверио Mayeru Amschelu Rothschildu на чување, окрећемо се Јеврејској Енциклопедији, изданој 1905., 10-то издање, страна 494., где пише: „Према легенди новац је скривен у винске сандуке, избегавши потрагу Наполеонових војника током упада у Франкфурт. Кад се бирач (принц William IX od Hesse-Hanau) вратио у бирачко тело Немачке, исте године му је новац враћен нетакнут из винских сандука.“ Чињенице су ипак мање романтичније и више пословне. Међутим, на то да новац, ипак, није никада враћен принцу Williamу IX od Hesse-Hanauа указује енциклопедија у даљем тексту: „Nathan Mayer Rothschild инвестирао је 3 милиона долара у злато компаније East India Company знајући да ће бити потребно за кампању полуострва Велингтона.“ Nathan је украдени новац учетворостручио:
1) на продаји Велингтонског папира којег је купио за 50 центи по зарађеном долару и наплатио по пару
2) на продаји злата Велингтону
3) на откупу злата
4) на прослеђивању злата у Португалију.
1815: Исценирани рат Француске и Енглеске, те једна од највећих пљачки, отимачина и превара у историји финанцијског система; петорица браће Rothschild радили су на томе да златом снабдевају и Велингтонову војску (помоћу Nathanа у Енглеској) и Наполеонову војску (помоћу Jacoba у Француској), те су тако почели политику финансирања обе зараћене стране. Rothschildi воле ратове, јер су масовни генератори неризичног дуга. То је зато јер су ратови осигурани путем државних влада, а самим тиме и њихова становништва. Нема везе ако држава изгуби рат, јер имају гаранцију да ће победничка страна вратити дуг поражених. Док Rothschildi финансирају обе стране рата, уједно користе и своје банке широм Европе да остваре прилику за успоставу ненадмашног поштанског сервиса с тајним рутама и брзим куририма. Сва пошта коју су курири носили се отварала, а детаљи су прослеђивани Rothschildimа, тако да су ови увек били корак испред тренутних догађаја. Надаље, Rothschildovi курири су били једини којима је било дозвољено да прелазе енглеско-француске блокаде без икаквог надзора. Они су држали Nathana Mayera Rothschilda у току с ратом, тако да је овај искоришћавао те информације за куповину и продају на берзи у складу с догађајима. Један од курира је био човек по имену Rothworth. Када су битку на Ватерлоу добили Британци, Rothworth је обавестио Nathana Mayera Rothschilda 24 сата пре него што је војвода Велингтон сазнао исход од својег курира. У то време британске обвезнице су се звале конзули и њима се трговало на поду берзе. Nathan Mayer Rothschild је наредио да сви његови мешетари почну продавати конзуле, чиме су навели све остале мешетаре да мисле да су Британци изгубили, па су сви такође почели манијачно продавати. Конзулима је пала вредност, а Nathan Mayer Rothschild је индиректно наредио својим мешетарима да покупују све конзуле до којих су се могли дочепати. Када су дошле праве вести о исходу рата (пораз Наполеона и његове војске), вредност конзула је нагло порасла, и то много више него пре рата, чиме је Nathan Mayer Rothschild удвадесетостручио уложено, што је дало Rothschildimа комплетну контролу над британском економијом, сада финансијском центру моћи због Наполеоновог губитка, те присилило саме Енглезе да оснују нову банку под називом „Банка Енглеске“ („Bank of England“), и то на челу с Nathanom Mayerom Rothschildom.
Интересантно, 100 година касније New York Times је објавио причу у којој стоји да је Nathanоv унук покушао осигурати судску забрану против обављивања књиге с причом о дедином унутрашњем трговању. Породица Rothschild је тврдила да је прича лаж и клевета, али је суд одбио њихов захтев и наредио им да плате све судске трошкове.
Враћамо се на 1815., када је Nathan Mayer Rothschild дао славну изјаву: „Није ме брига која је марионета стављена на трон Енглеске да влада царством над којим сунце никада не залази. Човек који контролише британски новац контролише и Британско Царство, а ја контролишем британско снабдевање новцем“. Наставио се хвалити тиме да је у 17 година боравка у Енглеској повећао својих 20000 фунти које му је дао отац за 2500 пута, на тадашњих 50 милиона фунти. Rothschildi су такође користили своју контролу над „Bank of England“ да замене метод слања злата од земље до земље, те су уместо тога користили својих 5 банака у Европи да успоставе систем папирнатих задужница и кредита, што је заправо данашњи банкарски систем. Период до краја тог столећа назива се „Доба Rothschildа“, и процењује се да су управљали с пола богатства читавог света. Ипак, оно што није кренуло добро за ову породицу те године је Бечки конгрес, који је започео у септембру 1814. и завршен у junу 1815. Разлог конгреса је био циљ Rothschildа да створе светску владу која би контролисала већину цивилизованог света. Многе државе су биле задужне код Rothschildа, те су Rothschildi то користили као средство за преговоре. Али, руски цар Александар I који није био дужан Rothschildоvој централној банци није се сложио с њиховим планом, због чега је план о светској влади пропао. Разбешњен, Nathan Mayer Rothschild се заклео да ће једног дана он или његови потомци уништити читаву породицу цара Александра, што се напослетку и остварило 1902. године током финансирања Бољшевика који су испунили Rothschildovо обећање.
Занимљиво је да велики заговорник светске владе Henry Kissinger, који је уједно и Ашкенази Јевреј, писао докторску дисертацију о Бечком конгресу.
1816: Амерички Конгрес издаје закон којим дозвољава породици Rothschild нову доминирајућу централну банку, а која им даје опет контролу над америчким снабдевањем новца. Име јој је „Друга банка Сједињених држава“ („Second Bank of the United States“), и дата јој је повеља на 20 година. Тако се завршава крвави рат Британаца и Американаца, али битно да су Rothschildi добили своју банку.
1818: Французи подижу масовне зајмове да помогну обнову након катастрофалног пораза код Ватерлоа. Агенти Rothschildа купују огромне количине обвезница француске владе узрокујући раст њихове вредности, а 5. новембра их пуштају на отворено тржиште, што строваљује вредност деоница и уваљује Француску у финансијску панику. Тада су Rothschildi добили контролу и над француским новцем. Исте године су позајмили 5 милиона фунти пруској Влади.
1821: Kalmann (Carl) Mayer Rothschild је послан у Напуљ (Италија), где је доста пословао с Ватиканом и Папом Гргуром XVI, који му је накнадно доделио Ред Св. Гргура. Кад год је Папа примио Kalmannа, радије се руковао с њиме, него му уобичајено давао да пољуби прстен, што је указивало на ниво Kalmannove моћи над Ватиканом.
1822: Аустријски цар дао је петорици браће Rothschild титуле барона. Nathan Mayer Rothschild одбио је титулу.
1823: Rothschildi преузимају контролу над финанцијским пословима Католичке Цркве широм света.
Књига Откровења, поглавље 2, стих 9, наводи следеће у вези Ашкенази Јевреја: „Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво, (али ти си богат) и знам за погрде од оних који кажу да су Јевреји, а нису. Они су привржени синагоги Сотоне.“
Најбогатија крвна лоза данас у свету је вођа Ашкенази Јевреја, породица Rothschild. Као што ћете видети у временској линији, Rothschildi су добили ову позицију кроз лажи, манипулације и убиства. Њихова лоза протеже се у краљевским породицама у Европи, а такође и у следећим породицама: Astor, Bundy, Collins, DuPont, Freeman, Kennedy, Morgan, Oppenheimer, Rockefeller, Sassoon, Schiff, Taft и Van Duyn. Међутим, то нису једине лозе због којих би се требали забринути. Вероватно вам је позната вековна пракса коју су предузимали многи Ашкенази Јевреји а којом су мењали своја имена како би се временом појавили као део владајућих људи у земљи у којој су живели, те самим тим могли добити утицајне позиције у тој земљи, које би онда искористили у служби својим правим господарима негде другде у свету. Постоји много чињеница које доказују да Rothschildi настављају ту притајену традицију и дан-данас.
Надаље, за Rothschildе се зна да потајно „сеју“ много деце како би их временом поставили у позиције моћи када им то буде потребно. Ово је започело с првим човеком који је узео презиме Rothschild, а који је имао тајну – шестог сина. С друге стране, да сам ја, на пример, хтео своје презиме да променим у Rothschild или било које од горе наведених презимена, то ме сигурно не би учинило њиховим чланом као што ни обраћање Хазара на Јудаизам 740. године није могло да их начини правим Јеврејима.
Молим вас, дакле, да не претпостављате одмах аутоматски да кад видите некога с презименом Rothschild или било које презиме наведено горе, да су део злочиначке мреже Rothschild. Надаље, а што је и најважније у свему овоме, већина Ашкенази Јевреја су невини, и нису део ове злочиначке мреже. Увек прво проверите чињенице, зато је и овај чланак је осмишљен како би обавестили људе ко је прави непријатељ човечанства, а да то није неки појединац одређене расе или људи с посебним презименом, који не морају имати икакве везе с овом злочиначком Rothschild мрежом.
1743: Mayer Amschel Bauer, Ашкенази Јевреј, рођен у Франкфурту (Немачка), син Mojsija Amschel Bauera, монетарни верник, лихвар, власник једне рачуноводствене куће. Mojsijе Amschel Bauer ставља црвени знак изнад улазних врата своје фирме; тај знак је црвени хексаграм (геометријски и бројчано прелази у број 666), који ће под вођством Rothschildа завршити на израелској застави два века касније.
1753: Рођена кћи угледног трговца Wolfa Salomona Schnapera, Gutle Schnaper, Ашкенази Јеврејка, будућа супруга Mayerа Amschelа Bauerа.
1760: У овој деценији Mayer Amschel Bauer ради за банке у власништву Oppenheimera у Хановеру (Немачка). Врло успешан, постаје млађи партнер. Радећи у банци упознаје се с генералом von Estorffom. Након очеве смрти, Bauer се враћа у Франкфурт да преузме очеву компанију. Притом препознаје значај црвеног хексаграма, стога мења презиме из Bauer у Rothschild, те веша црвени хексаграм и симбол који значи 666 над улазним вратима („rot“ је на немачком „црвени“, а „schild“ је „знак“ или „штит“). Mayer Amschel Rothschild открива да је генерал von Estorffom укључен у суд принца Williama IX Hesse-Hanau, једну од најбогатијих краљевских кућа у Европи, који је стекао своје богатство запошљавајући своје војнике у иностранству остварујући тако велике профите (пракса која се наставља и дан-данас у облику извоза, тзв. „мировних“ снага у целом свету), стога обнавља познанство с генералом под изговором продаје вредних кованица и трица (ситница) по сниженим ценама. Како је планирао, Rothschild се потом представља принцу Williamu, који је и сам више него задовољан сниженим ценама, те плаћа ретке кованице и трице, док му Rothschild нуди и бонус за било који други посао који му принц препоручи. Rothschild касније постаје блиски сарадник принца Williamа, и уговара пословања и са члановима државног суда. Ускоро открива да је посуђивање новца владама и племићима далеко више исплативије него посуђивање појединцима, јер су и кредити већи, а осигурани су националним порезом.
1769: Mayeru Amschelu Rothschildu је допуштено од принца Williamа да окачи знак на предњој страни својих пословних просторија изјављујући да је он „М.А. Rothschild, овлашћени судски вештак Његовог Величанства принца Williamа IX“.
1770: Mayer Amschel Rothschild израђује планове за стварање Илумината и поверава Ашкенази Јевреју, Adamu Weishauptu, крипто-јевреју који се представљао као Римокатолик, и чија ће се организација и развој Илумината темељити на учењима Талмуда, који је заправо учење рабинских Јевреја. Разлог зашто је требало да се зову Илуминати је зато што је то луциферански појам који значи „Просветљени“, односно, „Чувари светлости“. Исте године Mayer Amschel Rothschild жени Gutle Schnaper.
1773: Рођен је Amschel Mayer Rothschild, први син Mayerа Amschelа Rothschildа. Као и сва његова браћа, ушао је у породични посао у добу од 12 година.
1774: Рођен Salomon Mayer Rothschild, деда Adolfa Hitlera. Adolf Hitler је син Aloisa Schicklgrubera. Мајка Aloisa била је Maria Anna Schicklgruber,, која је радила као кућна помоћница у дому Rothschildovih. Током тог раздобља у тој кући нико други није био осим барона Salomonа Маyера Rothschildа; остали Rothschildi су били у другим местима због разноразних послова. Након што је откривено да је Maria Anna Schicklgruber остала трудна, послана је својој кући. Родио се Alois Schicklgruber, који је због тога што је био ванбрачно дете, променио презиме у Хитлер.
1776: Adam Weishaupt службено успоставља своју организацију Илумината, и то 1. маја те године. Сврха Илумината је поделити Гоје (све нејевреје) кроз политичка, економска, социјална, верска и остала средства. Супротстављене стране су биле наоружане и разни инциденти су се водили под условом да се за Илуминате сви нејевреји боре између себе, те да се униште националне владе, верске институције и на крају, да се сами нејевреји међусобно униште. Weishaupt ускоро инфилтрира Континентални Ред (енг. Continental Order) слободних зидара са овом Илуминатском науком и успоставља оделе Великог Оријента да буду њихова тајна седишта. Све то је било под заповедништвом и финансијама Mayera Amschela Rothschilda, те је до данас концепт проширен и следе га масонске ложе широм света. Weishaupt такође запошљава 2000 плаћених следбеника, укључујући најинтелигентније људе у подручју уметности, образовања, науке, финансија и индустрије. Они су добили упутства да користе следеће методе како би контролисали људе:
1) Коришћење новчаних и сексуалних подмићивања за добијање контроле над мушкарцима који су високо позиционирани у различитим нивоима свих влада и другим подручјима деловања. Након што утицајне особе падну због лажи, преваре и/или искушења, Илуминати су их држали у ропству применом политичких и других облика уцена, претњом финансијском пропашћу, јавним излагањем и фискалним претњама, чак и претњом смрћу и/или смрћу чланова њихове породице.
2) Факултети и универзитети откривају и врбују студенте који поседују посебну менталну способност и долазе из добро васпитаних породица с међународним склоностима, те их проводе кроз посебну обуку о интернационализму, односно спознаји да само једна светска влада може стати на крај вишекратним ратовима и сукобима. Пракса је била да се дају стипендије онима које бирају Илуминати.
3) Сви утицајни људи заробљени под контролом Илумината, плус студенти који су посебно едуковани и оспособљени, користиће се као агенти и ставити иза кулиса свих влада света као разноразни стручњаци и специјалисти. То је из разлога да би се саветовали врховни руководиоци усвајањем политике која ће на дуже временско раздобље служити тајним плановима Илумината и донети до уништења влада, економија и религија.
4) Добијање потпуне контроле над штампом, јединим тадашњим средством масовне комуникације којим се обавештавају масе да једино решење за многе проблеме је, заправо, једна светска влада.
Nastavak sledi i poslat je već mnogima u zemlji i rasejanju srpskom, a vremenska linija ROTŠILDA, HAZARA I ILUMINATA, seže do ove decenije XXI veka i Agende 2030 UJEDINJENIH NACIJA...
1784: Adam Weishaupt издаје налог у облику књиге за почетак Француске револуције коју ће започети Maximilien Robespierre. Књигу је написао Weishauptov сарадник Xavier Zwack, и послао преко курира из Франкфурта у Париз. На путу до тамо курира је ударила муња, па је током увиђаја полиција открила детаље из књиге, те је предала баварским властима. Последица је била издавање налога полицији од стране баварске Владе да претражи Weishauptovе масонске ложе у Гранд Оријенту и домове његових најутицајнијих сарадника. Јасно је да су баварске власти књигу схватиле као велику претњу од приватне групе утицајних људи да се ратови и револуције користе ради постизања приватних и политичких циљева.
1785: Баварска влада протјерује Илуминате и затвара све баварске ложе у Гранд Оријенту. Mayer Amschel Rothschild се сели у петоспратницу у Франкфурту коју дели са породицом Schiff.
1786: Баварска Влада објављује књигу „Оригинални списи реда и секте Илумината“ са детаљима њихове завере. Затим су је послали свим главешинама цркви и држава широм Европе, но нажалост, њихово упозорење је било игнорисано.
1788: Рођен Kalmann (Carl) Mayer Rothschild.
1789: Због европског игнорисања упозорења баварске Владе, план Илумината за Француску револуцију је успео. Сама револуција је трајала до 1793., и била је остварени сан банкара, након које је успостављен нови Устав Француске у коме су усвојени нови закони, а који су, између осталог, забранили Цркви убирање десетине пореза, и укинули црквено изузеће из порезног система.
1790: Mayer Amschel Rothschild изјављује: „Дајте ми контролу над валутом државе, и није ме брига ко пише законе.“
1791: Rothschildi добијају контролу над новцем државе САД-а уз помоћ Alexandera Hamiltona (њиховог агента у уреду Georgea Washingtona), када су основали централну банку „First Bank of the United States“ у САД-у. То је установљено уз двадесетогодишњу повељу.
1792: Рођен је Јacob (James) Mayer Rothschild.
1796: Amschel Mayer Rothschild жени Evu Hanau.
1798: John Robison објављује књигу названу „Докази о завери против свих религија и влада Европе спроведеној на тајним састанцима Слободних зидара, Илумината и читалачких друштава“. У овој књизи је један од водећих умова свога времена, професор Robison са Универзитета у Единбургу, који је именован и Главним секретаром Краљевског друштва у Единбургу, дао детаље о целој завери Rothschild – Илуминати. Открио је да је био високопозиционирани масон у Шкотском обреду слободне масонерије (Scottish Rite of Freemasonry) и да га је Adam Weishaupt позвао у Европу где му је дата ревидирана копија Weishauptоvе завере. Свеједно, иако се претварао да се слаже с тим, то није била истина, те је објавио споменуту књигу. Књига је укључивала и детаље о истрази Баварске владе над Илуминатима и Француском револуцијом. Исте године 19. маја, David Pappen, председник Харварда, предавао је студентима на последњој години факултета о утицају илуминизма на америчку политику и религије. У добу од 21 године Натхан Nathan Mayer Rothschild одлази из Франкфурта у Енглеску с огромном свотом новца коју му је дао отац, те оснива банку у Лондону.
1811: Истиче повеља Rothschildove „Прве банке Сједињених држава“ („First Bank of the United States“), па амерички Конгрес гласа против њеног обнављања. Незадовољни Nathan Mayer Rothschild изјављује: „Или ће се захтев за обнављање повеље одобрити или ће се САД наћи у најкатастрофалнијем рату“. САД не посустаје у својој одлуци, што тера Nathana Mayera Rothschilda на друге претње: „Научите те дрске Американце лекцију. Вратите их у стање колоније!“
1812: Потпомогнути новцем Rothschildа и наредбама Nathanа Mayerа Rothschildа, Британци објављују рат САД-у. План Rothschildа је био да се узрокује толико велико задужење САД-а самим финансирањем рата, да би се Американци дефинитивно морали предати Rothschildima, те им одобрити обнову повеље за поседовање „Прве банке Сједињених држава“ („First Bank of the United States“).
Mayer Amschel Rothschild умире. У свом тестаменту налаже специфичне законе које би кућа Rothschildа требало да следи. Све кључне позиције у породици би требало да држе само чланови породице, тј. само је мушким члановима било дозвољено учествовати у породичном послу. То је укључивало и извесног тајног шестог ванбрачног сина (ваља напоменути да је Mayer Amschel Rothschild имао и пет кћери, тако да је данас династија ротшилдских циониста без презимена Rothschild широко раширена, а Јевреји верују да ако је у мешовитом браку мајка Јеврејка тада је и дете Јевреј). Породица се морала женити са првим и другима рођацима да се сачува породично богатство. Од 18 бракова унучади Mayera Amschela Rothschilda, 16 их је било између првих рођака – пракса данас позната као срођивање. Нити један јавни попис ротшилдског власништва некретнина није објављен, нити је преузета икаква легална акција за процену наследства. Најстарији син најстаријег сина требало је постати глава породице, а то се могло променити само кад би се већина чланова породице с тим сложила, што је био случај с Nathanielom Mayereom Rothschildom који је изабран за главу породице након смрти Mayera Amschela Rothschilda.
Jacob (James) Mayer Rothschild одлази у Париз (Француска) где оснива банку „de Rothschild Frères“. Исте године је рођен Nathaniel de Rothschild, зет Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda.
1814: Да би увидели шта се даље дешавало, освртом на 3 милиона долара које је принц William IX поверио Mayeru Amschelu Rothschildu на чување, окрећемо се Јеврејској Енциклопедији, изданој 1905., 10-то издање, страна 494., где пише: „Према легенди новац је скривен у винске сандуке, избегавши потрагу Наполеонових војника током упада у Франкфурт. Кад се бирач (принц William IX od Hesse-Hanau) вратио у бирачко тело Немачке, исте године му је новац враћен нетакнут из винских сандука.“ Чињенице су ипак мање романтичније и више пословне. Међутим, на то да новац, ипак, није никада враћен принцу Williamу IX od Hesse-Hanauа указује енциклопедија у даљем тексту: „Nathan Mayer Rothschild инвестирао је 3 милиона долара у злато компаније East India Company знајући да ће бити потребно за кампању полуострва Велингтона.“ Nathan је украдени новац учетворостручио:
1) на продаји Велингтонског папира којег је купио за 50 центи по зарађеном долару и наплатио по пару
2) на продаји злата Велингтону
3) на откупу злата
4) на прослеђивању злата у Португалију.
1815: Исценирани рат Француске и Енглеске, те једна од највећих пљачки, отимачина и превара у историји финанцијског система; петорица браће Rothschild радили су на томе да златом снабдевају и Велингтонову војску (помоћу Nathanа у Енглеској) и Наполеонову војску (помоћу Jacoba у Француској), те су тако почели политику финансирања обе зараћене стране. Rothschildi воле ратове, јер су масовни генератори неризичног дуга. То је зато јер су ратови осигурани путем државних влада, а самим тиме и њихова становништва. Нема везе ако држава изгуби рат, јер имају гаранцију да ће победничка страна вратити дуг поражених. Док Rothschildi финансирају обе стране рата, уједно користе и своје банке широм Европе да остваре прилику за успоставу ненадмашног поштанског сервиса с тајним рутама и брзим куририма. Сва пошта коју су курири носили се отварала, а детаљи су прослеђивани Rothschildimа, тако да су ови увек били корак испред тренутних догађаја. Надаље, Rothschildovi курири су били једини којима је било дозвољено да прелазе енглеско-француске блокаде без икаквог надзора. Они су држали Nathana Mayera Rothschilda у току с ратом, тако да је овај искоришћавао те информације за куповину и продају на берзи у складу с догађајима. Један од курира је био човек по имену Rothworth. Када су битку на Ватерлоу добили Британци, Rothworth је обавестио Nathana Mayera Rothschilda 24 сата пре него што је војвода Велингтон сазнао исход од својег курира. У то време британске обвезнице су се звале конзули и њима се трговало на поду берзе. Nathan Mayer Rothschild је наредио да сви његови мешетари почну продавати конзуле, чиме су навели све остале мешетаре да мисле да су Британци изгубили, па су сви такође почели манијачно продавати. Конзулима је пала вредност, а Nathan Mayer Rothschild је индиректно наредио својим мешетарима да покупују све конзуле до којих су се могли дочепати. Када су дошле праве вести о исходу рата (пораз Наполеона и његове војске), вредност конзула је нагло порасла, и то много више него пре рата, чиме је Nathan Mayer Rothschild удвадесетостручио уложено, што је дало Rothschildimа комплетну контролу над британском економијом, сада финансијском центру моћи због Наполеоновог губитка, те присилило саме Енглезе да оснују нову банку под називом „Банка Енглеске“ („Bank of England“), и то на челу с Nathanom Mayerom Rothschildom.
Интересантно, 100 година касније New York Times је објавио причу у којој стоји да је Nathanоv унук покушао осигурати судску забрану против обављивања књиге с причом о дедином унутрашњем трговању. Породица Rothschild је тврдила да је прича лаж и клевета, али је суд одбио њихов захтев и наредио им да плате све судске трошкове.
Враћамо се на 1815., када је Nathan Mayer Rothschild дао славну изјаву: „Није ме брига која је марионета стављена на трон Енглеске да влада царством над којим сунце никада не залази. Човек који контролише британски новац контролише и Британско Царство, а ја контролишем британско снабдевање новцем“. Наставио се хвалити тиме да је у 17 година боравка у Енглеској повећао својих 20000 фунти које му је дао отац за 2500 пута, на тадашњих 50 милиона фунти. Rothschildi су такође користили своју контролу над „Bank of England“ да замене метод слања злата од земље до земље, те су уместо тога користили својих 5 банака у Европи да успоставе систем папирнатих задужница и кредита, што је заправо данашњи банкарски систем. Период до краја тог столећа назива се „Доба Rothschildа“, и процењује се да су управљали с пола богатства читавог света. Ипак, оно што није кренуло добро за ову породицу те године је Бечки конгрес, који је започео у септембру 1814. и завршен у junу 1815. Разлог конгреса је био циљ Rothschildа да створе светску владу која би контролисала већину цивилизованог света. Многе државе су биле задужне код Rothschildа, те су Rothschildi то користили као средство за преговоре. Али, руски цар Александар I који није био дужан Rothschildоvој централној банци није се сложио с њиховим планом, због чега је план о светској влади пропао. Разбешњен, Nathan Mayer Rothschild се заклео да ће једног дана он или његови потомци уништити читаву породицу цара Александра, што се напослетку и остварило 1902. године током финансирања Бољшевика који су испунили Rothschildovо обећање.
Занимљиво је да велики заговорник светске владе Henry Kissinger, који је уједно и Ашкенази Јевреј, писао докторску дисертацију о Бечком конгресу.
1816: Амерички Конгрес издаје закон којим дозвољава породици Rothschild нову доминирајућу централну банку, а која им даје опет контролу над америчким снабдевањем новца. Име јој је „Друга банка Сједињених држава“ („Second Bank of the United States“), и дата јој је повеља на 20 година. Тако се завршава крвави рат Британаца и Американаца, али битно да су Rothschildi добили своју банку.
1818: Французи подижу масовне зајмове да помогну обнову након катастрофалног пораза код Ватерлоа. Агенти Rothschildа купују огромне количине обвезница француске владе узрокујући раст њихове вредности, а 5. новембра их пуштају на отворено тржиште, што строваљује вредност деоница и уваљује Француску у финансијску панику. Тада су Rothschildi добили контролу и над француским новцем. Исте године су позајмили 5 милиона фунти пруској Влади.
1821: Kalmann (Carl) Mayer Rothschild је послан у Напуљ (Италија), где је доста пословао с Ватиканом и Папом Гргуром XVI, који му је накнадно доделио Ред Св. Гргура. Кад год је Папа примио Kalmannа, радије се руковао с њиме, него му уобичајено давао да пољуби прстен, што је указивало на ниво Kalmannove моћи над Ватиканом.
1822: Аустријски цар дао је петорици браће Rothschild титуле барона. Nathan Mayer Rothschild одбио је титулу.
1823: Rothschildi преузимају контролу над финанцијским пословима Католичке Цркве широм света.
![[Слика: 6LzSCUJ.gif]](http://i.imgur.com/6LzSCUJ.gif)
MAKE SERBIA GREAT AGAIN!!! НАПРАВИМО СРБИЈУ ВЕЛИКОМ ОПЕТ!!! С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞
![[Слика: IMG_2313.jpg]](https://s8.postimg.org/53fyomtj9/IMG_2313.jpg)
![[Слика: IMG_2329.png]](https://s3.postimg.org/ym6z9ecqr/IMG_2329.png)