[Милослав Самарџић]

Милослав Самарџић: „Забрањена историја“

- Како је монах Калист претворен у комунисту?
- Како један потомак особе стављене под Слово ''З'' описује четнике, а како квислинге (''Лагум'' – Светлана Велмар-Јанковић)?
- Шта прећуткују британски историчари Џон Крипс и Стеван К. Павловић?
- Зашто је књига Јозе Томашевића ''Четници'' најцитиранија и у свету и на Балкану?
- Како немачки историчар Холм Зундхаусен описује Србе у Другом светском рату?
- Зашто ''Ратни дневник Вермахта'' у ствари није дневник?
- Како су љотићевци Карапанџић и Слијепчевић описивали четнике?
- Каква је разлика између савремених званичних историчара и њихових претходника?
- Како су у својим делима Вук Драшковић и Војислав Шешељ описивали Дражу?

Меки повез, већи формат (Б-5), илустровано, 222 странице.
Претплатници се могу јавити:
ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ: pogledikg@gmail.com
ПРЕКО ТЕЛЕФОНА: 064/1-880-990, или
НА АДРЕСУ: „Погледи“, Немањина 16, 34000 Крагујевац.
Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона.

ЦЕНА У ПРЕТПЛАТИ: 700 динара.
Поштарина и порез урачунати.

Претплатницима ћемо око 1. октобра послати налоге за уплату, а књига се испоручује око 10. октобра, такође поштом.

''Док сам писао књигу `Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета`, пратио сам шта други пишу, а нарочито сам обраћао пажњу на питање откуд толика разлика у историографији, када у основи сви имамо исте податке? Ради објективности, настојао сам да што више цитирам књиге о којима сам овде писао, али, наравно, читаоцима је увек на вољи да их и лично погледају.''
(Из предговора Милослава Самарџића)

''У свету опште манипулације, када чињенице и истина постају роба као и свака друга, која се може продати или купити, са ужасом констатујемо да је `инжењеринг` људског мишљења у пуном погону.
У том креативном обликовању онога што представља основе човековог расуђивања, пре свега његовог система вредности и поимања о добру и злу, прошлост, као извор наше индивидуалне и колективне свести, има незамењиво место. Било да се прошлост сагледава кроз лично или колективно искуство, или учење као систематизовано знање о прошлости, кључна ствар је да знамо `шта је било` да бисмо могли предвидети `шта ће бити`, а ко има моћ да наметне сопствену перцепцију прошлости као истиниту другима, има велике шансе да овлада `прошлошћу`. Од тога, па до контроле будућности, само је један корак.
Због тога је веома важно да у анализи историјских процеса овладамо методологијом како да се у мору важних и мање важних података, истина, полуистина и лажи, приближимо поузданим чињеницама („истини“). Професор Ентони Сатон (Anthony Sutton) је, разматрајући ово питање, предложио типологију од три нивоа информације који регулишу приближавање поузданим чињеницама. (...)
Милослав Самарџић је (изузев појединих писаца из емиграције) `прва ласта“ трећег нивоа истраживања и трагања за истинитим чињеницама и утврђивања стварне историје онога што се дешавало на просторима Краљевине Југославије у Другом светском рату. Он је први историчар који у потпуности оспорава наратив о народноослободилачкој борби и аутохтоном карактеру `социјалистичке револуције`. Он по први пут јавно повезује мозаик квадратића чињеница, из којих се виде злочиначки карактер комунистичког преврата, инфериорност комунистичког покрета и његових оружаних формација, утицај страних сила на ситуацију на тлу Краљевине Југославије и намера Черчила да делегитимизује југословенске владе и генерала Михаиловића.''
(Из поговора пуковника у пензији мр Драгана Крсмановића)

[Митић]

Г-дине Милославе, уплатио сам за књигу "Забрањена историја". Пошто сам имао проблема са једном уплатом, проверите само да ли је евидентирана уплата из Врања

[Милослав Самарџић]

Г-дине Милославе, уплатио сам за књигу "Забрањена историја". Пошто сам имао проблема са једном уплатом, проверите само да ли је евидентирана уплата из Врања

Јесте, у реду је.

[posmatrač]

Хоће ли бити књиге у слободној продаји у Републици Српској?

[Милослав Самарџић]

Треба да буде у књижари Ризница у БЛ.

[Милослав Самарџић]

Књига је одштампана, шаље се претплатницима од данас.
Хвала свима који су претплатом подржали овај рад!

[смедерево]

Право у центар!!!
Одлична књига!!!
Јел може један примерак "ватри" да се пошаље?Ја плаћам

[Милослав Самарџић]

Хвала!
Може, ако хоће да каже на коју адресу да се пошаље.

[Брада]

Милослав Самарџић: „Забрањена историја“

- Како је монах Калист претворен у комунисту?
- Како један потомак особе стављене под Слово ''З'' описује четнике, а како квислинге (''Лагум'' – Светлана Велмар-Јанковић)?
- Шта прећуткују британски историчари Џон Крипс и Стеван К. Павловић?
- Зашто је књига Јозе Томашевића ''Четници'' најцитиранија и у свету и на Балкану?
- Како немачки историчар Холм Зундхаусен описује Србе у Другом светском рату?
- Зашто ''Ратни дневник Вермахта'' у ствари није дневник?
- Како су љотићевци Карапанџић и Слијепчевић описивали четнике?
- Каква је разлика између савремених званичних историчара и њихових претходника?
- Како су у својим делима Вук Драшковић и Војислав Шешељ описивали Дражу?

Зашто нема дио о томе што сте као аутор "Опште историје Четничког покрета" прећутали постојање и дјеловање Четника у западним Српским крајевима не рачунајући Динарску Дивизију, тачније само догађаје које Ђујић помиње у депешама Михаиловићу?

[Милослав Самарџић]

Да ли си сигуран да си прочитао свих 16 књига?
Нема јединице из западних крајева која није поменута у тим књигама.

[Брада]

Апсолутно, имам свих пет великих књига "Генерал Дража Михаиловић и општа . . . " + још две ваше (о Калабићу и дјеци Равногораца) и још једну коју су издали Погледи (С.Живановић 3.Српс.устанак). Ја сам код других аутора прочитао много више о четницима са тих простора него код вас. Чини ми се да сте о њима намјерно ћутали, зашто, не знам а није ни битно.

[Милослав Самарџић]

Ево овде је садржај другог тома, нисам на то обраћао пажњу, али други том више обрађујуе крајеве западно од Дрине, јер је у том периоду Дража пренео тежиште операција тамо, ишао до Херцеговине, слао Експедициони корпус на Бихаћ, затим због операција ''Тојфел'', ''Вајс'' и ''Шварц'', итд:

Други том има осам глава и 75 поглавља, међу којима:
– Победа четника у Бици на Неретви 1943. године. Како су комунистички историчари измислили победу партизана на Неретви, која је, наводно, одлучила исход рата? Детаљан опис битке са преко 400 докумената – четничких, партизанских и немачких.
– Шта је истина о немачкој Операцији „Шварц“ против четника и партизана?
– Немачко-хрватска Операција „Тојфел“ против четника на Озрену 1943. године.
– Борбе четника против усташа и сарадња партизана са усташама,
– Контакти четника и партизана са Немцима у Босни 1943. године – узроци и последице,
– Србија 1943. године: борбе четника против Немаца, Бугара, недићеваца, љотићеваца, Пећанчевих четника и партизана.
– Британско-совјетски односи и српско питање: промена политике Западних савезника 1943. године,
– Диверзије четника на пругама у вези Битке за Африку – највећа акција те врсте у Европи,
– Поређење четника са француским покретом отпора,
– Преглед, бројно стање и наоружање четничких и партизанских јединица у целој земљи 1943. године,
– Које области су 1943. године држали четници, а које партизани?
– Анализа партизанског покрета,
– Начин ратовања партизана и четника,
– Немци о борбеној вредности четника, партизана и усташа,
– Четници у Војводини,
– Четници у Београду.
– Документа о правом и лажном „Валтеру“ – шефу четничких илегалаца у Београду потпуковнику Жарку Тодоровићу – која су комунисти користили за снимање филма „Валтер брани Сарајево“,
– Генерали Мирослав Трифуновић и Блажо Ђукановић, војводе Илија Трифуновић Бирчанин, Доброслав Јевђевић, Момчило Ђујић и Радивоје Керовић, мајори Петар Баћовић, Павле Ђуришић, Драгутин Кесеровић, Синиша Оцокољић Пазарац, Велимир Пилетић, Љуба Јовановић, Александар Михајловић и Радослав Ђурић, капетани Милорад Поповић, Милорад Видачић, Никола Калабић – и многи други команданти из друге фазе рата.

http://www.pogledi.rs/general-draza-miha...eta-2-tom/

[Брада]

Имам књигу, нема везе. Када су у питању Четници западно од Врбаса о њима нисте много писали. Спомен и површни преглед формација под командом Дреновића и Јевђевића и о ДЧД што има у комуникацији Ђујића и Михаиловића. Нема никаквих детаљнијих приказа, нема Стегњајића, Бијанка, Михића, Роквића, покушаја у Славонији, на Кордуну, Лике са почетака, Брковића из Дрвара, Плећашеве акције на Грмечу, страдања на Козари 1943 (убијено преко 1000 четника), црвеног терора од доласка пролетерских бригада у 1942. . . . итд. можда то није у духу модерне историје у којој се Четници од бораца за слободу МОРАЈУ представити као несумњиви савезници, а неки од ових које сам споменуо су имали контакте са Италијанима. Било како било, ваше дјело се ипак поред осталог зове "општа историја четничког покрета". Ако буде поновљених издања, пробајте то кориговати.

[Милослав Самарџић]

Шта подразумеваш под западним крајевима, западно од Дрине, или западно од Врбаса?
Ако је западно од Дрине, писао сам много.
Ако је западно од Врбаса - мало, јер је тамо заиста било мало четника.
Од наведеног, Стегњајић и Бијанко су били команданти бригада ДЧД, о Михићу сам писао, о покушајима у Славонији такође, ово остало мало или нимало, а за толико страдње на Козари први пут чујуем?