Како су четници шифровали депеше - Облик за Штампу
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: Како су четници шифровали депеше (/thread-1543.html)
+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: Како су четници шифровали депеше (/thread-1543.html)
RE: Биографије четника - Александар Динчић - 29-07-2022
(24-05-2022, 10:02 PM)Милослав Самарџић Пише: Адмирале, да ли знаш нешто о овом Словенцу?
Njegovo ime je bilo Ivan Renčelj i čitavo vreme rata bio je lojalan pripadnik ravnogorskog pokreta. Sa Dražom Mihailovićem je bio, kako kažu, u prijateljskim odnosima, a upoznali su se prilikom Dražinog službovanja u Celju. Porodica zna da mu je Draža pre rata poklonio pištolj i da se Ivan odmah po izbijanju rata 1941. javio Draži i pristupio njegovom pokretu u Srbiji. Takođe, imaju saznanja da je Ivan bio živ do pred sam kraj rata, ali da mu se tada gubi svaki trag i porodica do danas ne zna njegovu sudbinu. Pretpostavljaju da je poginuo, jer kako kažu, da je bio u emigraciji, sigurno bi im se na neki način javio.
Стрељан је у Крушевцу новембра 1944. године. Иначе, био је припадник СДС среза Моравског у Житковцу. Како су сви стражари из Моравског одреда отишли код Кесеровића, највероватније су га Совјети разоружали 14. октобра 1944. године и тако је поделио судбину многих, на Багдали. Налази се на списку припадника истог одреда СДС, под ред. бр.11 (август 1942). Послао сам ти на имејл.
RE: Биографије четника - Митић - 26-10-2022
pukovnik dr Dalibor Denda - Potporučnik Žarko Borišić (biografija) - Kraljevo grad i ljudi
https://www.youtube.com/watch?v=1BGf3j51xJA
RE: Биографије четника - Шумадинац - 26-10-2022
(26-10-2022, 12:21 PM)Mitic Пише: pukovnik dr Dalibor Denda - Potporučnik Žarko Borišić (biografija) - Kraljevo grad i ljudi
https://www.youtube.com/watch?v=1BGf3j51xJA
Млако. "Покрет отпора", "Партизанско-четничке акције на Краљево"...... Ипак велики помак међу официрима ВС
RE: Биографије четника - Бенито - 26-10-2022
Велики је напредак што није поменуо капитулацију, него примирје, како је и било.
Добро је што је саставио предратну биографију.
Што се тиче ратне биографије, много се ослонио на Тимотијевића и самим тим - промашио.
RE: Биографије четника - Митић - 26-10-2022
(26-10-2022, 02:34 PM)Бенито Пише: Велики је напредак што није поменуо капитулацију, него примирје, како је и било.
Добро је што је саставио предратну биографију.
Што се тиче ратне биографије, много се ослонио на Тимотијевића и самим тим - промашио.
Да, то је било одлично што је поменуто примирје.
И свиђа ми се што је поменуо да је априла 1941. Дража имао под својом командом један тенковски вод и да су заједно пошли да разбију усташку побуну.
А Шумадинац је изложио које речи су могле бити избачене.
RE: Биографије четника - Александар Динчић - 27-10-2022
(26-10-2022, 02:34 PM)Бенито Пише: Велики је напредак што није поменуо капитулацију, него примирје, како је и било.
Добро је што је саставио предратну биографију.
Што се тиче ратне биографије, много се ослонио на Тимотијевића и самим тим - промашио.
И мени је то одмах пало у очи: примирје, а не капитулација по којој окупаторска страна добија одређена законска права.
RE: Биографије четника - Митић - 27-10-2022
Доследни и верни свом позиву, породици и патриотизму
Јаков Јововић био је најмлађи, рођен 21. новембра 1908. у Косовом Лугу у Бјелопавлићима (Црна Гора) у ширем братству Брајовића у породици земљорадника. Основно школовање завршио је у Даниловграду, гимназију у Аргентини (Трес Арроyос), поновио седми и осми разред гимназије са матуром у Подгорици и затим две године студирао права у Београду.
Поморску војну академију у Дубровнику похађао је 1928-1931. године (ВИ класа), а као поморски официр се специјализовао за артиљерију. У југославенској Краљевској морнарици имао је разне дужности на Краљевским бродовима „Змај” (1931.), „Јастреб” (1932.), „Далмација” (1934.) и „Крка” (1935. године), у Морнаричкој болници као командир чете (1936.), на Кр. монитору „Драва” као први официр (1938.) и у Главном генералштабу војске и морнарице (1940-1941. године). За своју службу био је одликован „Златном медаљом за војничке врлине”.
Априлски рат (1941.) дочекао је у чину поручника бојног брода И класе у обавештајном оделењу Главног генералштаба у Београду. За време пуча 27. марта 1941. у Београду придружио се ваздухопловним официрима ангажованим у пучу и на радио станици Београда прочитао декларацију краља Петра ИИ. Пред надирањем немачких снага повлачио се са Врховном командом и краљем до Никшића, а одатле се упутио у своје Бјелопавлиће.
Учествовао је у устанку Црне Горе јула 1941. године против политике Италије у стварању „независне” Црне Горе. У том устанку организовао је и водио Косоволушки батаљон, нападао италијанске гарнизоне Спуж, Далиновград, Бранеловића (13-17. јула 1941.), а због репресалија после угашеног устанка крио се неко време по селима Бјелопавлића. У време ликвидација првака и виђенијих људи у Црној Гори ступио је у пролеће 1942. у четницке редове, формирао Зетски четницки одред и деловао на подручју Црне Горе, Херцеговине, Боке и Санџака, а касније био командант Зетског, односно Острошког четницког корпуса под вођством Баје Станишића.
После капитулацији Италије (1943.) био је ухапшен од стране Немаца због учешћа у пучу 1941. године у Београду. Из затвора у Подгорици спасавао се преобучен у свештеничку мантију коју му је дотурио један свештеник и после командовао четничким снагама са штабом у Бјелопавлићима (1943-1944.). Од стране четницке врховне команде био је 1944. године, са једном делегацијом, упућен савезничком команданту Wилсону у Италији, да обавести савезнике о приликама у Југославији, у вези промене политике Савезника у снабдевању четничких одреда. Прешао је Јадран једним чамцем, али су га у Барију прво прихватили Американци, а затим преузели Енглези и ставили у затвор да не падне у руке партизанима. Кад је ослобођен, крио се неко време по Италији, док се коначно америчким авионим није пребацио у Шпанију (где се склонио неко време код југословенског амбасадора), а затим 1947. године емигрирао у Аргентину.
Потпомогнут од тамошње југословенске колоније ступио је у аргентинску трговачку морнарицу као трећи официр на броду „Санта Фе” и убрзо постао други официр. На путовању у Ђенову, прихватио је у Венецији породицу (супругу и две ћеке), која је емигрирала из земље. После краћег времена постао је први офцир, а 1956. године и командант брода, али је због болести убрзо напустио тај положај. У редовима југословенске колоније у Аргентини био је врло цењен и уважен због свог националног деловања. Основао је и црногорско културно друштво „Његош”. Умро је 26. октобра 1958. и имао врло свечану сахрану у Буенос Аиресу.
Izvor: Vladimir Požeg, "MORNARIČKO UČEŠĆE U PUČU PROTIV TROJNOG PAKTA (1941)", Avala, 26. marta 2021. godine
Преузето са сајта: Ветерани Ратне морнарице, сајт Удружења "Ветерани Ратне морнарице"
http://veteraniratnemornarice.com/mornaricko-ucesce-u-pucu-protiv-trojnog-pakta-1941/
RE: Биографије четника - ватхра - 27-10-2022
(27-10-2022, 01:30 PM)Mitic Пише: Од стране четницке врховне команде био је 1944. године, са једном делегацијом, упућен савезничком команданту Wилсону у Италији, да обавести савезнике о приликама у Југославији, у вези промене политике Савезника у снабдевању четничких одреда. Прешао је Јадран једним чамцем, али су га у Барију прво прихватили Американци, а затим преузели Енглези и ставили у затвор да не падне у руке партизанима.
Делегација је послата у Италију да сазна да ли ће Савезници искрцати на Јадрану, како би према томе ЈВуО ускладио своје планове. Послати су уз знање и одобрење Немаца, којима би та информација такође значила да ускладе планове.
Како су за овај план сазнали и Британци, у Италији су вође мисије ухапшени као шпијуни.
RE: Биографије четника - Милослав Самарџић - 27-10-2022
(27-10-2022, 06:29 PM)ватхра Пише:(27-10-2022, 01:30 PM)Mitic Пише: Од стране четницке врховне команде био је 1944. године, са једном делегацијом, упућен савезничком команданту Wилсону у Италији, да обавести савезнике о приликама у Југославији, у вези промене политике Савезника у снабдевању четничких одреда. Прешао је Јадран једним чамцем, али су га у Барију прво прихватили Американци, а затим преузели Енглези и ставили у затвор да не падне у руке партизанима.
Делегација је послата у Италију да сазна да ли ће Савезници искрцати на Јадрану, како би према томе ЈВуО ускладио своје планове. Послати су уз знање и одобрење Немаца, којима би та информација такође значила да ускладе планове.
Како су за овај план сазнали и Британци, у Италији су вође мисије ухапшени као шпијуни.
Који је извор за ово?
RE: Биографије четника - ватхра - 27-10-2022
Декрипт немачке поруке о састанку са Јевђенијевићем,
Изјава авијатичара Питерсона који је ишао са Јововићем у чамцу преко Јадрана,
Књига Контрареволуција у Црној Гори такође говори о овом догађају.
RE: Биографије четника - Милослав Самарџић - 27-10-2022
Ђуришић га је послао, а не ЈВуО. Ипак, не би требало да је Немцима речено зашто се иде.
Шта пише у том декрипту?
RE: Биографије четника - Chicot - 28-10-2022
Не сећам се да се у декрипту помиње одлазак у Италију. Само "рука руку Мије" због опасности од комуниста.
Јевђенијевић му је рекао да се сукоб наставља чим Савезници дођу. И да је спреман да прими подршку Немаца како би спречио комунизацију земље коју савезници намећу.
Нешто у том стилу, по сећању. Могу сутра поставити транскрипт
RE: Биографије четника - Александар Динчић - 28-10-2022
То значи да су Немци ипак успевали да декодирају дуплу и заштићену шифру. Ако је тако онда су они у сваком моменту знали снагу и кретање партизанских јединица. Још једна у низу слабости народноослободничких снага.
RE: Биографије четника - Chicot - 28-10-2022
Немци су, наравно, читали и четничке и партизанске радио поруке прилично редовно. Чак и после увођења фамозне дупле шифре.
Енглеске ручне шифре , дупле, су такође читали у великом обиму. Све је то смешно са криптографског аспекта.
То не значи да су били у могућности да ухвате и декриптују баш сваку поруку у етру и нисам сигуран да је тачна немачка процена / 95% једноструко и око 50% двоструко шифровање/ али свакако није био бог зна какав изазов за немачке стручњаке.