RE: Квиз- Српска историја -
Александар Динчић - 18-12-2020
(18-12-2020, 02:06 AM)Бенито Пише: (18-12-2020, 12:40 AM)Александар Динчић Пише: У југословенској историографији (1945-1989) има више књига о Дражи (као личности и команданту) или о Титу?
Ако мислиш на различите наслове онда је Дража Михаиловић у великој предности.
Ако мислиш на број издања и штампаних примерака, онда је Броз удаљен светлосним годинама од других.
Једноставно, о Михаиловићу су писали разни удбаши и професионални историчари, па и професори универзитета...
О Брозу је смео да пише само овлашћени биограф Владимир Дедијер и нико више. Али, то што напише Дедијер, а одобри Броз, морају да читају сви од Триглава до Ђевђелије. Зато су стално штампане допуне биографији ЈБТ у шест томова. Мислим да је било 8 или 9 допуна биографија, па сад помножи са бројем томова па бројем тиража... Ради се о милионима, ако не и десет милиона примерака биографија ЈБТ.
Тако је поручниче!
Управо је ту била поента овог мог трик-питања за размишање. Дакле, ко је смео да пише научни приказ лика и дела Ј.Б.Тита? Зато сам и ставио "у југословенској историографији". Само В.Дедијер, јер је био академик, уз то и Титов лични пријатељ и човек који није издао као други (Ђилас, Ранковић, Темпо, Коча, Жујовић, Хебранг, Ђурић и др). Тек када се и последњи искомпромитовао - приступило се писању научне студије о Титу, од стране провереног човека. Зато је такав рад настао са приличним закашњењем. Оне фотомонографије (а има их много) не могу да се рачунају, јер то су сликовнице за дечји или плафон средшошколски узраст.
Логично би човек рекао да је о Титу далеко више писано јер је он био неумрли вођа и вољени лик. Међутим, није баш тако. А није зато што се тако нешто морало радити али да се притом ништа не погреши. Чак су и Титова сабрана дела пролазила најмање три ригорозне цензуре пре него што су била одштампана и пуштена у научне кругове. Разуме се, он их није писао, ударајући по машини или пишући на папиру. Не одговара акценат.
О Дражи су дословно могли сви да пишу и зато у периоду југ. историографије има далеко више књига о њему него о Титу. Само их је Н.Миловановић написао пет (под различитим именима). Када говоримо о организацијама којима су припадали, Титов корпус је удаљен светлосним годинама.
Још једном-браво за поручника. Ово је било трик-питање.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 18-12-2020
(17-12-2020, 01:55 AM)Mitic Пише: (17-12-2020, 12:48 AM)Александар Динчић Пише: У којем месту је професор Јота предавао предмет који се звао јестаственица? Т. Влаховић то није навео, а мислим да је важно за биографију овог српског јунака.
Можда Карловачка гимназија. Мислим на Сремске Карловце
Заборависмо на ово питање
RE: Квиз- Српска историја -
Vlad Alekš - 18-12-2020
Данас је последњи дан првог полугодишта, па ево једног пригодног питања. Надам се да га нисам већ поставио.

Следеће недеље ђаци ће добити своје ђачке књижице. У књижицама ће бити уписане оцене, од најгорих јединица па до најбољих петица. У једном периоду наше историје није било тако. Ко и када је увео да су јединице најбоље, а петице најгоре оцене?
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 18-12-2020
"Углађени, дотерани саобраћајци су учтиво прилазили грађанима подносећи им лимене касице у које су ови спуштали свој прилог. Кад се зна да саобраћајци међу грађанима престонице уживају велике симпатије, онда ће се још јасније схватити да су они са лепим изгледима на успех приступили овом хуманом подухвату. "
Ово је део текста из једног дневног листа.
Из које престонице су ови саобраћајци који уживају углед код грађана? И која година је у питању?
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 18-12-2020
(18-12-2020, 01:06 PM)Vlad Alekš Пише: Данас је последњи дан првог полугодишта, па ево једног пригодног питања. Надам се да га нисам већ поставио. 
Следеће недеље ђаци ће добити своје ђачке књижице. У књижицама ће бити уписане оцене, од најгорих јединица па до најбољих петица. У једном периоду наше историје није било тако. Ко и када је увео да су јединице најбоље, а петице најгоре оцене?
19 век.
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 18-12-2020
(18-12-2020, 01:07 PM)Mitic Пише: "Углађени, дотерани саобраћајци су учтиво прилазили грађанима подносећи им лимене касице у које су ови спуштали свој прилог. Кад се зна да саобраћајци међу грађанима престонице уживају велике симпатије, онда ће се још јасније схватити да су они са лепим изгледима на успех приступили овом хуманом подухвату. "
Ово је део текста из једног дневног листа.
Из које престонице су ови саобраћајци који уживају углед код грађана? И која година је у питању?
Београд, 1920-их.
RE: Квиз- Српска историја -
Александар Динчић - 18-12-2020
(18-12-2020, 11:42 AM)Mitic Пише: (17-12-2020, 01:55 AM)Mitic Пише: (17-12-2020, 12:48 AM)Александар Динчић Пише: У којем месту је професор Јота предавао предмет који се звао јестаственица? Т. Влаховић то није навео, а мислим да је важно за биографију овог српског јунака.
Можда Карловачка гимназија. Мислим на Сремске Карловце
Заборависмо на ово питање 
Нишка гимназија. Разуме се, у Нишу, немају благе везе о овом професору.
RE: Квиз- Српска историја -
Vlad Alekš - 18-12-2020
(18-12-2020, 01:06 PM)Vlad Alekš Пише: Данас је последњи дан првог полугодишта, па ево једног пригодног питања. Надам се да га нисам већ поставио. 
Следеће недеље ђаци ће добити своје ђачке књижице. У књижицама ће бити уписане оцене, од најгорих јединица па до најбољих петица. У једном периоду наше историје није било тако. Ко и када је увео да су јединице најбоље, а петице најгоре оцене?
Овакав "инвентиван" начин оцењивања увео је Стјепан Радић. Након силних перипетија са њим и његовом странком, он је био министар просвете у 22. Пашићевој влади. Та влада је кратко трајала, непуних годину дана (1925/26). Тако да, након престанка његовог министровања, оцењивање се вратило у нормалу.
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 18-12-2020
Браво, Алекш. Заборависмо тај детаљ....
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 18-12-2020
(18-12-2020, 02:03 PM)Бенито Пише: (18-12-2020, 01:07 PM)Mitic Пише: "Углађени, дотерани саобраћајци су учтиво прилазили грађанима подносећи им лимене касице у које су ови спуштали свој прилог. Кад се зна да саобраћајци међу грађанима престонице уживају велике симпатије, онда ће се још јасније схватити да су они са лепим изгледима на успех приступили овом хуманом подухвату. "
Ово је део текста из једног дневног листа.
Из које престонице су ови саобраћајци који уживају углед код грађана? И која година је у питању?
Београд, 1920-их.
Митке, види да ли је ово тачно, па да идемо даље.
RE: Квиз- Српска историја -
Митић - 18-12-2020
(18-12-2020, 03:05 PM)Бенито Пише: (18-12-2020, 02:03 PM)Бенито Пише: (18-12-2020, 01:07 PM)Mitic Пише: "Углађени, дотерани саобраћајци су учтиво прилазили грађанима подносећи им лимене касице у које су ови спуштали свој прилог. Кад се зна да саобраћајци међу грађанима престонице уживају велике симпатије, онда ће се још јасније схватити да су они са лепим изгледима на успех приступили овом хуманом подухвату. "
Ово је део текста из једног дневног листа.
Из које престонице су ови саобраћајци који уживају углед код грађана? И која година је у питању?
Београд, 1920-их.
Митке, види да ли је ово тачно, па да идемо даље.
А, да. Заборавих се.
Да, у питању је Београд, само је 1940. година у питању, кад су посебно полицајци, а посебно Управа града Београда, сакупљали зимску помоћ за сиромашне.
Известила је "Правда" од 17. децембра 1940. године.
Чекамо трилинг о недићевцима
RE: Квиз- Српска историја -
Бенито - 18-12-2020
Прво је било, ево другог:
Сваког 6. априла сетимо се зграде Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу. Уобичајено је да слушамо о стравичној катастрофа када су у бомбардовању нестале највредније рукописне књиге српског народа. Питање гласи:
Да ли су 6. априла 1941. године у бомбардовању НБ на Косанчићевом венцу изгореле најстарије и најзначајније рукописне књиге српског народа?
RE: Квиз- Српска историја -
Милослав Самарџић - 18-12-2020
Изгледа да нису.
RE: Квиз- Српска историја -
DIDzM - 18-12-2020
(18-12-2020, 03:47 PM)Бенито Пише: Прво је било, ево другог:
Сваког 6. априла сетимо се зграде Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу. Уобичајено је да слушамо о стравичној катастрофа када су у бомбардовању нестале највредније рукописне књиге српског народа. Питање гласи:
Да ли су 6. априла 1941. године у бомбардовању НБ на Косанчићевом венцу изгореле најстарије и најзначајније рукописне књиге српског народа?
Најстарије књиге би требало да су чуване у Хиландару, или у неком од других Манастира.