03-04-2019, 10:00 PM
Војвода Фрушкогорски Александар К. Јанковић
Јутрос 03. априла Љета Господњег 2019. у Каракасу (Венецуела) упокојио се у Господу Војвода Фрушкогорски Александар К. Јанковић у својој 98-ој години живота.
Војвода Александар Јанковић је рођен 1921. године у Иригу. Малу и велику гимназију завршио је у Шапцу и Руми, а Војну подофицирску школу за пилоте у Скопљу. Последњи живи пилот краљевске авијације. Био је припадник Мачванског четничког одреда Косте Пећанца, који га је због херојства у одбрани краља Петра Другог младог прогласио фрушкогорским војводом на предлог Војводе Омиљена Милића.
- Немачки напад 4. априла 1941. затекао га је у војној бази код Никшића, одакле је Краљ са Капиног поља одлетео у изгнанство. Наша авијација је бранила његов живот. Борио се у Србији као четник, али су га Немци стрпали у нишки затвор. Пет пута су га водили на брдо Бубањ изнад Ниша на стрељање. Пребачен је у мају 1943. у Београд, где је провео два бурна месеца као ухапшеник и депортован у Немачку.
У Венецеуелу је ушао 1947. године са још 250 Срба. Радио је као рачуновођа у провинцијској пољопривредној задрузи, као трговац козметиком, надзорник у фабрици аутомобила. Био је контролор артикала у компанији "Сијерс", са платом од 3.000 боливијера. Када се почетком педесетих преселио у престоницу Каракас отворио је властиту трговачку фирму, оженио се Хилдом, младом Порториканком, добио 1956. ћерку Веру.
Јутрос 03. априла Љета Господњег 2019. у Каракасу (Венецуела) упокојио се у Господу Војвода Фрушкогорски Александар К. Јанковић у својој 98-ој години живота.
Војвода Александар Јанковић је рођен 1921. године у Иригу. Малу и велику гимназију завршио је у Шапцу и Руми, а Војну подофицирску школу за пилоте у Скопљу. Последњи живи пилот краљевске авијације. Био је припадник Мачванског четничког одреда Косте Пећанца, који га је због херојства у одбрани краља Петра Другог младог прогласио фрушкогорским војводом на предлог Војводе Омиљена Милића.
- Немачки напад 4. априла 1941. затекао га је у војној бази код Никшића, одакле је Краљ са Капиног поља одлетео у изгнанство. Наша авијација је бранила његов живот. Борио се у Србији као четник, али су га Немци стрпали у нишки затвор. Пет пута су га водили на брдо Бубањ изнад Ниша на стрељање. Пребачен је у мају 1943. у Београд, где је провео два бурна месеца као ухапшеник и депортован у Немачку.
У Венецеуелу је ушао 1947. године са још 250 Срба. Радио је као рачуновођа у провинцијској пољопривредној задрузи, као трговац козметиком, надзорник у фабрици аутомобила. Био је контролор артикала у компанији "Сијерс", са платом од 3.000 боливијера. Када се почетком педесетих преселио у престоницу Каракас отворио је властиту трговачку фирму, оженио се Хилдом, младом Порториканком, добио 1956. ћерку Веру.
