[Шумадинац]

.
КО СЕ ЧУВА И БОГ ГА ЧУВА

https://i.postimg.cc/LXY6GhDV/Majstorovi...x401-1.jpg

У молитвеним данима Васкршњег поста и припреме за прослављање празника Христовог Васкрсења 2020. г. Господње, када нас је, по Божијем допуштењу, задесила невоља епидемије вируса COVID 19, обраћамо се свештенству и вјерном народу Митрополије Црногорско-приморске и Епархије Будимљанско-никшићке, и свим људима добре воље, сљедећим пастирским упутством:


1. Ми вјерујући хришћани живимо у друштву које поред нас чине припадници других вјера, па и нецрквени и невјерујући људи, а све нас заједно, као Божија створења погађа ова стихија и опасност могуће заразе. Зато смо дужни да се у свему владамо по прописима и савјетима здравствене струке, објављених ових дана са званичних државних адреса. Невоља је иста за све, а вјеровање и начин уздања у Божију силу, нијесу исти код нас хришћана и код других људи. Отуда се, у ове дане, од нас тражи савјесно, разумно и солидарно понашање – које неће помутити ред и поредак у држави и друштву. Наша Црква је код вас, заједно са свима вама. Све људе воли и за све се Богу моли. Наш узвик: ”не дамо светиње” важи и овдје јер сваки човјек је светиња коју треба штитити и бранити од било какве заразе и гријеха.


2. Свим вјерујућим људима, нарочито оним старијим од 65 година, очински савјетујемо да не напуштају своје домове, чак ни онда када је у питању потреба за богослужењем и причешћем Светим Тајнама. Сваког од њих, причестиће надлежни свештеник, у њиховом дому, и по њиховој израженој вољи и захтјеву. Можемо и треба да сви вјерни претворимо своје домове у храмове, по ријечи атинског Архиепископа Јеронима, да у њима ујединимо своја срца, тражећи здравља и милост Божију за све људе. Да се увијек сјећамо да је хришћанска љубав покретач за заштиту све браће наше. Боравим у дому, зато што волим свог ближњег. Бог је свуда присутан кроз нашу молитву и љубав.


3. Хигијену у храмовима треба држати, као и до сада, у беспрекорном реду, како налаже црквена традиција и однос поштовања према светињама (иконе, крста, богослужбених књига и осталих предмета и црквених сасуда). Храмови треба да су отворени и провјетрени од јутра до вечери, како би вјерници могли ступити у њих и обавити своју молитвену потребу.


4. У дане служења Свете Литургије, током седмице и у недјељени дан – вјерници ће бити обавјештени о распореду служби у свим градским и приградским храмовима, како би се обезбједило у њима учешће вјерника, а опет – у складу са прописаним здравственим мјерама (растојање међу људима – било да се ради о затвореним или отвореним просторима).


5. Вјернима посебно наглашавамо да је Свето Причешће остварење исте оне заједнице са Господом која нас у пуноћи чека у Царству небеском и да је Христос заиста истински и коначни Љекар душа и тела наших, те да Тело и Kрв Господња, које се примају за здравље душе и тијела, никако не могу бити узрок било какве болести нити преносилац заразе. Међутим, исто тако Свето Причешће, не представља магијску заштиту од вирусâ и заразних болести које нам пријете са других страна ─ изван светог Путира ─ приликом доласка у цркву, или повратка својим домовима, или боравка у зараженим срединама. Зато је неопходно да практикујемо све мјере заштите које је држава прописала. Kо год се неодговорно понаша у датим околностима заправо куша Господа Бога свога, а неријетко и саблажњава браћу и сестре своје (Епископ бачки Иринеј).


6. За све друге духовне богослужбене потребе (исповијест, крштење, опијело, парастос и сл) препоручујемо вјерницима да у договору са парохијским свештеником, предузму све – како би се поменуте свештенорадње обавиле у складу са свим прописаним здравственим мјерама. Колико нам треба духовна помоћ и заштита – призивањем Благодати Божије, кроз црквене молитве, у истој мјери се од нас тражи крајња одговорност у погледу спровођења оних мјера које штите и нас саме и друге људе око нас, од опасности епидемије која убија људе широм свијета.


7. Црква Христова своја богослужења није обустављала ни у далеко тежим условима средњовјековне куге, разних колера и грозница, па ни скорашњих епидемија с краја 20. и почетка 21. вијека. И никада, у тим околностима, није се десило, да се кроз црквене скупове или у вези са њима, преноси ни једна од заразних болести. Таква је наша вјера и такав је наш однос према духовним светињама. Међутим, да бисмо помогли цијелом нашем душтву, у погледу свеопштег, пријеко потребног, дисциплиновања и међусобног угледања, позивамо све, још једном, да се све горе наведено, поштује, као највећи и најјаснији Божији благослов.


8. По дивној ријечи Светог Григорија Богослова и ова епидемија је ”облачак који ће брзо проћи”. Зато не плашимо се, страх и паника је најопаснији вирус, али по оној народној ”чувајмо се да нас и Бог сачува”. Показујемо одговорност зато што волимо Бога и ближње а не зато што страх куца на наша врата.




Митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије
.

[Шумадинац]

https://i.postimg.cc/9Xvtv4dg/Patrijarsija.jpg
.

[Шумадинац]

[херцеговац]

Твоји модернисти и новатори...

[Шумадинац]

Твоји модернисти и новатори...

Не "моји" или "твоји", већ НАШИ Епископи наше Светосавске Цркве. Једино, ако ти имаш неке своје тамо по катакомбама!
.

[херцеговац]

Значи слажеш се са бишупом Гргуром да не треба служити Свету Литургију?

То спиновање остави за друге, него одговори...

[Шумадинац]

Значи слажеш се са бишупом Гргуром да не треба служити Свету Литургију?

То спиновање остави за друге, него одговори...

Наравно! Повинујемо се како каже Света Црква наша.
.

[херцеговац]

Ти си у прелести.
Нема Цркве без свете Литургије и светог Причешћа.

[Шумадинац]

Ти си у прелести.
Нема Цркве без свете Литургије и светог Причешћа.

Наравно да нема. Ево, јутрос смо били на светој Литургији испред Храма, на отвореном. И у чему је проблем? Шта те штуљи?

[херцеговац]

Питај Григорија.

[Шумадинац]

.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ



У трећу недељу Часног и Великог поста (Крстопоклону) у свим храмовима Српске Православне Цркве служена је света Литургија, при чему су поштоване све инструкције предвиђене за заштиту од вируса ковид-19 (у храму не више од пет особа, верници испред и око храма са прописаном удаљеношћу једног од другог и тако даље). Појавили су се, међутим, незвани гости из познатих антицрквених и антисрпских кругова, да би у резултату њихови и њима склони медији кренули у оркестрирану клеветничку хајку против Српске Православне Цркве.

Дотични грађани (не можемо, нажалост, да кажемо дотична господа) оптужују нас, наиме, што вернике причешћујемо из исте Чаше, на традиционални начин који се примењује ево већ две хиљаде година. То проглашавају кршењем обавезујућих инструкција државних власти, што је чиста лаж будући да се држава не бави нити може да се бави садржајем и начином вршења свете Литургије и других црквених богослужења. То је искључиво ствар интерног или аутономног црквеног поретка и законодавства, које држава прихвата као валидно, легитимно и легално у јавноправној сфери.

Нико се, уосталом, не причешћује принудно већ добровољно. Неразумно је и крајње злонамерно очекивање оних који нити долазе у цркву нити се причешћују да ће сама Црква ускратити својим верницима оно што је за њу и за њих најважније и најсветије – свето Причешће. Притом поново апелујемо на све наше вернике да доследно и одговорно примењују све мере прописане за овај тешки период, посебно да у свете храмове улазе ради молитве и благослова појединачно или у групама до пет душа, за време богослужења у великим храмовима у више дозвољених група, али са што већим растојањем међу њима, а и када прате свето богослужење стојећи напољу, под отвореним небом, да се не окупљају у групе веће од дозвољеног броја и растојања једних од других унутар сваке групе и између разних група.



Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
.
.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО - ПРИМОРСКЕ И ЕПАРХИЈА БУДИМЉАНСКО - НИКШИЋКЕ И МИЛЕШЕВСКЕ


Православна Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка, као и Епархија милешевска, примају к знању нове, пооштрене мјере Владе Црне Горе у борби против епидемије. Како су они рекли, тако ће и бити, с образложењем да се у Цркви не ради о ”симболичном конзумирању хране користећи исти прибор за јело”, већ се причешћује Тијелом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа за исцјељење од свих вируса, здравље и спасење душе и тијела и задобијање вјечног живота. Жалимо, међутим, и сматрамо штетним, што се ове одлуке, макар биле и привременог карактера, доносе једнострано, без консултације са Црквом – иако је она, од помињања првих ванредних мјера, показала максималну сарадњу и сусретљивост у погледу Владиних санкција у борби против заразне болести. Сматрали смо и сматрамо да се јединство и повјерење које нам је данас најпотребније, не стичу пријетњама и демонстрацијом силе, него спремношћу да се чујемо и разумијемо. Нажалост, и овог пута је то изостало.

Свих протеклих дана, препуних страха, молитве и наде међу свим црногорским грађанима, Православна Црква није радила ништа ново нити ишта страно свом богослужбеном типику, који је вјековима дјелатан како у Црној Гори, тако и свугдје у православном свијету. Све што смо мијењали – у својој молитвеној пракси, чинили смо управо прилагођавајући се упутима здравствених установа по питању јавног здравља и новонастале ситуације. Суспендоване су народне литије, одложени бројни обреди, као и сви догађаји, прославе, предавања, наставе вјеронауке, хора. Великом броју вјерника је савјетовано да ових дана не долази у храмове, него да свештеника чека у својој кући. Нарочито јуче, у недјељу 22. марта, литургије су служене у свим црногорским градовима, на основу детаљних и стрпљивих договора са представницима Владе и Управе полиције, о времену и начину њиховог обављања. И управо смо, по завршетку тих служби, заједно са службеницима полиције, констатовали да се свештенство прецизно придржавало свих раније донијетих здравствених прописа. Поред договора са полицијом, свештеници су имали и усмене савјетодавне разговоре и са љекарима из Института за јавно здравље у погледу што прописнијег владања људи испред и унутар храмова. Захваљујемо нашим вјерницима који су показали велику одговорност и стрпљиво и послушно испоштовали све препоруке надлежних.

Кад је у питању одговоран однос према ближњима а у погледу пријетеће заразе, ми смо свјесни да има очекиваних и природних разлика између вјерујућих људи и оних који у црквеном обреду не виде ништа суштински важно. Првима је литургијско сабрање, уз обавезно учешће крштених људи у њему – извор снаге и храбрости пред искушењима, а другима је то тек – повећани извор могуће заразе!? Иако нам вјековно искуство говори да су литургијски скупови са причешћем вјерника увјек доносили нову народну снагу, јачали љубав и стрпљивост, а никада никога нијесу заразили (како у јеку некадашње куге, колере, грознице, тако и у вријеме нама савремених вируса) – у дијелу јавности као и у врху владајућих структура, преовлађује страх од оног што се никада није десило.Звучи тужно и поразно, на какву су формулацију свели Свето причешће – људи из Владиног кризног штаба, и то у земљи која је хришћанска вјековима. Прво што се стиче утисак да су тај дио обреда први пут у животу видјели на синоћњем дневнику, а друго што га називају ”симболично конзумирање хране користећи исти прибор за јело”! У најмању руку добили смо једностран приступ који вријеђа бројно грађанство, али и духовну традицију овог поднебља. Такав приступ навлачи сумњу и клевету на оно што је најсветије сваком православном хришћанину. Према прецизним упутствима и савјетима блаженопочившег патријарха српског г. Павла, које је дао на основу учења Светих отаца и Црквеног Предања, нити је кад било, нити се може збити, да се вјерујући и крштени човјек зарази преко Светог путира и причасне кашике. Разумјемо да је то нецрквеним људима страно и далеко, али управо због тога Црква никада никога није ни приморавала ни позивала, да мимо своје савјести и слободе, учествује у оваквом богослужењу. А ко је долазио слободно и по вјери – на том се мјесту не би заразио, него би се духовно укријепио.

Као савјесни и одговорни људи вјерујемо и свједочимо да црквена сабрања вјерујућих људи могу само допринијети свеопштем здрављу и отпорности, те да она ни под каквим видом, ни у једном свом сегменету нијесу могла бити извори ни преносиоци заразе. Ми настављамо своје молитве у храмовима са свештенством а вјерујући народ у својим домовима. Исто тако остајемо отворени за сваки вид сарадње са Владиним кризним штабом, без обзира на све наше разлике.

Пошто се ради о напрасном редуковању вјерских потреба великог броја грађана Црне Горе, обраћамо се овим позивом Националном координационом тијелу, Влади и Скупштини Црне Горе као оснивачу Јавног сервиса, да посредују према РТЦГ како би се одвојио простор и вријеме њеног програма, да духовну и моралну жеђ за литургијским садржајем из црногорских цркава и манастира, вјерујући људи утоле пратећи богослужења путем телевизијских екрана. Вјерујемо да би ове молитве, и на овакав начин пренешене, ободриле дух народа и донекле надомјестиле његову потребу за духовним здрављем. У супротном, оставља се простор за оправдану сумњу да Влада и ову ситуацију користи да преко својих одлука и себи блиских медија настави са понижавањем и сатанизовањем Цркве и православних вјерника оптужујући их до јуче за рушење државе а данас за главног кривца за ширење вируса, пренебрегавајући чињеницу да се ова зараза у граду Вухану већински атеистичке Кине и сјеверу већински католичке Италије свакако није ширила причешћивањем у православним храмовима.

Имајући, као и увијек, хришћанску одговорност према ближњима, Православна Црква се стара о духовној добробити и вјечном спасењу вјерних, али не заборавља ни дјелатну љубав и овоземаљске потребе човјека у свијету пуном невоља, патње и болести. У том смислу и овога пута нудимо надлежним властима да, поред понуђеног објекта за карантин, Црква помогне црногорским здравственим установама куповином два респиратора, од којих би један припао Болници ”Данило I“ на Цетињу, а други би одговорни у здравству распоредили по свом нахођењу.

Вјерујући народ позивамо, да у духу текућег Великог васкршњег поста, сви умножимо своје молитве за здравље и оздрављење свих, да појачамо вјеру и стрпљење. Ова Владина мјера, донијета је на Крстопоклону недјељу, послије достојанствених литургијскох сабрања широм Црне Горе. Ето, нека управо то буде крст који ћемо сви заједнички понијети, чекајући дане прославе Животодавног Христовог Васкрсења.



Из канцеларије Митрополије црногорско-приморске и епархија будимљанско-никшићке и милешевске
.

[Шумадинац]

.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ



Православни епископ Епархије браничевске
Драга наша духовна децо,
Поводом новонастале ситуације, а у вези са епидемијом коронавируса, на основу препорука Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и донетих мера Владе Републике Србије, молимо вас да се придржавате прописаних правила о здравственој заштити, кретању и окупљању људи, а све ради што бољег и бржег деловања у борби против ове епидемије.

С тим у вези, забрањује се свака активност свештеника која је везана за домове парохијана, осим у случајевима причешћивања болесника и старијих лица.
Саветује се да се дневна богослужења у градовима врше по потреби или посебном распореду, уз учешће мањег броја свештеника и верника.
По питању Свете Литургије, препоручује се, уколико број верних прелази дозвољену и безбедну границу, служење на отвореном. Моле се старији верници да, у ово време, не долазе у Цркву на богослужења, а ради њихове безбедности и безбедности других. Уколико желе да се причесте, да се јаве надлежним свештеницима и они ће им донети причешће код куће.
Такође молимо верни народ да се придржава упутства надлежних здравствених радника и избегава блиске физичке контакте како са другим људима тако и са свештенством.
Препоручује се свештенству наше Епархије да буду што чешће у контакту са својим парохијанима, нарочито са онима који су у самоизолацији, а ради утехе и подршке у Господу.
Моле се сви верни, а посебно клирици, да се суздрже од свих неумесних коментара на друштвеним мрежама било да су у виду шале или израз ниподаштавања тренутне ситуације.
Посебно молимо све верне да умноже молитве за здравствене раднике који у овом случају показују највећи степен човекољубља стављајући у опасност своје животе да би помогли другима.
Молимо се Свевишњем и Свемогућем Господу да нас што пре ослободи овог искушења.



С Божијим благословом,
ваш молитвеник пред Господом

ЕПИСKОП БРАНИЧЕВСKИ
Игнатије

******************

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕМСКЕ


Црква увек, служећи Боrу, служи и спасењу и сваком добру, како својих верника тако и свих осталих људи и свих наших ближњих, а особито у ове тешке дане – које је захватило читаво човечанство, ширењем вируса короне. Молимо све наше вернике Епархије сремске да у својим молитвама пред иконама своје крсне славе у ове дане Часног поста не забораве на све оне који су заражени овом опаком болешћу. Молимо се за све њих, њихове породице и пријатеље, као и за све медицинско особље које широм свијета пружа помоћ – пример жртве, саосећања и љубави.

У потпуности подржавајући све мере и напоре Владе Србије и Председника Државе, како би се борба са заразом што прије окончала, знајући да нијдно искушење, па ни ово, није веће од духовних сила које нам је Бог подарио. Црква се не плаши! Ми хришћани знамо да све бива по Божјој вољи и по Божјем допуштењу. Црква свагда позива, о особито сада и току свете Четрдесетнице, на већи подвиг смирења и молитве, како у личном тако и у друштвеном животу.

Ако буде искушења у ове дане у породици, пројавимо трпљење и спремност да једни уз друге покажемо делатну љубав и жртву. Отуђили смо се једни од других, породица нам је угрожена и запостављена, најмање имамо времена једни за друге. Ово је прилика да то отуђење победимо крсном жртвом, љубављу и постом. Имајмо то на уму и молимо се дуготрпељивом Богу да нам помогне у нашим настојањима.

Вернима посебно наглашавамо да је свето Причешће остварење исте оне заједнице са Господом који нас у пуноћи чека у Царству небеском и да је Христос заиста истински и коначни Лекар душа и тела наших, те да Тело и Крв Господња никако не могу бити узрок било какве болести нити преносилац заразе.

Благоразумно је да актуелно освећење домова поводом престојећег празника Пасхе – „васкршње водице“, буде одложено да даљњег, а нико не спречава свештено лице и духовника своје пастве да до краја године изврши смотру своје парохије и верника и да у сагласију истих изврши освећење домова и њених укућана, радидуховног окрепљења и здравља своjих верних. Сами верници могу да из Цркве узму Богојављенску водицу и тамјан којом ће пошкропити свој дом и умесити хљеб за здравље својих укућана и окадити свој дом.

Наређујемо свим свештеницима и свештеномонасима да у току сваког богослужења додају у сугубу јектенију следећу прозбу:

„Још се молимо Оцу нашем небеском, Лекару душа и тела наших, Који је послао Јединородног Сина Свога, Господа нашега Исуса Христа, Који сваку болест исцељује и од смрти избавља, да покаже и над нама милост Своју преизобилну, да заустави опаку заразу, здраве да сачува у здрављу, оболеле да исцели, оне који их лече и оне који и оболелима помажу да благослови и укрепи, а свима нама да опрости грехе и дометне нам вере, наде и љубави. Рецимо сви: Услиши нас, Господе и милостиво нас помилуј“.

После замвоне молитве читати следећу молитву која вам је већ достављена.

У свим нашим храмовима и манастирима у пет сати да звоне звона у трајању до 5 минута, све до окончања епидемије. Потсећамо да су црквена звона глас целе Цркве Христове и као таква делују охрабрујуће на душе верника и њихово здравље.

„Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу“ ( Лк. 20,25), те да им потврдимо како су и наше Црквене старешине већ рекле да ћемо се у свему придржавати упустава и Државе и лекарске струке, како би што мање било штете и страданија у нашем народу.

Обраћамо се свим нашим верницима и уопште људима који имају било какву потребу везану за вирус корона, да се обрате нашим свештеницима и Нама, а ми ћемо колико су то наше моћи учинити све да им помогнемо .

Као Архијереј и пастир дајем благослов свом верном народу Богом чуване нам Епархије сремске, да уколико нису у прилици и могућности буду ослобођени доласка у свете храмове! Но опет подсећам да живот Цркве не може да стане. Сваки онај који буде желео и хтео, наравно поштујући одлуке власти, неће бити враћен из светог храма, јер у чаши Христовој је живот, у чаши Христовој је спасење и чаша није и не може бити извор никакве заразе па ни корона вируса. Но, човек може да зарази човека на разне начине, те стога вас позивамо да не искушавамо Бога, него да са сваком пажњом и предострожношћу и чврстом вером све чинимо у данима искушења која су пред нама, да нас Господ спасе од ове пошасти.

Позивамо сво свештенство и монаштво да посебно обрате пажњу на старија лица у својим парохијама и манастирима, да пруже помоћ локалном становништву у ове тешке дане својом пастирском утехом харитативном помоћи у разним потребштинама, да испунимо заповест Господњу:

„Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме, странац бејах, и примисте ме; наг бејах, и оденисте ме, болестан бејах и посетисте ме. Кад учините једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“, рече Господ (Мт.25,35-40).



С благословом Божјим,

Eпископ сремски Василије

****************

САОПШТЕЊЕ - ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА


СВОМ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

У складу са саопштењем Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве од 16. марта 2020. године, о све већем ширењу опасне короновирусне заразе која представља опасност по здравље, а у доста случајева и по сам живот људи, извештавамо вас о следећем.

Црква увек, а особито у ове тешке дане, служећи Богу, служи и спасењу и сваком добру како својих верника тако и наших ближњих.

Сходно томе позивамо сво свештенство и сав верни народ Епархије шумадијске на одговорност и трезвеност и апелујемо да се не пренебрегавају упутства медицинских служби и државних органа и да се не запостављају или игноришу прописане превентивне мере – једном речју, да не излажу опасности ни себе ни друге.

Црква поштује значај и достигнућа медицине, сматрајуђи их великим Божјим даром и великим људским подвигом, при чему Црква својим верницима нуди и јединствени лек бесмртности, свето Причешће, као и благодат својих светих Тајни и свог целокупног благодатног дејства. Зато стојећи на чврстом Камену Вере и Наде наше који је Господ Исус Христос, исповедамо да се причешћујемо телом васкрслог и преображеног Господа, живога Бога који је победио грех, смрт и ђавола, и то као темељ наше вере не може нико доводити у питање. Причешће треба вршити у складу са вековном праксом наше Цркве.

Позивајући сав верни народ да у своме животу увек исповеда ову и овакву веру, изражавамо и разумевање према свима код којих је вера ослабила подсећајући их на речи Христове да човеку ни длака са главе не може пропасти без Божијег допуштења.

У том смислу позивамо сво подручно Нам свештенство, да се по примеру доброг Пастира, брину о својим парохијанима, да их по позиву посећују и моле се за њих, али и да имају разумевања уколико им исти ове године ускрате гостопримство.

Предлажемо свим старешинама храмова да у договору са својим црквеноопштинским одбором, о већим празницима или у данима када се у храмове сакупља већи број људи, где год је то могуће, организују служења литургија на отвореном простору.

Истовремено позивамо све свештенослужитеље да на Светој Литургији, као и на вечерњем и јутарњем богослужењу на великој јектенији пре прозбе "Заштити, спаси, помилуј...", а на сугубој јектенији пре прозбе "Још се молимо за оне који плодове доносе..." додају позбу: И за све лекаре и остало медицинско особље, које несебично служи људском роду и за све оболеле, Господу се помолимо.

Сав верни народ извештавамо да ће се сва богослужења у храмовима Епархије шумадијске одвијати у складу са досадашњим богослужбеним поретком и у исто време позивамо све Наше епархиоте да у овим данима Великог поста умноже своје личне молитве, како они који долазе у храм тако и они који из било ког разлога нису у могућности да узимају учешћа на посведневним богослужењима.

Упућујући вам речи којима нас наш Спаситељ теши и храбри: Не бој се мало стадо, охрабрујемо вас и позивамо да увек и на сваком месту будете благовесници Јеванђеља те да тако подстичете и сав верни народ на поуздање у Бога како би се избегла свака паника и немир, чврсто верујући и знајући да је Богу све могуће, па и превазилажење природних закона и неприродних процеса.
.

[Шумадинац]

.
УСНУО У ГОСПОДУ ЕПИСКОП ВАЉЕВСКИ МИЛУТИН

https://i.postimg.cc/4N4FKksz/vladika-e1...6x1024.jpg

Са великом тугом и вером у васкрсење у Царству небеском, обавештавамо јавност да се у протеклој ноћи у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду, упокојио наш драги духовни отац, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, после краће болести изазване корона вирусом. Нека му Господ подари Царство небеско и вечан покој!

Датум и време сахране биће накнадно објављени.



Епархија ваљевска
.

[Шумадинац]

.
Данас ће се одиграти усамљена сахрана епископа ваљевског. Отац Милутин, који је инсистирао да наставимо тако да га зовемо и кад је постао епископ, проживео је живот трудећи се да ни у чему не буде екстравагантан. Нашој цркви не недостаје екстравагантних појава, Милутин није био једна од њих. Није се разбацивао ни раскошним стилом живота ни аскезом. Није био ни претерано нескроман ни претерано скроман. Споља је био сасвим просечног држања.

Говорио је једноставно, тако као да се обраћа деци. Његова беседа није понирала у теолошке дубине – он је сведочио јеванђеље онако како га сведоче старе фреске, као сликовницу пресудних духовних догађаја који се тичу свакога. У политику се није пачао, а политичаре је дубоко органски сажаљевао, као људе посебно ускраћене за духовне увиде.

Био је домаћин. Волео је ред. Леја са цвећем мора бити уређена, стаза почишћена, гост напојен и нахрањен. Веровао је, и аутентично осећао да природа сведочи творачку интелигенцију, да поток пева песму Богу и да лист трепери у страху кад га угрозимо. Веровао је да природа стравично пати, и да ми немамо право да се љутимо ни на Бога ни на њу кад нам она узврати.

Волео је животиње, оне су га невероватно радовале, као и деца. Имао је јасан став о томе да децу треба слушати јер су способнија за духовне увиде од одраслих. У васпитању је проповедао слободу. Није веровао да се ишта икоме сме наметати, укључујући ту и верско васпитавање. Човек мора сам у слободи изградити однос са Богом, иначе је немогуће изградити тај однос уопште.

За човека је веровао да је икона Божја и да у том погледу нема разлике између људи. Био је отворен за Другог и другачијег, поштовао је другачија убеђења, навике и обичаје. Истовремено, са уверењем заљубљеног позивао је свакога у своју традицију – волео је да је показује, да о њој говори. Веровао је да има са чим да изађе пред странца и госта, од домаћег колача до старе иконе и градитељства – уживао је да представља оно што је осећао као своје, верујући да тиме оплемењује другог.

Милутин, епископ ваљевски, човек са најдужим монашким стажом у српској цркви, дете које је отишло у манастир са четрнаест година и никада није пожалило свој избор – читав је живот провео умерен, васпитан, пристојан, сведочећи старовремско васпитање својих родитеља, скромних сељака научених да је пристојност кад си „ти“ важнији од „ја“.
Наш последњи сусрет био је случајан и чудесан, затворен у један дуги загрљај у ком је као децу привио нас двоје уз себе. Ја тако замишљам сусрет са вољенима са оне друге стране. Данас верујем да је Бог тај сусрет уредио да бисмо добивши његов последњи благослов лакше поднели његов одлазак.
Јер само је његова смрт била екстравагантна и онa нас је оставила да се, поред туговања, и чудимо. Милутин умире од вируса корона и тиме постаје први православни епископ који је на светском нивоу умро од те болести. Умире од короне у јеку кампање против литургијских окупљања и причешћивања. Један бизаран чланак изнесе лаж да је епископ ваљевски донео вирус у Ваљево. Новинар безочно лаже о наводном састанку епископа са неким из Италије, потпуно и згодно пренебрагавајући страначке активности у том граду у сред проглашавања глобалне пандемије.

Та лажна вест се рашири. Епископ који је први увео мере у време епидемије у својој епархији на нивоу наше цркве - постаје одједном ширилац заразе. Један удар, дакле, долази од оних који се ових дана опсесивно баве кашичицом, не знајући притом ништа ни о цркви ни о њеним праксама причешћивања ни о томе колико је немогуће на нивоу српске цркве било шта унисоно промишљати јер је степен различитих ставова и пракси од епархије до епархије велики. Људи споља цркву доживљавају као догматску институцију и не могу ни да замисле колико је у њој различитости.

Други удар очекивано долази од оних којима епископ ваљевски није довољно православан, јер се и за то увек нађе основа, оних који су сада нашли да ревнују, да се пренемажу како се не држе литургије и како се осипа заједница, а нормалним данима не знају ко им је у парохији гладан и потребит.

Тако он остаје сам, у болници, прикачен на ко зна који апарат, крив што се као седамдесетогодишњак, у јеку епидемије заразио вирусом. Крив што га вера није спасила, крив што ту исту веру није исповедио тиме што је остао чудесно здрав. Крив што није потпуно затворио и закатанчио цркве. Крив у исто време што је први у српској црки увео мере за своје свештенике у доба епидемије, јер то прави верник не ради, он се не боји епидемије и нема ту сад никакве потребе за мерама. Крив што је радио оно што је увек радио: умерено духовно расуђивао, трудио се да поступа разумно и са бригом.

Та брига и обзир учинили су да му се очи тако страшно уморе, и да поглед у тај умор при нашем последњем сусрету за мене буде тако потресан. Бол и умор умног и осетљивог. У памет дође она Његошева реченица: „Ко је икад на свијет дочека а од ђеце једне распуштене штогод друго до вјечите муке? Тешко томе ко о вама брижи.“ Милутин није имао безбрижног дана у животу. Онај кога васпитају да је „ти“ испред „ја“ осуђен је на доживотни умор.
Данас се његов ковчег у цркви одмара сам. Сутра ће на његовој сахрани бити само неколико најнеопходинијих и најближих. Сетите се још једне смрти у историји која је тако изгледала. Сетите се колико их је било испод крста.

За нас који га волимо данас нема важнијег питања од оног које поставља тај усамљени ковчег. У светлости те усамљености тумачићемо све што уследи!



Манастир Косијерево
.