Оцена Теме:
  • 60 Гласов(а) - 4.42 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

НАЈЛЕПШЕ ЧЕТНИЧКЕ СЛИКЕ

(25-09-2021, 02:44 PM)Милош Шарац Пише:  
(25-09-2021, 02:33 PM)Александар Динчић Пише:  Још само да је ове фотографије поклонио неком музеју или архиву...

Није "Мого",одма би га Стрељали! Баја

Не, то је време када су наше институције радо примале забрањене фотографије и сведочанства. То је такође време експанзије забрањених емигрантских књига и период који се сматра као крај југословенске послератне историографије. Било је то време када се није знало шта ће се десити осим што је било познато да је пад Берлинског зида значио слом комунизма. Тако да се није знало да ли Југославију иде ка западу (па је четничка-национална прича пожељна) или пак остаје на истоку. На жалост, то исто време је створило и много квазинационалних организација.
Одговори

[Слика: Screenshot-1.png]
[Слика: 244325-1674232389554-4427149-o.jpg]
Одговори

(27-09-2021, 09:39 PM)Александар Динчић Пише:  
(25-09-2021, 02:44 PM)Милош Шарац Пише:  
(25-09-2021, 02:33 PM)Александар Динчић Пише:  Још само да је ове фотографије поклонио неком музеју или архиву...

Није "Мого",одма би га Стрељали! Баја

Не, то је време када су наше институције радо примале забрањене фотографије и сведочанства. То је такође време експанзије забрањених емигрантских књига и период који се сматра као крај југословенске послератне историографије. Било је то време када се није знало шта ће се десити осим што је било познато да је пад Берлинског зида значио слом комунизма. Тако да се није знало да ли Југославију иде ка западу (па је четничка-национална прича пожељна) или пак остаје на истоку. На жалост, то исто време је створило и много квазинационалних организација.
Није могло у Црној Гори,ни тада ни данас,тамо је скроз друга прича.
Одговори

У праву је Шарац за ЦГ. И данас се дају имена улица по неким партијским комесарима и слично. Нису одмакли даље од 70тих. Скојевац
Одговори

[Слика: Screenshot-1.png]
[Слика: 240586308-331569035427747-8597471767653051372-n.jpg]
Одговори

Ко је Батричевић на овој слици, особа десно са шајкачом?
Одговори

Jесте.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Батрићевић.
Емигрирао у ФР. Разболела му се мајка 1950. и неке, питао амбасаду да ли може да се врати кући, у БГ. Рекли да може. Кад се вратио, убили га.
Одговори

Овај лево ће пре бити неки члан британске војне мисије него пилот.
Одговори

(28-09-2021, 03:01 PM)Милослав Самарџић Пише:  Батрићевић.
Емигрирао у ФР. Разболела му се мајка 1950. и неке, питао амбасаду да ли може да се врати кући, у БГ. Рекли да може. Кад се вратио, убили га.

Јесу ли му судили или по њиховом начину?
Одговори

(28-09-2021, 04:47 PM)luka.luke Пише:  
(28-09-2021, 03:01 PM)Милослав Самарџић Пише:  Батрићевић.
Емигрирао у ФР. Разболела му се мајка 1950. и неке, питао амбасаду да ли може да се врати кући, у БГ. Рекли да може. Кад се вратио, убили га.

Јесу ли му судили или по њиховом начину?
Судили су му по њиховом начину.
Одговори

[Слика: E-re-Vyh-X0-AAgu7-YU.jpg]

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Капетан Милорад Поповић,командант Невесињског корпуса.
Извор:Велимир Цвјетичанин
[Слика: Screenshot-1.png]
Одговори

(28-09-2021, 05:48 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(28-09-2021, 04:47 PM)luka.luke Пише:  
(28-09-2021, 03:01 PM)Милослав Самарџић Пише:  Батрићевић.
Емигрирао у ФР. Разболела му се мајка 1950. и неке, питао амбасаду да ли може да се врати кући, у БГ. Рекли да може. Кад се вратио, убили га.

Јесу ли му судили или по њиховом начину?
Судили су му по њиховом 
Nisu ga odmah uhapsili, vec pratili, podmetali provokatore, lomili... Uhapsen je posle 3 godine i sudjeno mu je u GM 3 dana u novembru 1952.god. Najpre je osudjen na smrt, ali posebnim angazovanjem cacanskog advokata, Majinog prezimenjaka i Hrvata, kazna je promenjena na robiju. Maja je pusten na uslovni otpust posle 15 godina, 31.okt.1967.god.
Umro je u Beogradu 1994.god.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 24 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним