[Mekenzi]

U kojim zemljama se može plaćati Rubljom sem Rusije??

[ПРОСВЕТАР]

Mi nevidosmo da si nešto gadljiv na kanadske dolare, da ih narimer pretvaraš u rublje i stavljaš u banku.

Takođe nismo videli da si na Karibima plaćao u rubljama onomad kad si bio..

Takođe neviđesmo niđe u svetu da je rublja neka jaka valuta.

Takođe prosečna plata u Rusiji je pa ka'e:

Prema podacima Federalne službe državne statistike Rusije, prosečna nominalna plata u ukupnoj privredi te zemlje u aprilu je iznosila 32.805 rubalja. U evrima to iznosi 523.

To znači da, primera radi, za jednu prosečnu platu u Rusiji možete kupiti tek dve karte za najbolja mesta na večerašnjem baletu Labudovo jezero u Boljšoj teatru.

http://www.telegraf.rs/vesti/1600371-da-...ecna-plata

Kako Tanjug javlja
21 Maj 2016 09:09

Prosečna mesečna plata u Rusiji je pala ispod 450 dolara, što je manje od prosečne plate u Kini, izjavio je glavni analitičar ruske Sberbanke Mihail Matovnikov.


http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=247520


Kako sputnik javlja:

Inflacija u Rusiji u decembru prošle godine iznosila je 0,8 odsto, dok je za celu godinu ona iznosila 12,9 procenata, saopštio je ruski Zavod za statistiku.

Cene prehrambenih proizvoda su tokom 2015. godine porasle za 14 odsto, dok je cena ostalih proizvoda porasla za 13,7 odsto, navodi se.
Godišnja konferencija predsednika Rusije Vladimira Putina
© Sputnik/ Grigoriй Sыsoev
Putin: Ekonomija se oporavlja i počinje da raste

U decembru prošle godine najviše je poskupelo povrće, pogotovu paradajz (29,7 odsto) i krastavac (19,7 odsto). Pored toga, poskupeo je i limun (14 odsto), grožđe (12,3 odsto), kao i kupus (8,1 odsto).

Опширније: http://rs-lat.sputniknews.com/rusija/201...z4Agkm7ikE


itd itd....


Nami ođe jasno šta je to dobro u Rusiji ekonomski. Rusija je sada kao Jugoslavija negde 90/91...

Кизо пре него што се упустимо у просветљење твоје личности гледе

Д О Л Г О Т Е Р П Љ Е Н И Ј А

и тумачења оне народне "најгоре је ономе ко је им'о па нем'о", 'ајде ти, благош нами одгледај ово па се јави послен да те преслишамо:

[ПРОСВЕТАР]

Кизо шта велиш на ово, ваш Вожд Крмнад Чварак (из партизанске породице), се учислио у Напредни Клуб!

Аууууу....човече, па каже:

ФОТЕЉА ИЗНАД СВЕГА:
Чанак прекршио обећање, улази у власт са Вучићем!
19:02 23.06.2016.

[Mekenzi]

Prosvetaru, ne znam koliko si upućen,

OĐE POLITIKE I IDEOLOGIJE VIŠE NEMA VEĆ SAMO INTERES TJ. UHLERBLJENJE U NEKO JAVNO PREDUZEĆE I VLAST.

Danas u Srbiji nemaš stranku koja se zalaže za neki veći cij već samo za interes.

Gledaj šta je SNS skup svega i svačega, od liberala i do nacionalista

aj neko nek mi kaže za šta su oni???

BORBA ZA SRBIJU JE POSTALA BORBA ZA STAN U BEOGRADU!!

[Павле]

BORBA ZA SRBIJU JE POSTALA BORBA ZA STAN U BEOGRADU!!

Ти то најбоље знаш.

[ПРОСВЕТАР]

Prosvetaru, ne znam koliko si upućen,

OĐE POLITIKE I IDEOLOGIJE VIŠE NEMA VEĆ SAMO INTERES TJ. UHLERBLJENJE U NEKO JAVNO PREDUZEĆE I VLAST.

Danas u Srbiji nemaš stranku koja se zalaže za neki veći cij već samo za interes.

Gledaj šta je SNS skup svega i svačega, od liberala i do nacionalista

aj neko nek mi kaže za šta su oni???

BORBA ZA SRBIJU JE POSTALA BORBA ZA STAN U BEOGRADU!!

Ну ипак....жао ме што се Крмнад Чварак (из партизанске породице), продаде тако запаре ка потоња курва!

А били смо фан, велики фан!

[Mekenzi]

BORBA ZA SRBIJU JE POSTALA BORBA ZA STAN U BEOGRADU!!

Ти то најбоље знаш.

Pa koji je cilj ako postane poslanik ili nešto u vlasti iz npr. Surdulice, Ćićevca , Vranja nego da dobije gajbu po mogućstvu na Vračaru.

Što bi dolazio za BG ako mu to nije cilj...


Nije mu valjda cilj ideologija koje nema, nego cilj mu je interes.

[ПРОСВЕТАР]

Но, но, не слажемо се сутим!

Крмнад Чварак (из партизанске породице) има своју идеологију за коју се залаже даноноћно, а то је да Србија не постане случајно руска губернија!

Рецимо исти Крмнад Чварак (из партизанске породице) јуче је изјавио после БРЕГЗИТА следеће, па каже:

Брегзит би снаге склоне Русији могле да искористе за претварање Србије у руску провинцију!

[Брада]

Кизо шта велиш на ово, ваш Вожд Крмнад Чварак (из партизанске породице), се учислио у Напредни Клуб!
Аууууу....човече, па каже:

ФОТЕЉА ИЗНАД СВЕГА:
Чанак прекршио обећање, улази у власт са Вучићем!
19:02 23.06.2016.

Ђеде (друже) Учо требало би да уочиш разлику између НАПРЕДНОГ КЛУБА и sns. То уопште није исто, имају једну једину ријеч која их веже и баш ништа више.

Напредни клуб о попису у Б.иХ.:

Јасно је шта се збива. Република Српска је нападнута. Намера бошњалчког и хрватског национализма, подстакнута од стране САД и њихових европских савезника, јесте да буде искоришћена гужва око изласка Британије из ЕУ да би на Балкану био потврђен престиж Брисела. У таласу који би могао почети са Шкотском и Каталонијом, према овом расистичком концепту, никако не смеју бити Срби и Руси.

Погледајте само године криза током протеклих четврт века: 1992. (почетак највећег рата у Европи после 1945); 1995.-1996. (крај рата у БиХ почетак кризе на Косову), 1999.- 2000. (НАТО напад на Србију, промене у Србији); 2004. (погром над Србима на КиМ); 2008. (признање независности КиМ); 2012. (изборни инжењеринг и крај демократске транзиције у Србији)… Све те године биле су изборне у Сједињеним Државама. Јасно је, тако, ко је највећи кривац за распад Југославије и обесправљивање српског народа. Само смо 2012. мало јефтиније прошли, јер су наш крвави обол и жртву паљеницу тада у већој мери платили муслимански народи са Блиског истока и из северне Африке. И сада треба нешто да се догоди, пре него што на чело САД дође корпоративни кловн или буде успостављена монархијска владавина неколико породица – свеједно.

Шта би било са Црном Гором да су САД и ЕУ помогле српски национализам на начин који сада подупиру бошњачки? Да су пописи спровођени уз уважавање чињенице да у Србији живи четврт милиона грађана са црногорским држављанством. Грађани БиХ су једини народ на свету код којих важе правила невиђена другде, заснована на наводној чињеници да је један народ био прогоњен у размерама које су упоредиве са Холокаустом. Попис, истраживања и живот показали су током протеклих двадесет година да то није тако. Притом, ранија страдања Срба у Црној Гори, она која не застаревају, и њихова данашња обесправљеност јасно говоре у прилог аргументу да би и ту било могуће успоставити исте „принципе“. То међутим нико није спреман да дозволи. Попис је и овако у Црној Гори био очигледно фалсификован а оспорено је постојање неколико десетина хиљада Срба. За разлику од Срба који у Црној Гори нису ни сви регистровани, у БиХ је у попису учествовало 196.000 грађана који у њој не живе, исти гласају током свих протеклих двадесет година. Велика већина тих људи су Бошњаци.

Резултати пописа које Република Српска не признаје и нема српског политичара који би могао ући у парламент а да их прихвата, показују да су Срби у већој мери и трајније прогнани из Федерације БиХ него Бошњаци и Хрвати из Српске. Такође, јасно је да су се три народа разграничила. Они вољом САД, Бошњака, Срба и Хрвата више не живе заједно већ једни поред других. Намера оних који су спровели овакав попис, применили методологију која је противна науци и коначно прекршили важне договоре који су раније били постигнути, била је да допринесу укидању Републике Српске и прогону српског народа. Не би иначе журили да тврде како су Бошњаци постали већински народ у БиХ. Ето, нација жртва геноцида, коју су Срби замало колективно уништили, постала је наводно већинска уз помоћ гласова из дијаспоре. Вероватно и пописом бившег муфтије из Новог Пазара, иначе пореклом Албанца, који се и сâм пријавио да живи у Сребреници. Ово је само један од низа корака, од притисака Бундестага и Конгреса, преко иницијативе из ЕУ за унитаризацију БиХ, до акције католичке цркве и њених вишегодишњих упорних захтева за реформу устава БиХ и успоставу региона какви су, макар кад је о границама реч, постојали у време аустроугарске власти ! Ту су и велики притисци на Србију, шарада од суђења злочинцима над тридесет хиљада српских жртава рата које су у Хагу остале НЕКАЖЊЕНЕ, а пред сарајевским судом су више исмејане него поштоване са оних неколико симболичких пресуда. Коначно ту је и срамотно иступање Чедомира Јовановића и Ненада Чанка заједно са сепатаратистичком и националистичком СДА Србије („санџака“).

Све ово показује да је наш народ имао право када је устао против истог оваквог насиља давне 1991. и 1992. године. Да нису створили своју државу Републику Српску, Срби би данас били потпуно маргинаизовани, сва права и равноправност били би им укинути силом бирократије и полиције. Овако, упркос НАТО агресији из 1995., без обзира на све притиске и уцене, ми имамо своју отаџбину Српску и у њој Срби чине, према попису 81% а стварно 90% становништва. У њој имају 70% капацтета суверене државе. Уколико наставе овакви притисци воља народа довешће до успоставе слободне и независне друге српске државе. Ако нас нападну и окупирају, а народ протерају, једног дана за три, тридесет или сто година обновићемо нашу државу. Али, учинићемо то свуда тамо где су Срби у 20. веку чинили већину. Биће то завет нашег народа и испунићемо га кад-тад.

Веза: http://www.napredniklub.org/popis-u-bosn...rcegovini/[/quote]

и још један интересантан текст Ч.Антића:
http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portal...-u-21-vek/

[ПРОСВЕТАР]

Кизо шта велиш на ово, ваш Вожд Крмнад Чварак (из партизанске породице), се учислио у Напредни Клуб!
Аууууу....човече, па каже:

ФОТЕЉА ИЗНАД СВЕГА:
Чанак прекршио обећање, улази у власт са Вучићем!
19:02 23.06.2016.

Ђеде (друже) Учо требало би да уочиш разлику између НАПРЕДНОГ КЛУБА и sns. То уопште није исто, имају једну једину ријеч која их веже и баш ништа више.

Доообро, де....ама нами се реч НАПРЕДНО огадила к'о ДЕМОКРАТИЈА и ЉУЦКИПРАВА, па чим чујемо НАПРЕДНО одма'гледам ђе ми је онај стари руски царски наган (још ради) и кнута козачка!

НАПРЕД НАПРЕДНА СРБИЈО!
(напредњачка навијачка химна)

Дачек и Мрк и Баби крк,
Љајић са чалма, Бетовен Палма,
Са њима Вук, леле и кук,
И Чварак Крмнад Србину над!

Иза њих Тома наступа ома,
Европски смар народу дар,
Енглез је цар, љуби у ч*мар,
Србина прод, шваба је род!

Наш Тома дед зна шта је ред,
Домаћин прав читав и здрав,
Ни врућ ни 'лад, тако је сад,
Ни там ни вам, фотељ не дам!

Оданде штрп, одавде дрп,
Нек' Србин зна да нисам крп!
Шешеља шут а Вучић ћут,
Ми нисмо крут ал' мало...

ЖУТ!

За страни реч, колена клеч,
За маљи дец из рукав кец!
Европу глед, млеко и мед,
Таки је ред!

У Брисел лет-Меркелка: ЊЕТ!
Томица кез, Ангела зез,
Томица кмез и ситан вез,
И Вучић плач ал' неда Дач*!

Напредно свет-на куков лет,
Напредно клуб у д*упе љуб,
Косово труб за народ груб
И јајца чеш ал'уђеш неш!

Напредно крад, и стар и млад
Напредно жут, лови у мут!
У евро-лонц, сваки дан звонц
Без крај и конц!

Напредно зарад, педера парад,
Да уче дец у буљу кец!
Напредно ждер к'о гладан кер,
Напредно лок и метал рок!

Напредно дрог, прашак је бог,
Напредно блуд, не буди луд!
Напредно бес, заборав стрес,
Живот је крат, ватај за бат!

Напредно слуг, кичму у круг!
Напредно бед, узимај кред,
Живот на дуг, најбољи друг,
У лаж и крад, никад ил' сад,
У младост цвет-напред у свет!

.
*Дач у овом случају нема везе са Дачићем него са Холандијом!

Паметном НАПРЕДНО доста!

[Брада]

Прошла је двадесет и једна година од пропасти Републике Српске Крајине и прогона њеног народа. Био је то највећи и најтрајнији организовани прогон једног народа у југословенским грађанским ратовима. Злочиначки подухват којим се данас поноси свако хрватско дете, спроведен је је уз помоћ Војске Сједињених Држава, муслиманских и хрватских војски из Босне и Херцеговине. Српска војска Крајине била је бомбардована и бликирана од стране најмоћнијег ваздухопловства у историји људског рода. Вашингтон је претходно поделио српски народ и поткупио Режим Слободана Милошевића. Однос снага на фронту био је 6:1 за најмодерније опремљену Хрватску војску, на са три стране опкољеном Книну однос је био 16:1… За свега неколико дана убијено је 1.850 Срба, прогнано 250.000. До данас нико није осуђен за злочине у „Олуји“.

Однос српске државе према овој највећој модерној несрећи нашег народа најбоље показује један одгађај који се понавља сваке године. Реч је о парастосу који сваке године 4. августа држе у београдској цркви Св. Марка. Сећам се давне 1995. године… Брзина хрватске офанзиве и безочна помоћ коју су јој САД и ЕУ пружили у нападу на територију под заштитом УН, приликом које је погинуло неколико плавих шлемова, констернирали су народ. Бедни режим у Београду скривао је вести од народа… Свега неколико хиљада грђана окупило се у центру Београда. Полиција их је сачекала пред установама, није било ни најмањег знака да ће се ти социјалистички батинаши побунити против власти која је очигледно издала Крајишнике и прекршила своје међународне обавезе. Када су се демонстранти окупили пред представништвом Републике Хрватске, специјална полиција их је претукла. Осим црквених великодостојника, који су се држали молебана и парастоса, нико од познатих јавних личности није се појавио пред народом. У општој забуни неки пијани режисер говорио је преко мегафона о библијским вредностима али је помешао Кајина и Давида и Авеља и Голијата. Када се пред црвом св. Марка појавио принц Томислав – средњи син краља Александра Првог Ујединитеља и чукунунук вожда Карађорђа Петровића – хиљаду окупљених који су листом подржавали Милошевића и Броза спонтано су почели да кличу монархији и српском краљу. Када је коначно све завршено, на Тргу Републике окупило се једне вечери нешто мало више људи. Позвала их је СПЦ. Био је јасно да је Крајина заувек изгубљена и да су Срби из Хрватске постали једини балкански Курди. Међу говорницима био је и митрополит Амфилохије. Његове речи биле су утешне и охрабрујуће, али небо над њим, над Народним музејем испред кога је стајала бина, запарале су изненадне муње и потресли громови… Није то била нада, већ симбол божанског гнева библијских размера.

Следећих година парастосу је присуствовало између 200 и 300 углавном старијих људи. Када сам после 1997. постао познат јавности као један од вођа великог студентског протеста , окупљени су ме често са чуђењем гледали, пошто сам био опозиционар, а десило се пар пута да ме и непознати људи питају да ли сам пореклом из Крајине. Мало више света се окупило 1999. када су судбину Крајишника поделили Косовци и Метохијци. Тада је парастос држао патријарх Павле. Касније су такве прилике биле чешће. До промене је дошло тек 2005. године. Коштуничина влада успела је да у то време успостави вероватно најбоље односе Србије и Хрватске од 12. века до данас. Коштуница и Тадић дошли су на десету годишњицу пропасти Крајине. Број окупљених се, међутим, једва удвостручио. Следеће године неко од двојице првих људи Србије није могао да дође, па се и други извинио… Када је 2008. Србија рекла да „ЕУ нема алтернативу“, владајући ДС је почео да у цркву шаље људе из трећег ешалона… Посебно пошто су све дивљији Шешељеви радикали искористили прилику па на мест одсутних председника и министара почели да шаљу своје општинске службенике, у слободно времен министре у влади Републике Српске Крајине у изгнанству. И док је тадашњи директор гробља у Новом Саду и избегли премијер стајао на месту шефа државе, мени се први пут догодило да ме на улазу нека суманута жена (која меша Св. Саву и др Шешеља) изгрди као да сам усташки генерал Рафаел Бобан лично. Рекао сам јој да црква Св. Марка није радикалски нужник… Срећом па је после тријумфа дезинфикованих и напредних радикала 2012. прошла и та пустоловина са земунским пијачарима и лединским патриотама… Нестало је полако и пар сподоба које пред црквом у августу носе шубаре са кокардама и позирају пред присутном камером ХРТ-а. Али тада су поново нестали и представници државе. Вратиће се 2015., тада се ту, можда по други или трећи пут нацртао и Вучић.

По први пут држава је преузела организацију. Додик и Вучић нашли су се на мосту на Рачи. Окупило се тамо више хиљада грађана. Слично је било и ове године у прогнаничким Бусијама надомак Земуна. Ипак, да све не буде много боље него раније побринули су се напредњачки стручњаци за макетинг. Сада је испало да је суштина одговорити Хрватима. И управо у часу када елита те подељене нације лудује у српском Книну, ми траба да овде јавно тугујемо. Наша туга је почела 4. августа, када је започео напад, а не 5. када су хрватске трупе ушле у Книн… Али ништа зато… Вучићева влада ионако говори о сталном напретку: боље нам је, никада нисмо имали више новца… кажу вероватно мислећи на себе… И зато смо ове године имали два парастоса у цркви Св. Марка – 4. и 5. августа. Наздравље.

Веза: 21

Емисија "речено и прећутано" на радију Београд 2. гости Чедомир Антић и Саво Штрбац: https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&...-j5SLyUYnA

Годишњи извјештај Напредног Клуба о политичким српског народа у региону : http://www.napredniklub.org/izvestaj-o-p...preuzmite/

[Брада]

Напредни Клуб подржава Републику Српску и Референдум:

Напредни клуб позива грађане и званичне представнике Србије да покажу разумевање и пруже сву подршку српском народу у Републици Српској поводом референдума у недељу, 25. септембра 2016.године.

Српској се оспорава право на државни празник уз инсистирање да читава БиХ слави 1. март- дан када је у СР БиХ спроведен неуставни и нелегални референдум, упркос чињеници да је на њему гласало мање грађана о прописаног броја.

Референдум у недељу спроводи се након што је Републици Српској правним насиљем Бошњака и дела међународне заједнице, оспорено обележавање 9. јануара, као дана тог ентитета. Подсећамо да је 9. јануара на Палама тадашња Скупштина српског народа у БиХ, након занемаривања воље Срба од стране Бошњака и Хрвата, прогласила Српску Републику Босну и Херцеговину, а 12. августа исте године назив је промењен у Република Српска која је Дејтонским споразумом формализовала свој легитимитет.

Подсећамо да су од Дејтонског споразума до данас Републици Српској одузете 64 надлежности које су пренете на савезни ниво, супротно Париском мировном споразуму. Више од две деценије након рата бошњачке структуре не престају са радикализацијом својих ставова који се своде на то да је Република Српска “геноцидна творевина”, да је Босна само њихова, а да ако се Србима не свиђа они могу да иду у Србију. Тако се и установљавање Дана Републике Српске види као провокација, али зато није провокација што су, рецимо, федералне институције смештене у улици озлоглашених Зелених беретки.

Уочи референдума у недељу Напредни клуб ће на свом сајту објавити анализу о политичким правима Срба у БиХ и континуираним притисцима на српски ентитет, а на основу Извештаја о правима српског народа у региону, који објављујемо од 2008. године.

Подршка Српској и грађанима тог ентитета није само национална већ и грађанска и морална обавеза. Свако ко се залаже за поштовање људских и грађанских права дужан је да подржи референдум у Републици Српској, јер је реч о одбраних темељних принципа и права загарантованих Дејтонским споразумом.

Веза: Напредни Клуб подржава Референдум!

[Брада]

Чедомир Антић: Сенат Србије
У време када је доношен Устав из 1990. године један професор Правног факултета у Београду разговарао је са колегом који је био један од његових писаца. Будући да је устав донесен на брзину, потајно, како би Милошевићев режим прикрио неуспех са „ванстраначком демократијом“ и избегао демонтажу режимских полуга моћи, није било ни дебате око устава. Једнопартијска супштина прихватила је успостављање Друге републике, вишестраначке и демократске, уз ретке захтеве за коренитим реформама. Овај професор правне историје затекао је свог колегу уставотворца питањем зашто није уведен горњи дом парламента. Изненађени се брецнуо: „Одакле ми племство?“

И заиста, све замисли о успостављању горњег дома (сената) Народне скупштине, код нас су увек изазивале подозорење. Читали сте како професор Правног фаултета у Крагујевцу и данас верује да су у 19. веку аустроугарски агенти желели да напуне скупштину школованим и богатим што је наравно друго име за издајнике и експоненете Беча. Неповерење је пратило и непознавање теме. Радикалски трибун Рајко Тајсић, иначе ретко писмен и начитан човек власник билиотеке од стотинак књига, питао је осамдесетих годна 19. века без ироније шта то значи залагање за „горњи дом“ – да ли да ће сви у будућности имати куће на два спрата?

Најуспешнији дводоми парламенти настајали су у дуготрајним сукобима аристократије и демократије. Еволуцијом, компромисом… Сенат је по правилу требало да зауставља и умерава младу демократију. Иако социјално и национално хомогена, Србија 19. века имала је потребу за горњим домом. Сенат је у нашој уставној пракси постојао свега две године у време државне независности (1901-1903) и једва деценију у југословенској монархији (1931-1941/6), али у ранијим раздобљима су „квалификовани посланици“ (према Уставу из 1888), те „именовани посланици“ (према Уставу из 1869, али и Скупштинском закону из 1858) уствари представљали горњи дом. У скупштини у којој су превладавали они који су веровали да војску, порезе и чиновнике треба укинути, а било је и оних који су од кнеза тражили кишу, потреба за горњим домом била је логчнија него у већини других демократија. У време Светоандрејске скупштине (1858) британски рефоматор Брајт тврдио је да „чак и демократски Срби“ познају потребу за горњим домом. Да је касније, у време када је парламентарне радикалске владе подржавало и 90% бирача, сенат ипак био потребан као некаква равнотежа, говори и теза историчара економије Мајкла Палареа. Он је тврдио да је политички тријумф села (радикала) довео до претераног пореског оптерећивања градова, кризе модернизације и поделе у народу. Последице су биле бројне: од каснијег успона комуниста, до аутохтоних корена савремене „Друге Србије“.

Кратковека искуства са сенатом у српској монархији, показала су међутим да је народ бирао радикале сенаторе. Иако је већину чланова сената именовао монарх ови се нису показали као његово оруђе.

Србија данас има скупштину слабог угледа. Посланици имају малу самосталност – тамо је страначка пешадија, кворумаши… Једно недавно истраживање показало је да страначка олигархија из јавних предузећа управља својим штићеницима у парламенту. Данас када је Милошевићев режим одавно срушен нема потребе за пропорционаним изборним системом. Промена начина избора посланика и увођење већинског изборног система свакако би допринела демократизацији, али не превише. Уместо страначких олигархија посланике би бирала сиромашна изборна једница и пронашла би их претежно у локалним моћницима или њиховим креатурама. Извршна власт би их по потреби купила.

Аргумент у прилог увођења сената код нас представља потреба да на тај начин буде подстакнута даља демократизација (самосталност и аутохтоност законодавне власти) и да у политичком погледу тако буде превладана регионална неједнакост. Сенатори, њих рецимо тридесеторо, могли би бити бирани у великим изборним јединицама које не би имале везе са регионима. Делиберативна функција сената чинила би расправе у скупштини озбиљнијим и аргументованијим, могућност да закони буду враћени или да коначно пропадну у једној оваквој установи дала би подстицај нашем парламентаризму. Величина изборних јединица учинила би да странке не могу лако и било кога да наметну као посланика, баш као што у скупштину неће долазити локални кнежеви или пајаци.

У време уставне реформе влада ће као један од аргумената износити уштеду. Умањиће број народних посланика у Народној скупштини, што је несумњиво добродошло. Народна скупштина са стотину посланика и Сенат са тридесеторо чланова и даље би чинили будући Дом скупштине значајно јефтинијим од садашњег.

http://www.napredniklub.org/cedomir-antic-senat-srbije/

[Брада]

Чедомир Антић: О пресудама и правди

Нема државе без правде. Наши стари су говорили да „правда чува земље и градове“. Спали смо на то да у тренутку када више нико озбиљно не доживљава међународне судове који су се, нажалост, показали као средства за наметање политике САД и њихових савезника ширем Балкана и Трећег света, управо у Србији уводе закон који у својој суштини ограничава слободу и укида демократију. Неистомишљеници, сви они који не прихватају национални мит других народа моћи ће да буду осуђени на затвор. Страх ће бити већа препрека од пресуда.

То, међутим, није све. Јасно је да је Хашки трибунал, заједно са другим сличним судовима, део победничке неправде. Тако смо исто изложени супремацији америчких судова. Ако се једнога дана наш народни јунак и оснивач Републике Српске др Радован Караџић неким чудом нађе на слободи, чекаће га стара пресуда на милионску одштету донесена негде у Њујорку. САД, које су током протеклих шездесет година уништиле пола светске сиротиње, не признају јурисдикције страних судова али сматрају да имају ауторитет да казне и оглобе оне са других континената за које процене да су некоме причинили неправду или извршили злочин. То је правда великих, оних истих који су прво омогућили, потом продужили Грађански рат у Босни и Херцеговини а затим инаугурисали филозофију чији је присталица био Алија Изетбеговић. Фулозофију о томе да би најбоље било да неколико хиљада сународника буде брутално убијено како би страна војна агресија одлучила ратни исход. Лидерка света и све то под вођством једног лошег и несолидног човека за кога смо се касније уверили да меша Црну Гору и Македонију.

Прошле седмице наши су медији известили да је један бивши припадник савезне службе државне безбедности заједно са двојицом саучесника, које у јавности повезују са подземљем, суђен у Белгији и осуђен на доживотну робију. Вест о суђењу је стигла прва, а потом, можда дан касније, и инфорација о драконској пресуди. Наша јавност је остала затечена, а генијана („премлада“, и медији су у недостатку других познатих квалитета и познатијег искуства приметили и „згодна“) министарка је уз бизарни и вероватно урођено блазирани осмех, рекла како није добила званичну информацију о пресуди. Што можда не значи да је проблем решен, али је купљено неколико дана, а то је један од метода успешне власти у пропалим државама.

Искрено, не солидаршем се са криминалцима, убицама и, посебно не са факултетски образованим извршиоцима који се диче да им је послодавац држава. Када се под државом подразумева режим једне загорске протуве и мрзитеља српског народа осећам искључиво одвратност. Споменути оперативац савезне службе безбедности и његови наводни саучесници према слову пресуде о којој пишу медији, организовали су давне 1990. успешно убиство једног косовског Албанца. За жртву такође тврде да је био „дисидент и мировни активиста“, што је такође врло чудно пошто наше комунистичке службе терора такве нису убијале, а и прича се да је дотични мировну активност спроводио под заштитом и на плати НАТО-а. Наводно је убијен у аутомобилу који припада овој мирољубивој и хипи- ратној машини. Притом је споменути савезни безбедњак касније основао детективску агенцију, па се јавно хвалио као су у иностранству убијали усташе, четнике и остале… Када је о томе говорио у контексту убиства на Ибарској магистрали, Милошевићев режим га је ухапсио…

Ипак, мени је доста лажи ! Стања ума САД и њихових савезника у Европи према коме је читав свет црно-бео. Где је припадник дела народа, што је живео у најповлашћенијем и најпуноправнијем од свих крајева неуједињеног Албанства, аутоматски мировни активиста и „Европејац“ само ако ли је у њиховој служби. Према коме све зло потиче од Срба, док је Јосип Броз био одличан чак и кад је службе безбедности организовао као одреде смрти, осмислио интернирске логоре као начин бробе против унутрашњих непријатеља у случају рата (што ће све стране применити у грађанским ратовима али ће само Србима бити озбиљно замерено) и који је за меру казне над непријатељем узео Катинску шуму – а управо је Катин у мањој мери поновљен у Сребреници. Тито је био „добар“ и ако је, према тој болесној логици, негде грешио било је то у недовољно бруталном односу према дивљем српском народу. Слично је и са браћом Битићи. Питам се како би се провела тројица Срба да су из Београду и у посебној бригади пребачени у Сједињене Државе да ратују протов тамошње војске и народа? Шта се догодило са Америкацем који је био доброљац код Талибана? Имао је 18 година, бранио је туђу земљу и није пуцао на своје сународнике. Војници „Северне коалиције“ су га заробили, предали Американцима а суд је разматрао да ли да га осуди на смрт. Родитељи су молили да буде осуђен на „само“ 25 година робије. Било им је услишено.

Има ли код нас издајника? Имамо ли уопште право да имамо издајнике или је у Србији и код Срба издаја постала „европска вредност“?

http://www.napredniklub.org/cedomir-anti...-i-pravdi/