[Шумадинац]

.

СЛУЧАЈ ПРОДАЈЕ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ У ЂАКОВИЦИ

Сада рашчињени Епископ Артемије и његов секретар С. Виловски продају пословни простор у власништву СПЦ у Ђаковици Албанцима уз помоћ Албанца - личног опуномоћеника епископа Артемија. Уговор никада није укњижен у епархијској архиви, нити је 150.000 евра од продаје црквене имовине Албанцима икада прошло кроз Епархијску касу!



ДОКУМЕНТАЦИЈА О ПРОДАЈИ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ У ЂАКОВИЦИ

Срби се поново сврставају у два табора, стају под два барјака.
Они који подижу сидра своја, продају своја имања, куће, станове
и одлазе са Косова - иду под барјак Вука Бранковића,
продају и крчме српско Косово.

бивши Еп. Артемије
Предавање на Видовдан 2005. год.




У наставку следе информације везане за незакониту продају црквене имовине (пословног простора у власнштву СПЦ) у Ђаковици 2007. године. Овај случај био је један од веома важних примера злоупотребе епархијске власти од стране бившег Епископа Артемија, поготово због тога што је реч о отуђењу имовине Албанцима.


12. априла 2007. год. сада већ рашчињени Епископ Артемије даје писмено пуномоћје ДЕДУ ДРЕЦ КОМАНИЈУ (Dede Ndrece Komani) косовском Албанцу из села Брековца, Ђаковица да „у име и за рачун СПЦ, ђаковичке парохије и Епархије Рашко-призренске код општинског суда у Ђаковици може да овери Уговор о продаји пословног простора, који је у власништву СПЦ, 249 м2 купцу КОЉУ УКИ КОМОНИЈУ из села Жуб, општина Ђаковица". Реч је о пословном простору који био намењен потребама финансијске помоћи црквеној општини Ђаковица, посебно српским старицама које од завршетка рата живе уз ђаковичку стару цркву. Опуномоћеник Комани је био овлашћен да спроведе све активности у циљу реализације продаје имовине осим да преузме новац. Тадашњи Епископ Артемије КОМАНИЈУ чак даје право да га заступа „пред свим државним органима" (чиме признаје квазидржаву Косово). Веродостојност потписа тадашњег Епископа Артемија је писмено потврђена у УНМИК-овом Општинском суду у Приштини - одељење у Грачаници од службеника за оверу Бисерке Ађанчић. По личном сведочењу очевидца који је дао писмену изјаву за Комисију Св. Арх. Синода поводом овог случаја, тадашњи Епископ Артемије је ради дискреције потписао своје скандалозно овлашћење Команију у манастиру Грачаница у присуству свог секретара бившег протосинђела Симеона Виловског.



18. априла 2007. год. закључен је УГОВОР О ПРОДАЈИ НЕПОКРЕТНОСТИ - ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА у власништву СПЦ у коме продавца тј. СПЦ представља тадашњи Епископ Артемије односно његов опуномоћени заступник ДЕД КОМАНИ, а купац је КОЉ УКА КОМОНИ. Пословни простор је продат другом Албанцу за 150.000 евра. Иако је за лице које је требало да прими новац најпре одређен извесни Петар Петровић из Београда, у Анексу УГОВОРА за преузимање новца је одређен МИЛИВОЈЕ МАРКОВИЋ из Грачанице, иначе тадашњи рачунополагач Епархијског управног одбора. Посебно је запрепашћујуће да је опуномоћени представник епископа Артемија ДЕД КОМАНИ потписао уговор у име СПЦ са печатом Епархијског Управног одбора Епархије Рашко-призренске, што је без сумње најскандалознији чин у новијој историји СПЦ да један Епископ, и то на многострадалном Косову и Метохији, даје Алабнцу печат Епархије да овери продају имовине СПЦ другом Албанцу и заувек је отуђи од Цркве. УГОВОР је прописно оверен печатима и потврђен у Општинском УНМИК суду у Ђаковици 2. јула 2007. год. као што се види у приложеним документима.



Два документа која следе после Анекса уговора представљају необичну кореспонденцију албанског општинског суда у Ђаковици и општинског суда УНМИК у Приштини (одељење Грачаница) у судски овереном српском преводу са албанског језика. У првом документу председник суда у Ђаковици Агим Мухаџири тражи потврду аутентичности специјалног пуномоћја које је бивши Епископ Артемије дао КОМАНИЈУ у општинском суду у Грачаници јер очигледно не може да верује да је српски Владика овластио Албанца да продаје црквену имовину. На ово писмо одговара Администратор суда у Грачаници Синиша Борисављевић 21. јуна 2007. потврђујући да су потпис и пуномоћје тадашњег Епископа Артемија судски аутентични, доказании и правно валидни. Дакле, пошто је реч о веома специфичном случају продаје имовине СПЦ Албанцима, УНМИК је тражио потврду аутентичности целог процеса како би био сигуран да није реч о лажном пуномоћју. Нажалост, показало се да је Албанац од једног српског Епископа сасвим законски био опуномоћен за отуђење црквене имовинеи да је продаја легално обављена.



ШТА ЈЕ ПОСЕБНО ЗАНИМЉИВО У ОВОМ СЛУЧАЈУ?

Према Уставу СПЦ члан 101 све имовинске трансакције у епархијама СПЦ су у надлежности не Епархијског архијереја, већ Патријаршијског Управног одбора ПУО. Стварни власник непокретне имовине СПЦ је СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА, а Епархија је само корисник. У случају намере да се отуђи имовина (посебно оваква од 150.000 евра вредности) било је неопходно упознати Св. Архијерејски Синод и Патријаршијски управни одбор који би размотирили сврсисходност ове трансакције. У овом случају то не само да није урађено, него је цела продаја прикривена од Синода и Патријаршијског управног одбора. Тиме је тадашњи Епископ Артемије прекршио читав низ одредби Устава СПЦ.



Такође, о овој нимало малој трансакцији није расправљано, како правила налажу, ни на седници Епархијског управног одбора Епархије Рашко-призренске, јер сам уговор о купопродаји је остављен без броја акта (само са ознаком СЛ. тј. службено) што показује да није ни укњижен у епархијској архиви нити је добијени новац могао без укљиженог уговора проћи кроз епархијску касу. Дакле цела трансакција је урађена као продаја ПРИВАТНЕ ИМОВИНЕ и новац је очигледно отишао у приватне руке под контролу тадашњег Епископа Артемија, односно организатора ове трансакције сада рашчињеног и од Цркве одлученог протосинђела Сименоа Виловског који је имао пуни монопол над свим финансијским трансакцијама у Епархији рашко-призренској.



Виловски је још 2006. у мају на Сабору СПЦ осуђен због неканонских и нецрквених радњи и затражено је да буде уклоњен са свих административних и црквених функција. Бивши Епископ Артемије никада није испунио ову одлуку и Виловски је наставио да финансијски и духовно разграђује Епархију Рашко призренску и отуђује новчана средства уз пуно знање тадашњег Владике Артемија, који га упорно штити од одлука Сабора СПЦ, а сада и од органа кривичног гоњења. Где је отишло 150. 000 евра од продаје пословног простора у Ђаковици, није познато, као ни много тога у пословању рашчињеног Владике и његовог личног секретара. Да је новац био намењен за неке добротворне или друге црквене сврхе, уговор би засигурно редовно прошао кроз Епархијску архиву и новац кроз Епархијску касу.



Када је Св. Архијерејски Синод својевремено након сазнања о овој трансакцији тражио изјаву тадашњег Владике, он је категорично негирао да је ишта продато и цео случај назвао измишљотином. Након што је Св. Арх. Синод добио детаљну документацију из канцеларије УНМИК-а тадашњи Владика је одмах нашао излаз и покушао да објасни да је новац искоришћен за потребе извесног Америчког косовског одбора који наводно лобира у САД за потребе епископа Артемија, дакле новац од продаје српске црквене имовине отишао је Американцима, још један у низу апсурда у „патриотским активностима" сада рашчињеног Владике и његовог секретара. Наравно ниједан извештај о средствима искоришћеним за то фамозно „лобирање" никада није достављен Св. Архијерејском Синоду и Патријаршијском управном одбору, па се може само нагађати шта је ишло за одбрану „националних интереса" и у руке Американаца, а шта на приватне рачуне, а све у име страдалног српског народа на Косову и Метохији.



Рашчињени Владика Артемије који у медијима себе представља као најјачег противника албанских самопроглашених институција на Косову и Меотхији и који у својим беседама и текстовима оштро критикује продају спрске имовине као "проклетство и издају Косова", сам, како се види у овом случају, врло отворено и без имало резерви ступа у пословне односе са „албанским институцијама", узима за опуномоћеника косовског Албанца и продаје српску црквену имовину (задњи документ потврђује да је то власништво СПЦ) заувек Албанцима. Док многи Срби избеглице гладују и живе у беди и сиромаштву не желећи да продају своју имовину на Косову и Метохији, Епископ Артемије то чини и новац узима под приватну контролу. Све се то одвија противно Уставу СПЦ и без знања Св. Арх. Синода и Патријаршијског управног одбора, а на саблазан српског народа на КИМ и искрено чуђење Албанаца који су вест примили као значајан акт признања косовских институција. У Хрватској и БиХ ниједан Епископ се није дрзнуо да продаје земљу онима који је узимају од Срба, али на Косову је то урађено од стране сада рашчињеног Епископа Артемија, који сада без имало грижње савести оптужује за издају Косова и Сабор и Синод СПЦ, али и државу Србију која годишње издваја десетине милиона евра за помоћ српском народу у Покрајини.



Свети Архијерејски Синод СПЦ је по сазнању о овој продаји тражио јавно од УНМИК-а да се достави сва документација о овом жалосном случају који је без преседана у новијој историји СПЦ. Дана 20. новембра 2007. Е.Р. тадашњи шеф УНМИК департмана за правду у Приштини доставила је у Београд Синоду сву документацију у вези овог случаја. Зато је о овом случају расправљано на Сабору СПЦ у мају 2008. године када су сви присутни епископи једногласно осудили овај срамни чин издаје и продаје имовине СПЦ и то за наводно политичке сврхе преко приватних и од Цркве никада званично одобрених канала.

СПЦ

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

[Шумадинац]

.
КАД ТРГУЈУ "ЛАЗАРЕВИ"



Црква годинама позива прогнане Србе да се врате на своја огњишта и да не продају своју имовину на Косову и Метохији. И Владика Артемије је упозоравао Србе да продајом имовине Албанцима издају Светог Кнеза Лазара. Међутим, Владика Артемије је продао Албанцу црквени локал у Ђаковици. Најпре негирао, па признао продају. Сабор се оградио од штетног чина. Ко је под Лазаревим, а ко под Вуковим барјаком?



Продаја имовине Албанцима већ деценијама представља горући проблем Срба на Косову и Метохији. Питање повратка Срба на вековна огњишта је условљен безбедносним и имовинским проблемима. Свети Архијерејски Сабор и Синод већ деценијама позивају протеране Србе да своју дедовину не продају Албанцима. То је чинио и Владика Артемије.


Из Грачанице је на Видовдан 2005.г. поручио да се "Срби поново сврставају у два табора, стају под два барјака. Они који подижу сидра своја, продају своја имања, куће, станове и одлазе са Косова - иду под барјак Вука Бранковића, продају и крчме Српско Косово".


Само две године касније, Владика Артемије је без знања и одобрења највиших црквених власти, кршећи Устав СПЦ, црквени поредак и сопствене изјаве, једном Албанцу продао црквени локал у Ђаковици.


Пре продаје, Владика Артемије је Албанцу Дед Команију из Брековца дао специјално пуномоћје којим га је овластио "да у име и за рачун СПЦ, Ђаковичке парохије Епархије Рашко-Призренске код општинског суда у Ђаковици потпише и овери уговор о купопродаји непокретности која се налази у Ђаковици".


Епископ Артемије је без одобрења Епархијског и Патријаршијског управног одбора продао локал цркве у Ђаковици од 249 квадрата и то Албанцу Кољ Команију за износ од 150 хиљада евра. Епископ Артемије је без деловодног броја специјално опуномоћио Дед Команија да СПЦ, Епархију и Црквену општину из Ђаковице заступа „код свих судова и других надлежних државних органа“ (које државе?).


Да мука буде већа, ни уговор о продаји црквеног локала Албанцу није заведен деловодним бројем у протоколу Епархије. Више црквене власти нису обавештене од Владике Артемија ни о извршеним финансијским трансакцијама.


Споразум о продаји - Дед Комани се као опуномоћени потписује уз печат Епархије Рашко-Призренске, УНМИК потврђује веродостојност уговора својим печатима. Иако уговор има број протокола, никада није заведен у Епархијској архиви, као ни приход од продаје у благајни Епархије Рашко-Призренске


Свети Синод је, добивши документацију о продаји, тражио од Епископа Артемија извештај о тој трговини. Владика Артемије је најпре негирао да је Албанцу продао црквену непокретност, али је врло брзо, суочен са чињеницама и обилном документацијом, продају црквене имовине Албанцу накнадно признао својим актом наводећи неубедљиве разлоге. Чак ни суд у Ђаковици није могао да верује да представик СПЦ Албанцу продаје црквену имовину, па је тражио и добио писана уверења да је реч о оригиналним пуномоћјима Владике Артемије.


Продајом црквене имовине у Ђаковици, Епископ Артемије је послао веома лошу поруку Србима које је требало охрабрити да се врате и да не продају имовину на Косову и Метохији. Свети Архијерејски Сабор је 16. маја 2007.г. најоштрије осудио продају непокретности СПЦ у Ђаковици и од последица таквог чина Владике Артемије се оградио. Ако су неке непокретности узурпиране онда их не треба продавати него се за њих треба изборити. Тако се шаље јасна порука да српска и црквена имовина нису на продају ни под каквим условима.


Суд из Ђаковице (сумњајући у фалсификат?) проверава веродостојност овлашћења Владике Артемија Деду Команију, Суд из Приштине (одељење Грачаница) потврђује


Јерусалимска Патријаршија је пре неколико година због много блажег случаја сличне трговине сменила тадашњег Патријарха Иринеја. Да "бранитељи" Епископа Артемија мало боље знају предање и живот Цркве онда јавност не обмањивали неодговорним иступима и причама о наводном "кршењу канона и црквених правила од стране Сабора и Синода".


И данас од "бранитеља", па понекад и од Епископа Артемија, слушамо приче о "Лазарији, Лазаревима и онима који стају под барјак Вука Бранковића". Само да не буде да се и даље позивамо на Светог Кнеза Лазара, а да се понашамо као у случају продаје црквене имовине Албанцу у Ђаковици.


Протојереј Велибор Џомић

[Шумадинац]

.
ПРИЗРЕНСКЕ ТРАНСАКЦИЈЕ


Владика Артемије је имао увид у стање у Епархији, јер се његови потписи налазе на многим спорним документима. Виловски издао црквени локал у Призрену уз неовлашћено коришћење црквених печата и исправа, а новац није уплаћен у касу. Жалба понижених свештеника демантује пропагандне приче о наводној новој "Сеоби Срба".


Веровало се да Владика Артемије нема увид у стање у Епархији. Такво уверење се урушило и зато што су три његова најближа сарадника из ових или оних разлога завршили по затворима. Непобитно се долази до закључка да је Владика Артемије био упознат са активностима у Епархији. На највећем броју спорних докумената, као и у случају продаје црквеног локала Албанцу у Ђаковици, стоје потписи Владике Артемија.



Међутим, има и ствари за које се оправдано претпоставља да није знао. Црквени локали се нису само нашли на продаји Албанцима него су издавани и у закуп. Да би се дошло до моћи и новца - обрачун међу појединим сарадницима Владике Артемија је у једном тренутку, на жалост, превазишао обрачуне у политичким партијама, пропалим фирмама или синдикатима.


Одмах након смењивања и хапшења секретара Епархије Зорана Грујића, Протосинђел Симеон (Виловски) је 29. јануара 2003.г. са Укало Ердалом из Призрена, на меморандуму ЦО Призрен неовлашћено закључио уговор о закупу црквеног локала. У уговору се неовлашћено потписао као „старешина Цркве Светог Георгија“, а за оверу уговора је, противно црквеним прописима, користио печат Епархије, иако није био њен секретар.


Иако се вербално залагао за "непризнавање албанских институција", у уговору је прихватио што је призренска улица "Братства и јединства" преименована у улицу Vatra Šiptare. Истога дана је подигао 9000 евра закупнине, а признаницу је оверио другим печатом. Према налазу Комисије Синода, новац није прокњижен. Призренски свештеници тврде да новац није завршио у црквеној каси. Ни уговор, који је Виловски закључио са Укало Ердалом из Призрена, није заведен. Свештеници тврде да је Виловски од њих захтевао да не склапају никакве уговоре за црквене локале у Призрену. Да би све било "по канонима и прописима", Виловски је узео протокол и дневник благајне од 1992.г. и те документације сада нема у Епархији. По пресуди Црквеног суда, ово је само један од мањих разлога због којих је Виловски рашчињен и изопштен из Цркве на три године.


Прича о наводној "сеоби Срба" након разрешења Владике Артемија од управљања Епархијом пада у воду ако се зна да ниједан свештеник није напустио Косово. Понижење свештеника у то време најбоље илуструје жалба коју су упутили министру вера др Милану Радуловићу.


Свештеници су обавестили министра да нису примили помоћ од Министарства. Изразили су забринутост за опстанак, јер се од парохијских прихода није могло живети, а помоћ није стизала до њих. Замолили су министра да им се убудуће новац уплаћује директно на жиро-рачуне, јер друкчије, како су навели, "неће стићи до њих".


Жалбу су потписали свештеници Ранђел Денић из Липљана, Милан Радуловић из Грачанице, Никола Трајковић из Доње Гуштерице, Драгиша Јеринић из Косова Поља, Зоран Ковачевић из Партеша, Веља Стојковић из Пасјана, Драги Којић из Витине, Емил Ферковић из Новог Брда, Радивоје Живковић и Светислав Трајковић из Гњилана, Синиша Миленковић из Каменице, Аца Ђурић из Ранилуга, Ненад Стојановић из Ропотова, Велимир Стојановић, Борислав Кевкић и Станиша Арсић из Митровице, Радета Дончић и Милан Кевкић из Дубоког Потока и Милорад Цветковић из Лапљег Села. Свештеници су написали да "има још свештеника који треба да потпишу жалбу. Али због безбедносних разглога нисмо могли да их све обиђемо и известимо о овој неправди. Такође, има свештеника који желе да потпишу, али тренутно нису били код куће кад смо их обишли".


Да ли и ово има везе са Бајденовом протоколарном посетом Дечанима?

---

УГОВОР СА ПОТПИСОМ ПРОТОСИНЂЕЛОМ СИМЕОНА У ИМЕ ОПШТИНЕ ПРИЗРЕН

---

---

---

---

.


ПИСМО СВЕШТЕНИКА КОЈЕ ЈЕ УПУЋЕНО МИНИСТАРСТВУ ВЕРА СРБИЈЕ

---

---

---

---

---

[Шумадинац]

.
ПОДСЕЋАЊЕ: Извештај Синодске Комисије 2006. год о сумњивим пословима у Епархији Рашко-Призренској


Пише: Протојереј Велибор Џомић

Када је већ реч о ситуацији у Епархији Рашко-Призренској, није на одмет да се подсетимо и извештаја који је поводом бројних доказаних злоупотреба припремила Синодска Комисија СПЦ 2006. године. Након упознавања са садржајем овог извешатаја, Свети Архијерејски Сабор је у мају те године затражио од Владике Артемија да Виловског хитно стави на црквени суд, распусти приватну фирму "Раде неимар" (чији је директор Предраг Суботички тренутно у истражном затвору) и реши се приватних кућа по Србији. Међутим, Владика се оглушио о одлуке Сабора, па је иста одлука Сабора понављана 2007, 2008 и 2009. године, али без икаквих резултата. Сажет преглед овог извештаја је већ у јавности објављен на страницама дневног листа Прес у августу 2008. године (види доле). Очигледно је да није све почело са доласком Бајдена или по наредби "страних служби", како сада тврде браниоци Владике Артемија. Политизацијом и "теоријом завере" сада се крајње неубедљиво прикривају канонски преступи и малверзације које су трајале годинама, без обзира на сва умољавања Св. Архијерејског Сабора. Најжалосније је да се све ово дешавало на Косову и Метохији и то у време када српски народ проживљава невиђено страдање и беду.


Поменута одлука Св. Архијерејског Сабора СПЦ, која је донешена након Извештаја Комисије Св. Синода, доступна је на званичном сајту СПЦ. Одлуку је потписао блаженопочивши Патријарх Павле у мају 2006. год. (факсимил одлуке Св. Арх. Сабора ПДФ)


У наставку следе два новинска чланка из Преса о садржају Извештаја Св. Архијерејског Синода о пословању у Епархији Рашко-призренској. Саборска одлука најбољи је доказ веродостојности ових чињеница, јер је у противном не би потписали сви архијереји СПЦ, осим самог Владике Артемија који је тада "издвојио" свој потпис.

---

---

---

[Прст_у_ока_латиници]

Дај да радимо једно анализу твојих постоје на овај сајта......па на Православље

Па да видимо колико сте ви ”духовни”

[Шумадинац]

Дај да радимо једно анализу твојих постоје на овај сајта......па на Православље

Па да видимо колико сте ви ”духовни”

Све је "црно на бело", документовано, образложено, итд. Само треба образовано читати. Уздравље!

[Шумадинац]

.
НЕЗАКОНИТО ОТУЂИВАЊЕ ИМОВИНЕ СПЦ


Епископ Артемије је без одобрења ЕУО и сагласности ПУО почетком 2007.г. приступио продаји црквене непокретности – пословног простора ЦО Ђаковица у Ђаковици Албанцу Кољ Команију за износ од 150 хиљада евра. Епископ Артемије је без деловодног броја потписао специјално пуномоћје Дед Команију из Брековца код Ђаковице да га заступа „код свих судова и других надлежних државних органа“ (које државе?).


Према пуномоћју Епископа Артемија, Албанац Дед Комани је био овлашћен да у име СПЦ-Ђаковичке парохије, код Општинског суда у Ђаковици са Албанцем Кољ Команијем потпише и овери уговор о продаји црквеног пословног простора у центру Ђаковице површине 249 квадратних метара за 150 хиљада евра. Уговор није заведен деловодним бројем у деловоднику ЕУО Епархије Рашко-Призренске. Новац од продаје црквене непокретности у Ђаковици у износу од 150 хиљада евра, према писаној изјави благајника Епархије Миливоја Марковића, исплаћен на руке Епископу Артемију о чему постоји признаница.


Епископ Артемије је најпре својим актом упућеним САСиноду негирао тачност чињенице да је Албанцу незаконито продао црквену непокретност, а потом је незаконито отуђивање црквене имовине признао својим актом наводећи неубедљиве разлоге.


Продајом црквене имовине у Ђаковици, Епископ Артемије је послао веома лошу поруку верном народу кога је требало охрабрити да остане и не продаје своју имовину на Косову и Метохији. САСабор је 16. маја 2007.г. најоштрије осудио незакониту продају непокретности СПЦ у Ђаковици и од последица истог се оградио


Дирекција за реституцију Србије је 14. фебруара 2008.г., непосредно пред проглашење лажне шиптарске државе на КиМ, донела решење бр. 46-00-613/10/2007 којим је Манастиру Девичу вратила одузету имовину од стране комунистичког режима укупне површине од преко 3000 хектара. С обзиром да није била могућа реституција исте имовине, Дирекција је одлучила да се Манастиру Девич врати друго земљиште у општинама Србица, Зубин Поток, Звечан, Вучитрн и Ораховац које се налазило у власништву „Србијашуме“. Епископ Артемије и Протосинђел Симеон су се и усмено и писано (бр. 1037 од 23. новембра 2008.г.) онемогућили да се имовина врати Манастиру Девич због тога што се имовина налази у близини Манастира Бањска те се тиме, како је погрешно навео Епископ Артемије, „Манастир Девич пресељава на север КиМ“. На тај начин, Манастир Девич је, само из разлога преамбициозних планова Епископа Артемија и Протосинђела Симеона о изградњи насеља у Бањској, остао без враћене имовине до дана данашњега, иако је Епископ Артемије могао, након враћања земље, у споразуму са два манастира да изврши замене уколико су биле неопходне.


Одбијање Епископа Артемија да освешта храмове и црквене објекте по Меморандуму и негирање обнове, имало је и такву рефлексију да је на тај начин фактички јавно негирао својину СПЦ над „Светињама које су обнављали рушитељи“, али и веома важан грађанско-правни институт државине и то у времену када је говорио о отимању и узурпацији црквене имовине по КиМ од стране Шиптара. На тај начин је, можда и несвесно, подстицао узурпаторе да и даље узурпирају ионако на много места узурпирану црквену имовину.


Епископ Артемије је оверио и благословио уговор који су 23. априла 2005.г. (а антидатирано заведен пре него што је и потписан 20. марта 2005.г.) потписали Игуман Манастира Црна Река Николај (Николић) и Протојереј Бранислав Перановић, а којим је имање Манастира Црна Река уступљено свештенику на неодређени временски период, тј. до смрти последњег од чланова породице свештеника Перановића. Закупнина која је предвиђена уговором за манастирску земљу износи 100 динара (1,3 евра) месечно, а свештенику је дозвољено да на манастирској земљи подиже приватне објекте који би, ако уопште буду постојали с обзиром да је углавном реч о монтажним објектима, кроз наредних осамдесетак година били проглашени за „Скит Светог Симеона Богопримца“. Право на уживање манастирске имовине уговором је додељено и наследницима свештеника Б. Перановића.



Према налазима у преткривичном поступку који води државно тужилаштво у Новом Пазару, свештеник Бранислав Перановић у починио више кривичних дела у Духовно-рехабилитационом центру Црна Река. Само преко донација преко уплатница поште Перановић је примио преко 53 милиона динара (што је по садашњем курсу преко 530 хиљада евра што је равно годишњој помоћи државе Србије комплетном свештенству и монаштву за годину дана). Тужилаштво нема података о томе колико је Перановић новца добио на руку, а најмањи део је уплаћен преко жиро-рачуна. Према документима тужилаштва, Перановић нема доказе о утрошеним средствима од 53 милиона динара или преко 530 хиљада евра, а Манастир Црна Река је добијао месечну закупнину од 100 динара или 1,3 евра.

СПЦ

---

.
НЕОДГОВОРНО УПРАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈАМА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ


Према Извештају друге Комисије САСинода, у Епархију Рашко-Призренску је, не рачунајући прилоге Епархија СПЦ и верника појединачно, од Министартва за КиМ и Министарства вера у периоду од 2003. до 2009.г. добијено око 3,5 милиона евра у динарској противредности за грађевинске радове у Епархији Рашко-Призренској. У тај износ нису укључена редовна средства за помоћ свештенству и монаштву у износу од 50 милиона динара годишње.



На примеру обнове Цркве у Доњој Гуштерици, о којој, као и о другима, постоји обимна документација, види се начин отуђивања црквеног новца. Епископ Артемије је потписао уговор са Суботичким уз обавезу Епархије да на дан закључења уговора авансно 100% исплати уговорени износ од 1.088.000 динара, колико је тражио Суботички за радове које је навео. Међутим, Суботички је, с обзиром да није имао адекватну грађевинску оперативу, за те, као и све друге радове у Епархији, по обичају ангажовао подизвођача и уплатио му 294.840 динара колико су и коштали радови. Разлику од 693.160 динара црквеног и народног новца је присвојио захваљујући штетном уговору са Владиком Артемијем. На исти начин се пословало и на другим местима, а најчешће се као подизвођач (у Племетини, Велико Ропотово, Убожац, Тамница, Грачаница итсл) јавља фирма „Изол-пром“, коју је заступао Јовица Колић. Комисија САСинода је од Колића добила потписане и оверене уговоре, као и комплетну документацију о пословању са „Радом Неимаром“ из којих се јасно види како су сарадници Епископа Артемија уз његово знање и одобрење, као и монополску позицију коју им је Владика омогућио својим архијерејским ауторитетом, незаконито присвајали црквени и народни новац. Из изјава свештеника Аце Ђурића, пароха Ранилушког; Николе Трајковића, пароха Доњегуштеричког; Веље Стојковића, пароха Косовскокаменичког; Милана Кевкића, пароха Зубинопоточког; Миломира Влашковића, пароха Прилужко-Племетинског, види се да су свештеници и црквени одбори били приморавани од Епископа Артемија да све грађевинске радове изводи Предраг Суботички, иако су његове цене радова увек биле енормно веће од реалне вредности и понуда других извођача (илустративан је пример изградње Цркве у Кололечу код Косовске Каменице). Епископ Артемије је декретом наредио да све управе манастира и црквене општине као извођача морају ангажовати „Рада Неимара“.


Увидом у благајну и благајничку документацију ЕУО утврђено да је новац из наменских фондова Епархије по одобрењу Епископа Артемија и о. Симеона трошен ненаменски и то у великим износима. Из Фонда добровољних прилога исплаћена је градња објеката у другој Епархији на Плочнику, куповину возила за Манастир Бањска, земљишта у Врњачкој Бањи. Из Фонда од продаје аутомобила Ауди исплаћивана је кирија за стан о. Симеона у Солуну. Из Фонда за обнову порушених цркава и манастира новац је исплаћиван на руке П. Суботичком, као и куповина куће у Сремчици од Вељка Сикирице, али и адвокату Малкому Шоу (приликом припреме процеса против НАТО земаља) и лобистичкој кући Венејбл и Џемсу Џатрасу (чија се примања од Епархије могу видети на званичном сајту Америчке владе која обавезује све лобисте да прикажу изворе прихода). Из Фонда добровољних прилога из иностранства у 2004, 2008. и 2009.г. ненаменски је потрошено око 150 хиљада евра док за 2005.-2007.г. нема података ни о износима прилога, а ни о трошењу. У Фонд за обнову порушених цркава и манастира од 2004. до 2010.г. уплаћено је 581.120 евра, а ненаменски је потрошено 357.760 евра и то углавном за кућу Владике Артемија у Сремчици, трошкове за Лондон, хонорари адвокату у Стразбуру (47.700 евра), враћање личних позајмица Епископу Артемију за градњу Владичанског конака итсл. У Хуманитарни фонд Епархије је од 2004. до 2010.г. са разних страна уплаћено 220.511 евра, а ненаменски је потрошено 38.597 евра. Прилози у Фонд за Косово и Метохију од 2003. до 2010.г. од Владе Србије износили су 284.936 евра, а ненаменски је потрошено 110.490 евра.



Епископ Артемије је самовољно доносио одлуке о пренамени наменски средстава, а веома често је и без акта о пренамени ненаменски трошио црквени новац. Актом бр. 407 од 26. маја 2010.г. донео је одлуку о пренамени износа од 607.595 динара, који је био намењен за копирање две престоне иконе из Грачанице. Средства је ненаменски усмерио на плаћање Урбанистичког пројекта за формирање комплекса манастирског гробља у селу Бањска док су гладни Срби по Метохији чекали помоћ у елементарним животним намирницима. По његовом налогу, а према изјави благајника Миливоја Марковића, у време истраге комисије САСинода из девизног фонда Епархије Епископ Артемије је са Симеоном наложио да се у фонд Народне кухиње врати 2 милиона динара из Фонда добровољних прилога које је Протосинђел Симеон употребио за ретроактивно повезивање свог радног стажа и остало што је наведено у његовој оптужници.


Епископ Артемије је Џ. Џатраса у акту бр. 28 од 23. јануара 2007.г. Патријарху Павлу приказао као „осведоченог нашег пријатеља и сарадника у одбрани КиМ“. Иако је и јавност Србије стекла утисак да је реч о правим пријатељима, који по љубави заступају истину у Америци, Епископ Артемије је одобрио да се Џ.Џатрасу преко Националне банке Грчке исплати износ од 350 хиљада америчких долара, а преко Комерцијалне банке из Београда му је уплаћено 400 хиљада долара док је адвокату Зорану Ристићу, на име правних савета, исплаћено 4 хиљаде евра.


Епископ Артемије је без навода дана и места, закључио уговор са академиком Миланом Лојаницом да се „у циљу спровођења Плана генералне регулације за насеље Бањска изради Идејни пројекат објекта Манастирска капија у центру насеља Бањска“. Уговором је опредељено да се од средстава која је Влада Србије наменски определила за хуманитарне активности на КиМ исплати износ од 960 хиљада динара у року од седам дана од дана потписивања уговора. Такав објеката је био непотребан с обзиром да је важније било помоћи повратак Срба у Метохију и Призрен од градње капија по насељу Бањска.


Након примопредаје Епархије Епископу Администратору, у благајни је откривен финансијски колапс Епархије оличен у дугу Епархије по разним основама од преко 100 хиљада евра. У овом тренутку, пред Трговинским судом у Краљеву води се судски поступак (П. бр. 515/2010) против Епархије Рашко-Призренске због неплаћених рачуна за изградњу пословних простора код Храма Христа Спаса у Приштини. Иако је новац прикупљен од продаје пословних простора Влади Србије, извођачу није уплаћен. Према налазу овлашћеног судског вештака, дуг Епархије Рашко-Призренске износи преко 160 хиљада евра уз трошкове поступка и камату од 1999. године што са до сада утврђеним дуговима може да износи око 500 хиљада евра које Епархија у овом тренутку не поседује.


Док је на КиМ било на хиљаде људи без посла, Епископ Артемије је запошљавао људе из других Епархија и обезбеђивао им плате иако нису живели у Епархији Рашко-Призренској (Предраг Суботички, Владимир Виловски, Војислав Јовичић, Гордана Марковић, Николај Маљм итсл.).


Према изјави благајника Епархије Миливоја Марковића, он је по налогу Епископа Артемија подизао наменски новац од Министарства вера на име материјалне помоћи свештенству и монаштву у Епархији Рашко-Призренској и давао Епископу, а неко од монаха је фиктивно потписивао на име плате за Војислава Иванковића за 2008. и 2009.г. што је недопустиво и представља кривично дело и према црквеним и према световним правилима.


САСинод је актом бр. 427 од 13. априла 2010.г. од Епископа Артемија затражио да писмено извести САСинод да ли у Републици Србији или у иностранству има банкарске рачуне који се воде на његово име или рачуне за које је он овлашћен или је овластио друго лице. Епископ Артемије је актом бр. 16 од 19. априла 2010.г. тражио од САСинода одговор на питања: шта је САСинод побудило да донесе овакву одлуку, на чему је она базирана и није ли то беправни покушај нарушавања приватности њега као слободног грађанина Државе Србије?

СПЦ

[Прст_у_ока_латиници]

Па мислим да одузимање Црквена Имовина има своје корене.....

Ја бих гађао да су то РАДИЛИ КОМУНИСТИ......

А би као твз """верници””” твз СПЦ нисте ни подигли један прст нити један глас против та стање.

Тако питам јели је сва имање што су КОМУНИСТИ одузели од твз СПЦ враћено?

И шта је буквално урадила твз СПЦ и све њена Свештенства од Патријарх до монак урадили на процес враћење свој имање, штећено преко вековима.

Док смо стали на та Црквена имање, желим да питам, јели Црквена имање продато на било којом локацијом било где у последни 70 година?
Јели је имање оплачкано? Без било која плаћење?
Јели тамо има руднике
Јели тамо на Црквено имање има Бизнис?
Због чега је твз СПЦ духовна из концепције, ко онда обавља новћане послове СПЦ
Шта припрема један пастир Православне вере да се бави са трговином? Вероватно за то има школе?

То је једна занимљива појава била са нове Свештенства што су стигли из Отаџбине, сви су некакви трговци.......вероватно то бих нам објаснило, зашто су крали од Црквене касе!

То си никад није десило док гол нису Свештеници нису од вас! Можда ту нешто има!

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
ОБЈАВЉЕНИ ДОКУМЕНТИ О ПРОДАЈИ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ

Информативна служба Епархије рашко-призренске наставила је данас да објављује факсимиле документа који указују на то да се рашчињени владика Артемије супротстављао одлукама највиших црквених органа и радио на подривању црквеног поретка

Артемије се, између осталог, терети за незаконито отуђивање имовине Српске православне цркве тако што је Албану Кољ Команију продао пословни простор за 150.000 евра и новац добио на руке.

Специјални опуномоћник за продају пословног простора у Ђаковици био је Деде Комани из Брековца. Он, међутим, према том пуномоћју није био овлашћен да прима новац, нити део нити целокупни износ.
Међу документима је и факсимил уверења да је Епархија рашко-призренска власник поменутог пословног простора који је Артемије продао Кољ Команију из Цириха.

Због утврђених финансијских малверзација у Епархији рашко-призренској, за шта се терети бивши владика Артемије, Сабор СПЦ га је на мајској седници прво пензионисао.

С обзиром на то да бивши владика није прихватио да се повинује одлукама Синода и Сабора, Сабор СПЦ је на јесењем заседању одлучио да Артмија рашчини и врати га у ред монаха.

ПОЛИТИКА

[Прст_у_ока_латиници]

Мени је заиста смешно како си успео да то да сећаш.....

Питање саде је колико црквена имање су измилих КОМУНИСТЕ од СПЦ на Косово и Метохије?

И колико од та имање СПЦ је било враћана од владе у Београда?

[Шумадинац]

Не знам шта те буни поводом ове вруће теме?

Све имаш овде, читаву документацију, написмено- црно на бело.

[Шумадинац]