11-09-2018, 07:17 PM
Али не слажем се за Калабића. Мислим да би књига била објављена и да се Калабић не помиње, зато што Аца, Бог да му душу прости, критикује једно 50 команданата. Нисам бројао, али ту је негде.
Типична критика Калабића:
''Пре растанка... он држачу везе рече: 'Мени сутра од хране погача, кајмак и печено пиле', а мени, пружајући руку за поздрав, 'Поднеси ми сутра рапорт о стању' - и растасмо се у мени створеним мучним дојмом. Питао сам се да ли је он имао иоле сапатничког саосећања, људског, да не кажем командантског саосећања, да у нашем присуству за себе наручи онбакву храну, и, са друге стране, разумевања свега у чему смо и ко смо када је затражио да му сутрадан рапортирам о стању. Таква ситност, размишљајући о томе, изазвала је код мене и подсмех, јер је у питању било духовно ништваило. Природно, мени сутрадан ни на памет није пало да му поднесем рапорт као помоћнику командата Србије''.
Такло је дакле Аца описао састанак са Калабићем августа 1945. на Златибору. То је на страни 335 књиге. А већ на страни 336, када Аца описује долатзак у једно село, стоји воа реченица:
''Храном смо били добро прихваћени''.
Дакле хаос.
Калабић наравно није за доручак могао да поједе све оно набројано. У ствари налази се са више људи и то је биоло за све њих. Међутим, то је био период непосредно пошто је Калабић сазнао да су му убили сина од 14 година, комунисти, у Сарајеву. Не могу да верујем да то није рекао Аци Милошевићу. Поручник Радуловић, који је био с Калабићем тада, описује овај период потпуно супротно, ништа иживљавање с храном, само борба до краја.
Типична критика Калабића:
''Пре растанка... он држачу везе рече: 'Мени сутра од хране погача, кајмак и печено пиле', а мени, пружајући руку за поздрав, 'Поднеси ми сутра рапорт о стању' - и растасмо се у мени створеним мучним дојмом. Питао сам се да ли је он имао иоле сапатничког саосећања, људског, да не кажем командантског саосећања, да у нашем присуству за себе наручи онбакву храну, и, са друге стране, разумевања свега у чему смо и ко смо када је затражио да му сутрадан рапортирам о стању. Таква ситност, размишљајући о томе, изазвала је код мене и подсмех, јер је у питању било духовно ништваило. Природно, мени сутрадан ни на памет није пало да му поднесем рапорт као помоћнику командата Србије''.
Такло је дакле Аца описао састанак са Калабићем августа 1945. на Златибору. То је на страни 335 књиге. А већ на страни 336, када Аца описује долатзак у једно село, стоји воа реченица:
''Храном смо били добро прихваћени''.
Дакле хаос.
Калабић наравно није за доручак могао да поједе све оно набројано. У ствари налази се са више људи и то је биоло за све њих. Међутим, то је био период непосредно пошто је Калабић сазнао да су му убили сина од 14 година, комунисти, у Сарајеву. Не могу да верујем да то није рекао Аци Милошевићу. Поручник Радуловић, који је био с Калабићем тада, описује овај период потпуно супротно, ништа иживљавање с храном, само борба до краја.