[Милослав Самарџић]

Хајде да се играмо мало семантике.
Пуковник, па генерал Ратко Младић је врло добро знао да начелник генералштаба Војске новоосноване Републике Српске не би постао без благослова Слободана Милошевића. Сарадњу и то у " пуном обиму" са ад-хок трибуналом у Хагу, одобрио је, гле чуда, опет Слободан Милошевић. Значи, у једном случају је Слободан Милошевић властан да одлучује о " мојој" судбини, а у другој није.
Са друге стране, генерал Салан је постављен на место опуномоћеног војног управника департмана Алжир. По одлуци Француске да дозволи аутономију Алжира, генерал Салан је одбио послушност. Кад је изведен на суђење пред француским судом , он није тај суд прогласио ненадлежним, него је себе ставио испред својих војника и бранио се, тачку по тачку.
Нисам правник да коментаришем та два догађаја и критика СТ треба ићи у том правцу,јер је правник, па не сме у том смислу да греши. Али, овде се ради о томе да је СТ проговорио о двоструком моралу, тако израженом у нашем народу још од доласка комуниста на власт до данас.
Према томе, Милославе, немој преда мном да ми браниш комуњаре. Имаш ти паметнија посла.

Рећи ћу ти само једну ствар: Већина Срба навијала је да не нађу Младића, само су ови другосрбијанци навијали за Хаг и причали још онда то што прича Протић.