[Ђорђе Ивковић]

ПОМЕН ЖИВОТИ

Мислим да је на данашњи дан било, пре сто година. Ако грешим, смањио сам грешку у датуму на минимум. Дакле 48ч +-. У командованом јуришу Српске војске у пробој Јужног (Солунског) фронта кренуо је и Живота, припадник коњичког ескадрона Дунавске дивизије. Када су почеле припреме за ратове, био је први позив. После је био други позив, а на крају није било позива, него оно што је остало, јурнуло је заједно.

Како год, на Добром Пољу груну бугарска топовска гранта. Не, није убила Животу. Само га је шутом и камењем затрпала. То је горе од смрти, јер био је жив закопан. После битке прошао санитет, сахранио мртве и збринуо рањене. Животу нису нашли јер је био у несвести, под камењем.

Тако 36 сати. Случајно, туда пролазила комора. Војници дремуцкали. Да су били у гласном разговору, вероватно не би чули тихо јечање. Тако је Живота спашен. Остатак живота Живота провео је тешко покретан, уз велике болове, јер су му од контузије сви унутрашњи органи били оштећени. Од државе није тражио ништа. Одужио је само свој дуг. Умро је од последица ратовања десет година после рата.

Слава мом деди Животи Ивковићу и свим његовим саборцима!

Мени на образ што трпим ову гамад аустроугарску што ништа српско не поштује.