01-10-2018, 04:37 PM
КАКО ПОДСТАЋИ РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ – ОСНОВНЕ СМЕРНИ
Мр Данијела Ружичић
Неадекватна пољопривредна политика један је од највећих проблема у нашој пољопривреди. Због тога влада незаинтересованост за пољопривредну производњу, велике површине пољопривредног земљишта се не обрађују, имамо недовољне и неправилно структуриране субвенције.
Пољопривреда је једна од најважнијих привредних грана Србије. Од степена развијености и квалитета примарне пољопривредне производње и њене прерађивачке индустрије – поред квалитета прехрамбених производа од којих великим делом зависи здрава и квалитетна исхрана грађана – зависе и многи други друштвени чиниоци.
Од нивоа развијености зависи бројно стање запослених у пољопривреди – посебно у руралним подручјима – затим уредна снабдевеност тржишта, развој трговине, туризма и осталих терцијарних делатности, као и висина БДП-а, у коме сада учествује са 10 %. Са 3.355.859 хектара коришћеног пољопривредног земљишта, Србија спада у богатије земље са овим природним богатством.
Међутим, потенцијали пољопривредне производње и њене прерађивачке индустрије нису ни приближно искоришћени. За такво стање има више узрока па ћемо неке и поменути:
• Неадекватна пољопривредна политика један је од највећих проблема у нашој пољопривреди. Због тога влада незаинтересованост за пољопривредну производњу, велике површине пољопривредног земљишта се не обрађују, имамо недовољне и неправилно структуриране субвенције и сл.
• Уситњена пољопривредна газдинства.
• Веома лоша структура пољопривредне производње, која онемогућава профитабилнију прозводњу, као нпр. узгој сточарства, развој воћарства и виногрдарства као посебне гране воћарства и сл.
• Низак степен прераде пољопривредних производа
• Ниска технолошка опредељеност пољопривредних произвођача.
• Низак степен применљивог знања због непостојања адекватних едукација и сл.
• Уситњеност пољопривредних површина, тако да се 76% произвођача бави пољопривредном производњом на малим и разуђеним парцелама.
• Већина пољопривредних произвођача има механизацију стару 20 и више година.
• Низак приход по хектару, због чега газдинствa у Србији имају просечан приход 300 евра по хектару, док газдинства у ЕУ остварују просечан приход од 1.000 евра по хектару.
Због свега наведеног, наша пољопривредна производња није конкурентна. Наведене чињенице упућују на потребу
да се хитно мења политика у пољопривреди, али и укупна државна политика према пољопривредној производњи. Потребно ју је што пре реформисати и изменити државни однос према тој грани привреде за 180 степени.
Пошто су пољопривредна производња и прерађивачка индустрија – која се занива на примарној пољопривредној производњи – одређене у групи за носиоце развоја Србије у наредном периоду, неопходно је што пре направити дугорочну Стратегију развоја пољопривредне производње и прерађивачке индустрије која се на њој заснива. Овде ћемо навести само неке од теза о којима би требало размишљати приликом израде Стратегије, а то су:
• Реактивирати пољопривреднонаучне институте и субвенционисати научноистраживачке радове те стимулисати научнике у институтима и на факултетима за примену науке у пољопривредној производњи.
• Укрупнити пољопривредне поседе.
• Подићи техничко-технолошки ниво рада у пољопривредној производњи и субвенционисати замену механизације.
• Убрзано радити на обнови индустрије пољопривредне механизације.
• Изградити инфраструктуру за наводњавање, како би се што веће површине наводњавале, те омогућити свим пољопривредним произвођачима бесплатно заливање газдинстава.
• Заштитити пољопривредна земљишта од поплава.
• Добро структурирати пољопривредну производњу (направити правилан однос између гајења житарица – воћарства – повртарства и сточарства).
• Убрзано развијати прерађивачку индустрију пољопривредних производа.
• Пољопривредне производе извозити искључиво у вишим фазама прераде.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој сточарства.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој воћарства.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој производње семена и садница.
• Заштитити географско порекло пољопривред- них производа, што би омогућило препознатљивост српских пољопривредних производа на светском тржишту..
• Убрзано радити на брендирању српских производа. Систематски радити на увођењу свих потребних стандарда
• Стално радити на подизању прихода по хектару у пољопривреди.
• Упорно радити на подизању пољопривредне конкурентности.
Србија има – као што је на почетку и наведено – велике површине ораница, а уз то и много могућности за наводњавање пољопривредног земљишта, а захваљујући наводњавању, могли бисмо да убирамо две и више летина.
Међутим, све се то мало се користи те се због тога и каже да је наша пољопривреда сва у потенцијалима.
Не би требало чекати, већ је неопходно што пре отпочети претварање потенцијала у користи. Поред потенцијала, пољопривреда – као примарна грана делатности – има велике могућности да покрене и секундарне и терцијарне делатности и тако мултипликује свеукупну корист. Уз све то, важно је напоменути да пољопривреда има и велике могућности за извоз. Због поменутих чинилаца, као избог оних непоменутих, примарна пољопривредна производња – и прерада њених производа – спада у групу носилаца дугорочног економског раста и развоја.
Мр Данијела Ружичић
Неадекватна пољопривредна политика један је од највећих проблема у нашој пољопривреди. Због тога влада незаинтересованост за пољопривредну производњу, велике површине пољопривредног земљишта се не обрађују, имамо недовољне и неправилно структуриране субвенције.
Пољопривреда је једна од најважнијих привредних грана Србије. Од степена развијености и квалитета примарне пољопривредне производње и њене прерађивачке индустрије – поред квалитета прехрамбених производа од којих великим делом зависи здрава и квалитетна исхрана грађана – зависе и многи други друштвени чиниоци.
Од нивоа развијености зависи бројно стање запослених у пољопривреди – посебно у руралним подручјима – затим уредна снабдевеност тржишта, развој трговине, туризма и осталих терцијарних делатности, као и висина БДП-а, у коме сада учествује са 10 %. Са 3.355.859 хектара коришћеног пољопривредног земљишта, Србија спада у богатије земље са овим природним богатством.
Међутим, потенцијали пољопривредне производње и њене прерађивачке индустрије нису ни приближно искоришћени. За такво стање има више узрока па ћемо неке и поменути:
• Неадекватна пољопривредна политика један је од највећих проблема у нашој пољопривреди. Због тога влада незаинтересованост за пољопривредну производњу, велике површине пољопривредног земљишта се не обрађују, имамо недовољне и неправилно структуриране субвенције и сл.
• Уситњена пољопривредна газдинства.
• Веома лоша структура пољопривредне производње, која онемогућава профитабилнију прозводњу, као нпр. узгој сточарства, развој воћарства и виногрдарства као посебне гране воћарства и сл.
• Низак степен прераде пољопривредних производа
• Ниска технолошка опредељеност пољопривредних произвођача.
• Низак степен применљивог знања због непостојања адекватних едукација и сл.
• Уситњеност пољопривредних површина, тако да се 76% произвођача бави пољопривредном производњом на малим и разуђеним парцелама.
• Већина пољопривредних произвођача има механизацију стару 20 и више година.
• Низак приход по хектару, због чега газдинствa у Србији имају просечан приход 300 евра по хектару, док газдинства у ЕУ остварују просечан приход од 1.000 евра по хектару.
Због свега наведеног, наша пољопривредна производња није конкурентна. Наведене чињенице упућују на потребу
да се хитно мења политика у пољопривреди, али и укупна државна политика према пољопривредној производњи. Потребно ју је што пре реформисати и изменити државни однос према тој грани привреде за 180 степени.
Пошто су пољопривредна производња и прерађивачка индустрија – која се занива на примарној пољопривредној производњи – одређене у групи за носиоце развоја Србије у наредном периоду, неопходно је што пре направити дугорочну Стратегију развоја пољопривредне производње и прерађивачке индустрије која се на њој заснива. Овде ћемо навести само неке од теза о којима би требало размишљати приликом израде Стратегије, а то су:
• Реактивирати пољопривреднонаучне институте и субвенционисати научноистраживачке радове те стимулисати научнике у институтима и на факултетима за примену науке у пољопривредној производњи.
• Укрупнити пољопривредне поседе.
• Подићи техничко-технолошки ниво рада у пољопривредној производњи и субвенционисати замену механизације.
• Убрзано радити на обнови индустрије пољопривредне механизације.
• Изградити инфраструктуру за наводњавање, како би се што веће површине наводњавале, те омогућити свим пољопривредним произвођачима бесплатно заливање газдинстава.
• Заштитити пољопривредна земљишта од поплава.
• Добро структурирати пољопривредну производњу (направити правилан однос између гајења житарица – воћарства – повртарства и сточарства).
• Убрзано развијати прерађивачку индустрију пољопривредних производа.
• Пољопривредне производе извозити искључиво у вишим фазама прераде.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој сточарства.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој воћарства.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој производње семена и садница.
• Заштитити географско порекло пољопривред- них производа, што би омогућило препознатљивост српских пољопривредних производа на светском тржишту..
• Убрзано радити на брендирању српских производа. Систематски радити на увођењу свих потребних стандарда
• Стално радити на подизању прихода по хектару у пољопривреди.
• Упорно радити на подизању пољопривредне конкурентности.
Србија има – као што је на почетку и наведено – велике површине ораница, а уз то и много могућности за наводњавање пољопривредног земљишта, а захваљујући наводњавању, могли бисмо да убирамо две и више летина.
Међутим, све се то мало се користи те се због тога и каже да је наша пољопривреда сва у потенцијалима.
Не би требало чекати, већ је неопходно што пре отпочети претварање потенцијала у користи. Поред потенцијала, пољопривреда – као примарна грана делатности – има велике могућности да покрене и секундарне и терцијарне делатности и тако мултипликује свеукупну корист. Уз све то, важно је напоменути да пољопривреда има и велике могућности за извоз. Због поменутих чинилаца, као избог оних непоменутих, примарна пољопривредна производња – и прерада њених производа – спада у групу носилаца дугорочног економског раста и развоја.