[Mekenzi]

Milošević je bio dobar čovek koji je vodio mirnu politiku u regionu. Za vreme njegove vladavine Srbija je bila otvorena zemlja niti jedan jedini gradjanin nije napustio svoj dom, niti jedan nije poginuo u oruzanom sukobu, plate redovne, gorivo se nije kupovalo na ulici i devize.
Za evropske zemlje ti nije bila potrebna viza. Sa Surčina se letelo za New York, Dubai, Peking, Moskvu, Pariz, London...

Divna jedna vlast.

E onda je došao zli i negativac Zoran izdajnik, zapadni sluga, koji je hteo taj režim koji je vodio mirnu i stabilnu politiku da razmontira.

Onda su se pojavili Slobini dobri momci sa simpatičnim nadimcima Legija, Šiptar, Kum, Zmija, Čume, i ostali ostaci uz pomoć Koštunice koji nisu dozvolili negativcu Zoranu da transformiše službe...

Zli Zoran je dobrog Slobu poslao na godišnji odmor, čovek 11 godina nikada nije izašao iz svoje zemlje i nije otišao na odmor. Tako da mu je Banja u Ševeningenu kod svojih zapadnih saveznika sa kojima je krojio sudbinu i nesreću srpskog naroda dobro došla.

Nažalost, jedne noći iznenada odveli su ga gore u pakao da gori za svu srpsku decu i svaku palu žrtvu.

Sahrana mu je bila vampirsko demonska kako i dolikuje takvom čoveku, bez krsta, , bez sveštenika bez stranih delegacija izuzev radikalskig bdenja i ponoćnog govor Aleksandra Vučića.. Spustili su ga u raku, pod lipom blizu ponoći, vampirski

Zoran je ubijen tri godine ranije i dan kasnije od krvavih ruku (para) vojne jedinice koja je otkazala poslusnost državi i koja se stavila na stranu kriminalaca i koja je u tom trenutku bila teroristička jedinica.

Zoran Djindjić je opelo imao u hramu sv. Save od najjvećih srpskih crkvenih verodostojnika, diplomata, umetnika, prestolonaslednika, sahranjen je u Aleji zaslužnih gradjana. Na sahrani je bilo preko 70 stranih delegacija i preko 100 hiljada Srba koji su mu odali počast...