[Небојша]

Као дипломата није се добро показао. Покушао је са неким романтичним приступом, па се на дипломатским пријемима као амбасадор тадање Југославије појављивао у каубојским чизмама. Пошто је дипломатија врло крут и суптилан занат који није савладао, брзо је смењен. Ту је негативан, са казном.

Не слажем се. Мислим да је Протић смењен зато што је гурао да се Милошевић изручи хашком трибуналу, вероватно без много консултовања са министарством спољних послова и Коштуницом који га је поставио за амбасадора.

То је била суштина, не несуптилност, а још мање неспособност да се савлада дипломатска вештина; то су подметања из удбашке кујне која се кроз непрекидно понављање кроз медије усвајају као истине.

Доказ за ово је потоњи његов ангажман у Швајцарској за амбасадора, који је био потпуно коректан. Постоји и његов конкретан допринос да се Дику Мартију презентирају наши докази око жуте куће што је резултирало оним извештајем. Како је онда био у реду, а у Вашингтону није?

Протићев карактерни недостататак је гордост, до неке умишљености чак, која често прелази у нетрпељивост са претерано свађалачком цртом при одбрани својих ставова. Зато га је боље читати, него слушати у дебатама. Његови портрети савременика су одлично штиво, као и трактат о србокомунизму, у чијим се канџама и даље копрцамо:

https://milanstprotic.com/?page_id=247

Позитивна страна његовог карактера је честитост у смислу да се није обогатио на власти, као велика већина његових колега. Да је паметан и образован, могу да му оспоре само острашћени или плаћени противници.

На крају, далеко од тога да је он другосрбијанац, ако под тим термином сматрамо екс-комунисте преметнуте у европејце, каријеристе и аутошовинисте. Протић је патриота, монархиста, православни хришћанин, поштовалац четничког покрета и доказани антикомуниста.

Зато мало оставља мучан утисак да се све ово на Погледима занемарује, али се потенцира његов став према србокомунистичким величинама као што су Милошевић и Младић - као да су они неко мерило српства! - а његово залагање да се српско друштво уреди онако какво је било пре комунистичке револуције, дакле:

- анулирање одлука АВНОЈ-а,
- референдум за реституцију парламентарне монархије,
- повраћај покрадене имовине,
- рехабилитиција жртава комунистичког терора,
- лустрација србокомунистичких кадрова и
- суђење србокомунистичким главешинама за издају земље

интерпретира као слугерањство западњачким демократијама. Све наопако!

(Овде не мислим на тебе, Ђорђе, него друге постове у овој теми, а мрзи ме да им посебно одговарам. Препознаће се сами.)