[Милослав Самарџић]

Милослав Самарџић: „Фалсификати ТВ серије Равна Гора“



САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА?
Далибор на Равној Гори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Промоција нове идеологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
ДРУГИ ДЕО: КРИТИКА ПО ЕПИЗОДАМА
Прва епизода: Ван свих очекивања . . . . . . . . . . . . . . . .27
Друга епизода: Син Драган и Ђота . . . . . . . . . . . . . . . .31
Трећа епизода: Четници су ту, само да пусте браде . . . . . . . .35
Четврта епизода: Ево Драже! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Пета епизода: Чист фалсификат! . . . . . . . . . . . . . . . . .45
Шеста епизода: Штиглић је преживео бомбардовање! . . . . . .49
Седма епизода: Нови фалсификати . . . . . . . . . . . . . . . 55
Осма епизода: Системско фалсификовање . . . . . . . . . . . .59
Девета епизода: А сад - пљачка сиротиње . . . . . . . . . . . . 65
Десета епизода: И то прође... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71
ТРЕЋИ ДЕО: ЗАШТО ЈЕ ИСПАЛО НАОПАКО?
Шта уистину гледамо недељом увече? . . . . . . . . . . . . . . 79
„Кама“ Радоша Бајића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87
Зашто је испало наопако? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Полемика о серији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
ЧЕТВРТИ ДЕО: О НЕКИМ АКТЕРИМА И ДОГАЂАЈИМА ИЗ 1941. ГОДИНЕ
Село Планиница пролећа и лета 1941. . . . . . . . . . . . . . 115
Краљ Петар у Априлском рату 1941. . . . . . . . . . . . . . . .125
Дражин лик априла и маја 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Комунисти у Априлском рату 1941. . . . . . . . . . . . . . . . 141
ЗАКЉУЧАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
ПОГОВОР МР ДРАГАНА КРСМАНОВИЋА . . . . . . . . .151

ПРЕДГОВОР
У недељу, 10. новембра 2013. године, у ударном термину Првог програма Радио телевизије Србије, почело је емитовање прве серије „Драмске трилогије 1941-1945“, под насловом „Равна Гора“. Та прва серија састоји се од десет 50-томинутних епи­зода и емитована је до 12. јануара 2014. године.
Што се тиче наставка, најављено је да ће се звати „Ужичка република“. То би требало да значи да ће се у првој серији акценат ставити на Дражине четнике, а у другој на партизане. Уочи емитовања, на други наслов нико није обраћао пажњу, али је „Равна Гора“ изазвала реакције на свим странама: (нео)комунисти су је осуђивали и пре него што су је видели, док су је љубитељи праве историје бранили - такође на невиђено. Јер, аутор „Равне Горе“, Радош Бајић, најављивао је да ће се „први пут“ једна ТВ серија у Србији снимати према „истинитим догађајима'', а посебно да ће на тај начин бити исправљена „национална неправда која је учињена патриотском покрету српског народа на чијем челу је био ђенерал Михаиловић“.
Према томе, реакције и једних и других биле су очекиване. Међутим, још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Од те прве епизоде почео сам да пишем критике серије из историјског угла - који је сам њен аутор означио као најважнији, не потенцирајући „уметничке слободе“ - али тада нисам ни помишљао на књигу. Идеја за штампање књиге дошла је после преломне пете епизоде, под насловом „Кама“. До те епизоде још је било доста оних који су се надали да ће Дража и његови људи, а с друге стране и комунисти, на крају ипак бити приказани реално. Тада је све постало јасно као дан и негативне критике су убедљиво превладале.
ТВ серија „Равна Гора“ заиста има историјски значај, али на жалост не у оном смислу о ком је говорио њен аутор. Она је значајна пре свега као документ о нашем добу. Аутор се обратио надлежним историјским установама и особама са звучним звањима и титулама, па је ипак све испало наопако, чак и датуми, географски појмови и типови наоружања. Наопако је, наравно, и оно најважније: ко су током Другог светског рата у Краљевини Југославији били „добри момци“, а ко „лоши момци“. Ми који проучавамо Други светски рат знали смо да мора испасти наопако - о чему сведочи и прва глава ове књиге, написана и објављена више од годину дана пре емитовања серије - то јест да ће бити приказано оно што званична историја већ годинама тврди. Али, историјске књиге имају мале тираже, док је још једна „серија рекордне гледаности“ окупила вишемилионску пулбику.
Тако је она представила званичну историографију широким масама, а нама наметнула обавезу да све то детаљно евидентирамо.
Крагујевац, јануара 2014.
Милослав Самарџић

Неколико страница из књиге

ПОЛЕМИКА О СЕРИЈИ У критикама серије више пута сам прозивао др Момчила Павловића и др Предрага Марковића, главне историјске консултанте. Они нису реаговали све до објављивања извода из разговора на округлом столу у редакцији „Вечерњих новости“, 12. јануара 2014. То је и разумљиво, јер су „Новости“ најтиражнији лист у Србији. Четири дана касније, 16. јануара, у дневнику „Блиц“ Павловић и Марковић објављују реакцију на моје критике, коју потписују заједно. И аутор серије, Радош Бајић, више пута се освртао на моје критике, а поименице ме помиње у интевјуу "Новостима" од 19. фебруара. Реакције Павловића и Марковића преносим у целости, а Бајићев интервју у изводима. Иза њихових реакција, следе моје белешке.

Интегрални чланак из „Блица“ од 14. јануара 2014:
(...)
Изводи из интервјуа Радоша Бајића ''Вечерњим новостима" од 19. јанауара 2014. године
* Који је, по вашем мишљењу, уметнички, а који друштвени значај серије?
- Серија „Равна гора“ је цивилизацијски искорак српског друштва. После 70 година једноумља слодобно смо проговорили о једном од најдраматичнијих раздобља у новијој историји српског народа. Неки су мислили да још није време - заборављајући колико је прошло деценија откако се Вили Брант поклонио жртвама Холокауста, или - кад је пао Берлински зид. Објективно - огромни друштвени значај је надвладао уметнички у перцепцији „Равне горе“. Због идеолошких раскола који разарају српско национално биће серија је дочекана на нож - и уметнички аспект серије је жртвован. При чему су идеолошки противници остали неповређени, а најдебљи крај је извукао аутор, то јест ја. Објективно, велики број оних који су анализирали уметнички и креативни аспект, чинио је то са снажним идеолошким предзнацима и замеркама. * Суштинска идеја серије била је - истином до помирења. Али, чини се да порукама нису задовољени ни „комунисти“ ни „четници“? - Може се рећи да сам као аутор прошао кроз својеврсног „топ­лог зеца“, о чему сам већ говорио. И једни и други су ме сложно нападали - што ми је потврда да сам направио управо оно што сам желео, да нисам служио ни једној ни другој догми - већ сам следио пут истине и веродостојности.
* Једни вас оптужују за рехабилитацију равногораца, а други за комунистичку пропаганду...
- Са различитих идеолошких позиција велику халабуку су правили занемарљиви остаци комунистичке догме и агресивне квазипатриоте са примитивним националистичким предзнаком. Ако су вредносни системи једне и друге дружине данас меродавни у Србији - тешко нама и тешко Србији.
* Замера вам се да нисте до краја поштовали историјске истине - Крцун се појављује са Титом у Земуну, а тада је, наводно, био у Ужицу, Коча дочекује Броза иако је у априлу већ искључен из партије...
- „Равна гора“ је уметничка, играна, ауторска серија која је инспирисана догађајима за које је историјски потврђено да су се догодили, или је вероватно да су се могли догодити. То није позивање на голе ауторске слободе, то је уобичајен поступак у креативној уметничкој форми. Да је „Равна гора“ документарна, научна, историјска серија која ислеђује тачност свих релевантних историјских података - то не било могуће. Дакле, они који су ми то замерали мешали су бабе и жабе. Некима, попут извесног хоби историчара Самарџића из Бруса, то је био повод да организује антикампању против „Равне горе“. Као и да користољубиво себе промовише у озбиљног историчара. Иначе, човек је по струци економиста.

Белешка поводом интервјуа Радоша Бајића
Прво, Бајића не познајем.
Друго, не разумем шта прича.
Какав „цивилизацијски искорак српског друштва“?
Којих „70 година једноумља“, зар се о овоме не говори слободно од 1990?
Које „агресивне квазипатриоте са примитивним националистичким предзнаком“?
За које „догађаје је историјски потврђено да су се догодили, или је вероватно да су се могли догодити“?
Зар није вероватно и постојање ванземаљаца?
Како сада серија није историјска, када је пре емитовања Бајић изјавио дословце ово: „После три и по године рада на сценарију и темељног истраживања, први пут ће из историјски тачног и објективног угла бити испричана прича о трагици српског народа 1941. године“?
Које бабе, жабе, хоби, Брус, антикампања?
Како то неко ко је добио милионе евра из државног буџета, оптужује за користољубље неког ко није видео динара од државе, већ јој вазда нешто плаћа?
Треће, понављам, дебакл серије по питању историје никако се не сме свалити само на Радоша Бајића, ма шта он причао.