16-10-2018, 10:53 AM
Како су руски конзули открили корен српске трагедије на Косову
16. октобра 2018.
Дводневна Међународна научна конференција под називом „180 година пријатељства, поверења, сарадње: јубилеј успостављања руско-српских дипломатских односа“ почела је данас у Москви и окупила је најеминентније академике, историчаре, професоре и политикологе из Русије и Србије.
[u][u]Конференцију су организовали Амбасада Републике Србије у Русији и Институт за руску историју Руске академије наука[/u][/u] поводом овог значајног јубилеја.
„Ово је други по реду скуп који организује овај Институт. Користим прилику да захвалим Архиву спољне политике Руске Империје и Историјско-документарном департменту Министарства спољних послова Русије који су почетком ове године припремили изложбу у атријуму МСП-а, коју је отворио министар спољних послова Сергеј Лавров. То је још један доказ колико једна и друга земља дају велики значај овом јубилеју у нашим односима“, рекао је амбасадор Србије у Русији др Славенко Терзић на отварању конференције.
Терзић је истакао да наши односи сежу много дубље и даље, али да је то, како је оценио, врло значајан датум који говори о континуитету сарадње и поверења између две државе и два народа.
„Пред нама као историчарима стоји велики задатак да на овој конференцији, али и у другим приликама научно, на основу историјских извора, осветлимо наше односе не само политичке, него и друштвене, културне, књижевне, црквене и духовне, који су били врло развијени вековима. Русија је била једина сила која је континуирано помагала борбу српског народа за ослобођење и уједињење, о чему сведочи мноштво историјских извора, пре свега у 18. и 19. веку. Ова конференција је прилика да се још једном сетимо наших предака и са једне и са друге стране, који су дали свој велики допринос“, подвукао је амбасадор.
Терзић, иначе дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), говорио је на тему: „Руска дипломатија и српско питање у Старој Србији у другој половини 19. века“, а посебну пажњу је посветио косовском проблему.
„Када се данас говори о збивањима на Косову и Метохији не само у западном свету, него и у Русији, па чак и у Србији, често се из вида губе далеко дубљи корени тог конфликта, који сежу до 18. века, а добијају своје врло оштре форме у 19. веку. Ми морамо данас, када говоримо о томе, разликовати, положај Албаније као државе и албанског народа, и проблем албанских мањина у суседним државама. Када говоримо о КиМ, реч је о положају албанске мањине у Србији као међународно признатој и сувереној држави“, подвукао је амбасадор.
Говорећи о корену тих сукоба, о континуираном проблему насиља, злочина, убистава над Србима у другој половини 19. века и почетком 20. века на КиМ, Терзић се није ослањао само на српске изворе, него и на изворе из Архива спољне политике Руске Империје.
Он је навео извештаје руских конзула из Скадра и Призрена, који откривају како континуирано постоји проблем насиља на КиМ с циљем да се, нарочито после Берлинског конгреса, етнички очисти тај простор који је био битан пре свега за велике силе које су показивале аспирације на овај простор.
„У првом реду, то су Аустро-угарска, чији начелник Генералштаба генерал Бег, крајем 19. века, каже да су је КиМ изузетно значајан у геополитичком и војно-стратегијском смислу, јер ’онај ко доминира Косовом влада заправо целим Балканом‘. Да је тај простор од великог значаја показује и активност других дипломатија, пре свега дипломатије Велике Британије, нарочито испољене око формирања Албанске лиге у Призрену, после Берлинског конгреса“, рекао је Терзић.
Амбасадор је навео један опширан документ руског конзула у Призрену Ивана Степановича Јастребова — односно писмо од 20 страна упућено заменику министра спољних послова Русије Николају Гирсу, који је заправо због болести министра Александра Горчакова вршио дужност министра спољних послова — у коме се детаљно износе околности настанка Албанске лиге у Призрену и њене функције.
„Јастребов наводи податке да је локални валија новцем сакупио бегове и хоџе који су се скупили у Призрену, а да су програм Лиге, као и обраћање Берлинском конгресу, чији је председник био Бизмарк, били писани у аустријском конзулату уз присуство призренског валије и британског конзула у Призрену. Према томе, говорити о некаквој самосталној политичкој улози Албанца у време после Берлинског конгреса, на основу историјских извора, неприхватљиво је. Очигледно је реч о томе да су Албанци у том периоду били инструмент у великој балканској политици великих сила пре свега Аустро-угарске, Велике Британије, а и саме Турске.“
Амбасадор је такође навео и примере рушења српских цркава око Призрена, 1857. и 1858. године, и то много пре Албанске лиге.
„То су све све извори обраћања братстава Дечана и Пећке патријаршије руском конзулу Сученкову у Скадру. На пример, 1857. јављају да је убијен архимандрит Пајсије, настојатељ манастира Девич. Игуман манастира Девича је, интересантно, убијен и 1941. године. Такође, у јуну 1858. братство Пећке патријаршије се обраћа руском конзулу у Скадру да је 150 Арнаута упало у Пећку патријаршију и наводи да су јели све што су нашли, опљачкали све што им је дошло до руку, а затим су, кажу, пуцали у дворишту из соба, тукли су монахе и силом их нагонили да својим рукама руше зидове манастирске ограде. У писму се наводи: ’Ми смо је рушили са сузама, а Арнаути су се смејали засипајући нас ружним речима‘. На крају пишу руском конзулу: ’Како да живимо у варварској земљи, немајући мира ни дању ни ноћу, очекујући сваког трена нашу смрт?! Уздамо се једино у Бога и у вас!‘“, навео је амбасадор.
Тај документ је настао у јуну 1858, а већ у јулу исте године братство Дечана пише: „Ми као овце над којима виси нож надамо се само на Бога и Русију“.
Према речима амбасадора, постоји „безброј докумената“ ове врсте.
„Ово су подаци из 1857. и 1858, што говори о томе да је та политика грубог насиља над цивилима, политика етничког чишћења далеко старија него што су подаци које ми знамо у 20. веку и која се, нажалост, одвија пред нашим очима“, закључио је амбасадор.
Руски историчари су истакли да амбасадорово излагање осликава и актуелну ситуацију на Косову и Метохији.
Јелена Кудрјавцева, доктор историјских наука са Института за руску историју Руске академије наука, испричала је да је пре неколико година са колегама била на једној конференцији у Косовској Митровици и да су под обезбеђењем прошли КиМ и видели Дечане, Пећку патријаршију и разрушене српске светиње.
„Стиче се утисак да је излагање амбасадора потпуно савремено, а не као нешто што се догађало пре век и по. Утисак — веома савремен извештај“, нагласила је Кудрјавцева.
Sputnik
16. октобра 2018.
Дводневна Међународна научна конференција под називом „180 година пријатељства, поверења, сарадње: јубилеј успостављања руско-српских дипломатских односа“ почела је данас у Москви и окупила је најеминентније академике, историчаре, професоре и политикологе из Русије и Србије.
[u][u]Конференцију су организовали Амбасада Републике Србије у Русији и Институт за руску историју Руске академије наука[/u][/u] поводом овог значајног јубилеја.
„Ово је други по реду скуп који организује овај Институт. Користим прилику да захвалим Архиву спољне политике Руске Империје и Историјско-документарном департменту Министарства спољних послова Русије који су почетком ове године припремили изложбу у атријуму МСП-а, коју је отворио министар спољних послова Сергеј Лавров. То је још један доказ колико једна и друга земља дају велики значај овом јубилеју у нашим односима“, рекао је амбасадор Србије у Русији др Славенко Терзић на отварању конференције.
Терзић је истакао да наши односи сежу много дубље и даље, али да је то, како је оценио, врло значајан датум који говори о континуитету сарадње и поверења између две државе и два народа.
„Пред нама као историчарима стоји велики задатак да на овој конференцији, али и у другим приликама научно, на основу историјских извора, осветлимо наше односе не само политичке, него и друштвене, културне, књижевне, црквене и духовне, који су били врло развијени вековима. Русија је била једина сила која је континуирано помагала борбу српског народа за ослобођење и уједињење, о чему сведочи мноштво историјских извора, пре свега у 18. и 19. веку. Ова конференција је прилика да се још једном сетимо наших предака и са једне и са друге стране, који су дали свој велики допринос“, подвукао је амбасадор.
Терзић, иначе дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), говорио је на тему: „Руска дипломатија и српско питање у Старој Србији у другој половини 19. века“, а посебну пажњу је посветио косовском проблему.
„Када се данас говори о збивањима на Косову и Метохији не само у западном свету, него и у Русији, па чак и у Србији, често се из вида губе далеко дубљи корени тог конфликта, који сежу до 18. века, а добијају своје врло оштре форме у 19. веку. Ми морамо данас, када говоримо о томе, разликовати, положај Албаније као државе и албанског народа, и проблем албанских мањина у суседним државама. Када говоримо о КиМ, реч је о положају албанске мањине у Србији као међународно признатој и сувереној држави“, подвукао је амбасадор.
Говорећи о корену тих сукоба, о континуираном проблему насиља, злочина, убистава над Србима у другој половини 19. века и почетком 20. века на КиМ, Терзић се није ослањао само на српске изворе, него и на изворе из Архива спољне политике Руске Империје.
Он је навео извештаје руских конзула из Скадра и Призрена, који откривају како континуирано постоји проблем насиља на КиМ с циљем да се, нарочито после Берлинског конгреса, етнички очисти тај простор који је био битан пре свега за велике силе које су показивале аспирације на овај простор.
„У првом реду, то су Аустро-угарска, чији начелник Генералштаба генерал Бег, крајем 19. века, каже да су је КиМ изузетно значајан у геополитичком и војно-стратегијском смислу, јер ’онај ко доминира Косовом влада заправо целим Балканом‘. Да је тај простор од великог значаја показује и активност других дипломатија, пре свега дипломатије Велике Британије, нарочито испољене око формирања Албанске лиге у Призрену, после Берлинског конгреса“, рекао је Терзић.
Амбасадор је навео један опширан документ руског конзула у Призрену Ивана Степановича Јастребова — односно писмо од 20 страна упућено заменику министра спољних послова Русије Николају Гирсу, који је заправо због болести министра Александра Горчакова вршио дужност министра спољних послова — у коме се детаљно износе околности настанка Албанске лиге у Призрену и њене функције.
„Јастребов наводи податке да је локални валија новцем сакупио бегове и хоџе који су се скупили у Призрену, а да су програм Лиге, као и обраћање Берлинском конгресу, чији је председник био Бизмарк, били писани у аустријском конзулату уз присуство призренског валије и британског конзула у Призрену. Према томе, говорити о некаквој самосталној политичкој улози Албанца у време после Берлинског конгреса, на основу историјских извора, неприхватљиво је. Очигледно је реч о томе да су Албанци у том периоду били инструмент у великој балканској политици великих сила пре свега Аустро-угарске, Велике Британије, а и саме Турске.“
Амбасадор је такође навео и примере рушења српских цркава око Призрена, 1857. и 1858. године, и то много пре Албанске лиге.
„То су све све извори обраћања братстава Дечана и Пећке патријаршије руском конзулу Сученкову у Скадру. На пример, 1857. јављају да је убијен архимандрит Пајсије, настојатељ манастира Девич. Игуман манастира Девича је, интересантно, убијен и 1941. године. Такође, у јуну 1858. братство Пећке патријаршије се обраћа руском конзулу у Скадру да је 150 Арнаута упало у Пећку патријаршију и наводи да су јели све што су нашли, опљачкали све што им је дошло до руку, а затим су, кажу, пуцали у дворишту из соба, тукли су монахе и силом их нагонили да својим рукама руше зидове манастирске ограде. У писму се наводи: ’Ми смо је рушили са сузама, а Арнаути су се смејали засипајући нас ружним речима‘. На крају пишу руском конзулу: ’Како да живимо у варварској земљи, немајући мира ни дању ни ноћу, очекујући сваког трена нашу смрт?! Уздамо се једино у Бога и у вас!‘“, навео је амбасадор.
Тај документ је настао у јуну 1858, а већ у јулу исте године братство Дечана пише: „Ми као овце над којима виси нож надамо се само на Бога и Русију“.
Према речима амбасадора, постоји „безброј докумената“ ове врсте.
„Ово су подаци из 1857. и 1858, што говори о томе да је та политика грубог насиља над цивилима, политика етничког чишћења далеко старија него што су подаци које ми знамо у 20. веку и која се, нажалост, одвија пред нашим очима“, закључио је амбасадор.
Руски историчари су истакли да амбасадорово излагање осликава и актуелну ситуацију на Косову и Метохији.
Јелена Кудрјавцева, доктор историјских наука са Института за руску историју Руске академије наука, испричала је да је пре неколико година са колегама била на једној конференцији у Косовској Митровици и да су под обезбеђењем прошли КиМ и видели Дечане, Пећку патријаршију и разрушене српске светиње.
„Стиче се утисак да је излагање амбасадора потпуно савремено, а не као нешто што се догађало пре век и по. Утисак — веома савремен извештај“, нагласила је Кудрјавцева.
Sputnik