[Владимир Петровић]

А погоди чији је шпијун био човек са сарадничким именом МАГИСТАР!!!

Са поносом кажем УДБИН, боље УДБА него МИ6 или САС

Српски либерални савет поздравља успешну акцију надлежних органа Србије, који су успели да открију могуће починиоце убиства новинара Славка Чурувије. СЛС подсећа надлежне органе да постоји и велики број убистава са политичком позадином за које је одговорна Титова тајна полиција, а која су до данашњег дана неразјашњена и то.

1. Потпуковник Синиша Оцокољић Пазарац, командант Млавског корпуса, киднапован у Аустрији 16. октобра 1954, пребачен у Југославију и убијен у Београду, у затвору, без суда.

2. Капетан Андрија Андра Лончарић, официр за везу између Драже и југословенске владе у Каиру. Одлежао је 14 година робије у земљи, па је емигрирао. Убијен је у Паризу, 6. марта 1969. године.

3. Поручник Бора Благојевић, командир Штабне чете Дринског корпуса. После рата држао ресторан ”Сарајево” у Бриселу. Убијен пред улазом у свој стан, 8. марта 1975. године. Бора је био одликован Карађорђевом звездом са мачевима и Сребрном и Златном медаљом Милоша Обилића за храброст.

4. Петар Љ. Валић, новинар, током рата уредник дневног листа ”Видовдан”, издање Шумадијске групе корпуса, као и истог листа у издању 2. равногорског корпуса. Такође уредник ”Гласа Опленца”, листа Горске гарде, као и ”Шумадије”, листа Шумадијске групе корпуса. Користио је псеудониме ”Слободан Небојшић” и ”Пјер”. У емиграцији је уређивао лист ”Васкрс Србије”.

Убијен је 13. маја 1976. у Бриселу.

5. Миодраг Бошковић, четник. После рата власник хотела ”Бошко” у Бриселу и председник удружења ”Привредник”. Убијен је у свом хотелу, 6. августа 1976. године. Заједно са њим убијен је и студент Урош Милићевић.

6. Богдан Мамула, припадник Организације српских четника ”Равна Гора, убијен у ноћи између 17. и 18. августа 1977. у Герију, САД, приликом повратка кући.

7. Раде Панић, припадник Организације српских четника ”Равна Гора”, убијен 28. августа 1977, бомбом подметнутом у његову гаражу, у Торонту, Канада. Од исте експлозије гину и Петар Буњевац и Петар Кљајић.

8. Ратко Обрадовић, љотићевац, 17. априла 1967, Минхен.

9. Јаков Љотић, 8. јула 1974, Минхен.

10. Сава Чубриловић, дописник листа ”Српска борба”, који је излазио у Чикагу, из Шведске, 15. децембра 1969, у Нејсу, Шведска.

11. Драгиша Кашиковић, правник, технички уредник листа ”Слобода”, органа СНО за Америку, и Иванка Милошевић, његова деветогодишња поћерка, 19. јуна 1977, Чикаго.

12. Др Михајло Наумовић, уредник листа ”Слобода”, 16. јануара 1978, у Чикагу (сурвали су му ауто у реку, са моста).

13. Борислав Васиљевић, спикер српског радија у Гери, САД, убијен 16. децембра 1978, у својим колима, при повратку кући.

14. Душан Седлар, председник СНО у Немачкој и одговорни уредник ”Белог орла”, гласила СНО у Немачкој, убијен 17. априла 1980, у 9,30 пре подне, на сто метара од свог стана.

15. Митар Бошковић, убијен јуна 1981,

16. Јован Царичић, стар 63 године, бивши председник Слободне српске православне општине у Бечу. Убијен у дворишту своје куће, ноћи између 23. и 24. децембра 1981, о чему су аустријске новине писале већ истог дана. Такође, овде пише да је новинар ”Шпигла” Ханс Петер Рулман у то време објавио документовани чланак о убиствима политичких емиграната од стране Титове полиције.

17. Деветог марта 1986. године, на једном паркингу у Јужном Чикагу, америчка полиција проналази аутомобил несталог Србина, капетана бивше ЈВуО Боривоја Манића. На први оглед све је изгледало уобичајено. Аутомобил је прописно паркиран и закључан. Међутим, када су чувари реда отворили Манићев гепек имали су шта да виде, призор достојан сцена из филмова страве и ужаса. Делови Манићевог тела били су разбацани искасапљени по целом гепеку. Ко је могао да на такав начин искасапи старца од 72 године, само злогласна УДБА!!!

http://facebookreportermonitor.wordpress...%BC%D1%83/