31-10-2018, 02:11 PM
”Помиње мати Ана и јеромонаха Јована Рапајића, духовно чедо Светог Владике Николаја, али из неких разлога - можда није знала, или можда није хтела - да се бави његовом срчаном делатношћу и његовом кончином. А био је витез у мантији. Био је ненадмашни беседник. Говорио је и на оном Светосавском конгресу у селу Ба 1943. године. Указивао на српску несрећу због неслоге. Показивао путеве спасења. А био је за време немачке окупације наставник веронауке у једном манастиру у Шумадији. Српску Врховну команду уплашило сазнање да многи свештеници и монаси гину у борбама, скончавају у логорима и покољима, па замоли оца Јована да организује течај за дечаке. Ко ће нам, кад се сврши рат, црквена врата отворити? Ко ће храмове испунити молитвом? Замоле дечаци оца Јована да им укратко објасни појмове фашизам и комунизам. Није то за оца Јована било мучно питање, брзо је одговорио: децо, фашизам тумачите као тешку упалу плућа и слепило вида, а комунизам појмите као неизлечиву упалу мозга. Не дај, Боже, да се у то сами уверите... Негде у Босни, у пролеће 1945. године, јеромонах Јован пао је безбожницима у руке: усмртили су га на свиреп начин...
Извор: Антоније Ђурић, "Православље", бр. 947, 1.9.2006.
Извор: Антоније Ђурић, "Православље", бр. 947, 1.9.2006.