[Александар Динчић]

Зашто се упорно помиње само Ђуришић, јесте он био командант ових јединица, али није био усамљен у својој одлуци, зашто се само њему ово замера, а не рецимо и Драгиши Васићу, Луки Балетићу, Мирку Лалатовићу, Захарију Остојићу, Петру Баћовићу... Реално већина од њих су били током рата, најближи Дражини сарадници, а исто су одлучили да крену ка Словенији и одбили ђенералову команду?

Мислим да су сви набројани официри повукли на своју страну из простог разлога што су рођени у Црној Гори. Одлично је позната братествена љубав према Русији. Због такве јаке љубави не мали број јединица у јужној Србији, нарочито у крајевима где су обитавали прогнаници кнеза Николе, као и њихови потомци, такође су лако окренули „ћурак“ када су околности постале неповољне, али и пре тога.