[Шумадинац]

.
О КЊИЗИ И ТЕЛЕВИЗИЈИ





Пошто новине, часописи и књиге нису најефикаснија средства убеђивања, разумљиво је да се убеђивачи окрећу моћнијим средствима:

- филму
- телевизији
- радију.

Ова средства – унутар једног система власништва и контроле – како по свом облику тако и по структури, одговарају потребама тога система. Систем нема потребу за читањем и размишљањем већ за гледањем и слушањем.

Књига тера човека да мисли, 
телевизија га омамљује;
књига га осамљује, 
филм и телевизија га враћају групи;
садржај књиге доживљава се индивидуално, 
садржај филма и телевизије колективно;
читање захтева интелектуални напор, 
гледање удобан смештај;
читати се може полагано и по мало, 
гледати се мора брзо и много;
књига се може поново читати, 
телевизијску серију тешко је понављати;
књига је јевтина за производњу али вредна за читаоца, филм, телевизијске и радио емисије су скупе за производњу али обично јевтине за потрошњу;
књигу производи личност за друге личности, телевизијске серије производе групе за масу;
књигу читају искусни зналци, 
телевизију гледају неискусни и слабије образовани потрошачи;
књига је продужетак људског разума, 
телевизија људског тела;
књига је неписмене учинила подређенима, 
телевизија им је повратила пољуљани углед;
књига задовољава лични укус, 
телевизија масовне нагоне;
књига је културно добро, 
телевизијска серија потрошна роба;
књига се може читати кад се хоће, 
телевизија се гледа кад се мора;
књига обично подучава и васпитава, 
телевизија забавља и експлоатише;
књига информише, 
телевизија манипулише (реклама, пропаганда, индоктринација);
књига захтева разумевање без обавезе слагања, телевизија подстиче слагање без обавезе разумевања;
књига омогућава стварну комуникацију, 
телевизија спречава комуникацију (број оних који одашиљу поруке у односу на број оних који те поруке примају чудесно је мали);
књига је учионица без ограда, 
телевизија је затвор без зидова;
књига је створена за оне који се чуде и мисле о животу, телевизија је измишљена за оне који се чуде овима што мисле.



Ђуро Шушњић