[ватхра]

Не бежим ја од расправе, али немам баш пуно времена да сваки дан пишем и читам.
Укратко - за Грчку.
У извештају немачког команданта у Грчкој, каже се како је пуковник Зервас у јесен 1943. године, преко Нојбахера, имао разговоре са командом. Том приликом је изјавио да је од јула месеца обуставио било каква непријатељства према Немцима. (1)
У још једном извештају немачког команданта– пуковник Зервас је у новембру 1943. године потврдио Нојбахеру учешће његових снага у заједничким операцијама. Међутим, услед енглеског притиска дошло до неког застоја. Немци даље сумњају да су Енглези запретили Зервасу хапшењем. Додуше, кажу да постоје о томе неке „гласине“. Зервас према немачким обавештењима располаже са 7-8.000 бораца, а добио је и нешто оружја. (2)
У својим мемоарима, Нојбахер не говори о својим везама са Зервасом, али зато каже да су му долазили у госте и Грци свих политичких убеђења, па чак и емисари ЕЛАСА, који су били под комунистичким утицајем. (3)
Ипак, даје правилно виђење ствари: „...Борба Енглеза и Американаца била је идентична са борбом `квислинга` који су били на истој линији са савезницима, јер су се борили против комунистичке опасности и зато су сарађивали са окупаторима. То је био главни разлог због кога су активности националистичког вође, Наполеона Зерваса, у борби са немачким и италијанским окупатором у Грчкој били умртвљени и блокирани, као што је то био случај и са Дражом Михаиловићем у Југославији. За обојицу је окупатор представљао само непријатеља број два, који ће једног дана, пре или касније, да напусти земљу, а комунисти су били главни непријатељ, јер они остају у земљу и желе да заувек освоје власт...“ (4)
У извештају немачког команданта од 5. августа 1944, каже се да је започела операција „Поскок“. За пуковника Зерваса се каже да је његова лојалност сумњива и да га је на то усмерила већа количина оружја коју је добио од савезничке команде. Даље – његове снаге у подухвату „Поскок“ можда неће учествовати. Нарочито се напомиње да је Зервас раније најавио учешће његових снага у предвиђеном подухвату. (5)
Немачки извештај од 27.7.44, каже се да је после дужег прекида непријатељства напао немачке војнике. (6) А операција „Поскок“ је испланирана почетком августа.
Дакле, потражио сарадњу, обећао исту, слао своје људе а потом напао – истоветна тактика и Михаиловића, с тим што су Западни савезници Грку гледали кроз прсте, јер су видели да ће изгубити Балкан.
Ово, наравно, према немачким фрагментарним извештајима.

Хвала на одговору.
Ако претпоставимо да су немачки извештаји тачни, шта је по вама од горенаведеног колаборација?

По мени би то могла да буде сарадња са Немцима у заједничкој операцији, али то се по овоме није десило. Мени је чак сумњиво да се то дешава јула/августа 1944. године кад је јасно да се Британци искрцавају за који месец, па су то пре могле бити немачке жеље него реалност да је договор и постигнут.