28-11-2018, 01:30 AM
Трговина током рата, има један случај како Сава Ковачевић набавља храну од Италијана. То описује Милован Ђилас:
"И збиља, у штабу Саве Ковачевића се добро јело. У обедовању је било нечег церемонијалног: чекало се за дугачким столом док дође командант, тј. Сава Ковачевић, који је пак у штабу сачекивао мене и Милутиновића да пођемо заједно.
Али је као велика тајна чувано шта се јело, а поготово откуд је највећи део тог јела добављан. Јер је то било одузето од снабдевања које је италијанска команда из Никшића слала италијанским заробљеницима код партизана. Тих заробљеника је било 70-80, а Сава је тражио од италијанске команде да их снабдева, јер он нема хране ни за своје војнике.
Команда је то прихватила и једном недељно, у одређени дан и сат, Савини курири, уредно одевени и наоружани, одлазили су с коњима и мазгама у Никшић по требовање. То требовање је затим дељено - отприлике пола заробљеницима, пола Савином штабу и приштапској болници: с додатком меса и кромпира, то је била добра исхрана...
Осећао сам нелагодност због тога и скренуо Сави пажњу. Он ми је узвратио смејући се: Боље да заробљеници гладују него ми! А ко их је звао да долазе овамо?- Логика рата је била на Савиној страни, а и расположење оних који су јели макароне и конзерве са сосом од парадајза..."
Милован Ђилас, Револуционарни рат, стр. 178
"И збиља, у штабу Саве Ковачевића се добро јело. У обедовању је било нечег церемонијалног: чекало се за дугачким столом док дође командант, тј. Сава Ковачевић, који је пак у штабу сачекивао мене и Милутиновића да пођемо заједно.
Али је као велика тајна чувано шта се јело, а поготово откуд је највећи део тог јела добављан. Јер је то било одузето од снабдевања које је италијанска команда из Никшића слала италијанским заробљеницима код партизана. Тих заробљеника је било 70-80, а Сава је тражио од италијанске команде да их снабдева, јер он нема хране ни за своје војнике.
Команда је то прихватила и једном недељно, у одређени дан и сат, Савини курири, уредно одевени и наоружани, одлазили су с коњима и мазгама у Никшић по требовање. То требовање је затим дељено - отприлике пола заробљеницима, пола Савином штабу и приштапској болници: с додатком меса и кромпира, то је била добра исхрана...
Осећао сам нелагодност због тога и скренуо Сави пажњу. Он ми је узвратио смејући се: Боље да заробљеници гладују него ми! А ко их је звао да долазе овамо?- Логика рата је била на Савиној страни, а и расположење оних који су јели макароне и конзерве са сосом од парадајза..."
Милован Ђилас, Револуционарни рат, стр. 178
