[Ултрадесничар]

Аустро-угарски војници, бежећи кроз Мачву, Јадар, Рађевину и Подриње оставили су трагове бројних злочина. Српске трупе за њима затичу хиљаде мртвих цивила у Лешници, Прњавору, Петковици, Липолисту. Липничком шору, Добрићу… Чокешини… Беживотна тела и даље су висила обешена по шљивама, разбацана по јендецима, а преживели има ли су доста сведочанстава, па ево неких:

Прњавор : Николи Пејићу, имао је 17 година, везали руке, окачили конопац о врат, прикачили га о два коња и вукли колометрима. У кући Павла Чаркића, везали седморицу мештана за кревете, собе полили запаљивом течношћу и запалили је. Сестру Младена Милошевића, нејаку девојчицу везали иза вајата са још једном девојчицом, те око њих нагурали дрвену грађу и запалили… Младену су до краја остали урезани крици девојака док им је ватра пржила кожу и гасила живот. У прњаворској школи било је језиво, мајке су из запаљене зграде избацивале децу како бих их спасли али код прозора одмах су их дочекали бајонети зверских трупа. У Чокешини су Павла Блажића набили на ражањ и испекли…

Лешница: Више од сто људи су везали бодљикавом жицом на једну гомилу, поред ископане раке и после испаљеног плотуна, почели су да закопавају тела а да нико није проверио да ли је неко и жив… Пошто су сви били на једној гомили, сигурно има доста који су преживели и тако су живи сахрањени. Читава Мачва прегажена је непријатељским хордама, а са лица земље збрисано је око 50 сетак села.

Ово је подсећање како је било на једно доба и да се не заборави упркос данашњици, где се развијају нека “новокомпонована” пријатељства садашњих носиоца највиших државних функција. Пре него стисну руку неком од новокомпонованих пријатеља, у неком делу мозга своје главе, морају имати чињенице које су доказ са киме имамо посла.

Слободан Осмокровић

https://vidovdan.org/istorija/slobodan-o...-za-sobom/