[херцеговац]

А који је извор тога да је Срђан продавао робу или шта већ? Прича се по Требињу по кафанама?

Као што сам рекао, ствара се вјештачки мит. Трагедија је у томе да је изгубљен један млад живот и то улудо. Као што није убијен ни један муслиман од 4 500 колико их је до селидбе било у Требињу тако не би био убијен ни овај.

На захтјев војне полиције да се легитимише код продаје робе, он је био јако безобразан при чему је добио васпитно-поправну или двије.

- Moj prijatelj Nenad Bokić, tada konobar u jednom kafiću, naručio je patike, čarape i Levis 501. S polica sam uzeo naručene stvari i krenuo ka kafiću s namjerom da mu ih prodam – sjeća se Glavović.

Alen je ušao u kafić. Sjeo je za šank. Za šankom su bila dvojica vojnih policajaca, već vidno pripiti. Glavović kaže da su se prezivali Supić i Milošević. Njihovih imena se ne sjeća.
Za šankom mu je zbog njih bilo neugodno, pa se prebacio do stola, gdje mu se pridružila konobarica, njegova prijateljica, Ana Kurtović. Ali,...
- Oni su prišli stolu i osorno mi se obratili uz riječi: Pokaži ličnu kartu! – kaže Glavović.

Alen se usprotivio toj drskosti i nije im je odmah dao. Nešto u njemu nije mu dalo da se odmah preda hirovima pijanih policajaca.
- Spucali su mi dvije šamarčine. Teške. I, morao sam dati ličnu kartu – govori Glavović.
Kada su vidjeli njegovo ime i prezime, onako pijani i zapjenjeni, glasno su počeli da provociraju upirući prstom u njega.
- Gdje ti je Alija Izetbegović, jebo te on?, pitali su me urlajući. Rekao sam da je on u Sarajevu, a ja sam u Trebinju i da nemam nikave veze s njim. A onda su pitali, opet pokazujući prstom: Gdje si na ratištu, gdje si bio...? – prisjeća se Glavović mučne scene.

Kaže da im je mirno, koliko se moglo u tom trenutku, rekao kako je teško ranjen. To je bio znak Supiću da zagrne košulju i da kao u psihodeličnom filmu vrteći se u krug započne pokazivati svoje ožiljke urlajući: Ovo su rane, ovo su rane... Onda se, nenadano, smirio. Spustio je košulju. Laganim koracima prišao je stolu. Unio se Alenu u lice i hladnokrvno rekao: Ideš u Bileću u zatvor!
- Kažem, obojici: Ne bojim se ja zatvora. Radio sam u sudu kao kurir i znam šta je zatvor!I to je za ljude. To ih je izbilo iz cipela. Uperili su puške u mene i pred njihovim cijevima sam morao napustio kafanu – priča Glavović.

Он сам каже да је био безобразан у првом контакту са војном полицијом и да је легитимисан у кафићу када је дошао да продаје робу - наводи да је продавао робу из бутика по наруџби келнера из кафића, али то да ли је истина сада није битно. Требиње је мали град и не могу се ствари сакрити.

Друго, код рањавања овог туроње петорица момака је ризиковала животе да га извуку.

Треће, Срђан је био Југословен, отуда и онај белај испред скупштине. О југословенштини можеш чути из прича његовог оца.

Дај, тргни се човјече.

---

Gluposti sta pišete ovde. Dečko je bio normalan .Branio je svog komšiju sugrađanina na pijaci gde su zajedno radili. Branio jer je video šta rade naduvani i pjani vojnici gde hoće da ubiju nedužnog čoveka. Čovek je stao u zaštitu.. da bi srbin narkoman, alkoholičar koji je sišao sa nekog brda i doša iz pm u nekoj pocepanoj uniformi ubio građanskog, obrazovanog Srbina.

Može se reći da je to ubistvo dve različite Srbije. Jedne zaostale, primitivne, polusvesne one iz 90-ih i druge građanske i obrazovane, širokosvesne Srbije koja je znala šta je grad, građanin i multikultura. I da nije bitno koje je čovek vere već kakav je ko kao čovek.

Da li bi ste vi ostali nemi da gledate kako vam na Vaše oči u pocepanim urifomama mortus pijani bolesnici prebijaju vašeg komšiju i dobrog prijatelja?

Ubila ga je "tzv. vojska" polupismenih pijanih i naduvanih vojnika onog generala koji danas nije smeo da svedoči u hagu jer nema zube...A za koga neki ovde viču da je "heroj".

Отиђи у Херцеговину, па доле ово све фино понови. Не мораш ни ући у неки кафић, него комотно одмах на станици, чим сиђеш са аутобуса...

А од мене би за ово попушио БАН на овом форуму, тако да срећа што нисам више админ јер бих на тај начин дискредитовао демократичност рада дискусија.

Мортус пијани, поцјепане униформе, надувани...

Идиоте један, ниси ти присмрдио преко Дрине 1992. године... сву памет си попушио из кандићкине кухиње.

Сиктер!