[Вукашин Петковић]

У филму „Краљ Петар Први“ у режији Петра Ристовског, међутим, Апис личи на смушену и преплашену будалу коју војници не само да не препознају него и не зарезују. Регент Александар делује малоумно, као неуспео спој Шојке из серије „Сиви дом“ и Груча Маркса, сам краљ Петар одаје утисак сенилног Гандија који завршава опевајући робовску тугу у блуз интерпретацији песме „Тамо далеко“, а о српским генералима, тим крпеним луткама и манијацима, или „неком човеку са брадом“ који би требало да представља Пашића, да не говоримо.
https://stanjestvari.com/2018/12/25/kola...gija-raka/