[херцеговац]

Филм је смијешан, посебно у дијелу када се појављују снимци Гацка, а фол радња је у Требињу.

Ален је био у ЈНА 1991. године када је почео рат у Херцеговини. Тада то није ништа чудно јер је доста муслимана било широм линија. То је и била нека њихова директива у том периоду - покупи опрему и знање. Тако си имао јединице муслимана нпр. на Пакрацу.

Рањен је као што сам написао, а петорица наших су га извукли под животном опасношћу. О томе нико не прича.

1992. Муслимане нико није дирао у Херцеговини, мада је територија требала бити очишћена. Због тих ствари су многи Срби послије платили главом. Чак и официри ЈНА који су носили брашно муслиманима су мучки побијени. Ми у долини Неретве развучени километрима, а остатак Херцеговине на Стоцу, јер није очишћен. Мостар није био очишћен ни од муслимана ни од хрвата. Идеш на линију, а ови ти за леђима. Десиле су се борбе и за Фазлагића Кулу у којима су учествовали и Руси у оквиру РДО. Имали су и мртвих када је транспортер налетио на мину. Писао сам већ о томе.

Ово је само увод. Послије борби и хрватско-муслиманске офанзиве о Митровдану 1992. коначно се стабилизују линије.

Послије толико траума и свега могло се мало одахнути. Ту је негдје и пао договор да се они иселе у Скандинавију да без потребе не пада крв. Значи није било злочина према муслиманима као појединцима нити их је ико јурио по граду нити их је ико затварао. Затворено је неколико људи из врхушке СДА који су шверцовали оружје. Муслимани су били наоружани. Не као ми, али су имали оружје. Подвлачим, није било рација на муслиманске главе за разлику од рецимо Чапљине гдје су ХОС-овци (заједно хрвати и муслимани) са пит буловима вршили рације по српским кућама и одводили Србе.

Е сада:
1. није било рације на пијаци о којој они трубе и тражења муслимана.

2. овај је дошао да прода робу, он тврди робу из бутика, у Требињу се другачије прича.

3. Војна полиција га је стартовала, а овај био дрзак и безобразан, па су му завалили двије васпитно поправне и тада се коначно легитимисао.

4. каже да су били пијани, у ствари су били на дужности.

5. Срђан и Аци, како су туре звали, су фурали фазон 'виђенијих фаца', што је у тако малој средини смијешно. Ту су они фазони цирка, дувка, мангупирање...

6. људи су имали пик на Срђана због белаја код скупштине и уопште једне југословенске приче.

7. прије туче дошло је до вербалне расправе између Срђана и момака. Прва је била код кафића, када је војна полиција кренула у станицу да приведе Алена, друга је била мало даље када су се умијешали и остали актери. Туре тврди да је пао од страха и да су га почели тући, када је дошао Срђан и почео да се расправља, а он то искористио и почео да бијежи. Док су се тукли са Срђаном пуцали су за њим. Његова верзија.

Резултат је тај да је несрећно изгубљен један млади људски живот. На силу стварају мит, гдје је по страни један несрећан случај, док са друге стране један Српко који је улетио током акције у запаљену кућу и спасао двије муслиманске дјевојчице је ухапшен у Бијељини и суди му се за злочин против човјечности. Као што рекох у Требињу и Херцеговини није било злочина над муслиманима, нити се ико иживљавао над појединцима.