[Nedicevac]

Пре тачно 70 година одржан је срамни равногорски Башки конгрес чији се про-комунистички и евро-атлантски ставови и резолуција не разликују много од програма ДС-а,ЛДП-а и СПО-а. На слици видимо окореле левичаре, англофиле, совјетофиле и масоне Драгољуба Дражу Михаиловића, Драгишу Васића ("Чича 2") и вероватно највећег изрода Живка Топаловића (газда Живко - "Чича 3"). На овај конгрес равногорци су позвали све предратне демократско-паразитске партије, укључујући и комунисте (који нису дошли), а ЗБОР нису позвали, што довољно говори о равногорској мржњи према свему што има везе са Миланом Недићем и Димитријем Љотићем. Преносимо делове резолуције коју су равногорци овом приликом усвојили:

"Наш народ је достојан себи и својој демократској прошлости 27. марта 1941. прекинуо лажну игру са двадесетогодишњомдемократијом и, по цену најскупљих жртава, стављајући у питање и своју државу и свој народни опстанак, придружио се великим демократијама Запада у борби за слободу и равноправност свих народа, и малих као и великих, против нацизма и фашизма и свих врста диктатура.Здружени свим тежњама, народни представници позивају сав народ да се окупи у ову Југословенску демократску народну заједницу и помогне југословенску војску у борби за обнову Југославије и победу светске демократије."-Башка резолуција је била потпуно либерално-демократске оријентације

Конгрес изражава пуно поверење народа Југославије да ће удружени народи, под вођством великих савезника Америке, Велике Британије и Совјетског Савеза, добити овај светски рат, у који је Југославија ступила још 1941. године, ради борбе за слободу и демократију. Целокупан народ Југославије остаће им веран и бориће се са њима заједно, до победе демократије над нацизмом, фашизмом и свим врстама тираније и диктатуре. Конгрес сматра Атланску повељу као идејну основу борбе за начела народне и социјалне правде свих народа и друштвених слојева. Конгрес очекује, да ће сви савезници остати доследни својим начелима, уговорима о савезу и датим обећанима, да ће поштовати нашу народну част и да ће поступити према нашој народној држави и њеним легитимним представницима као равноправним савезницима.

Здружени овим тежњама, народни представници позивају сав народ да се окупи у ову Југословенску демократску народну заједницу и помогне Југословенску војску у борби за обнову Југославије и победу светске демократије."

Про-западни гибаничарски издајници Дража Михаиловић,Живко Топаловић (у црном оделу),Звонимир Вучковић и Драгиша Васић на такозваном "Башком конгресу":


"Тежња да се прекине грађански рат са покретом отпора
под Титовом командом. Тога ради, тајно захтевати посредовање
Савезника да дође до споразума између два покрета отпора; по-
звати Комунистичку партију Југославије на политичку сарадњу;
тражити на терену и у иностранству додир са њеним представ-
ницима; прихватити плебисцит у питању облика владавине у др-
жави."150
А сам, пак, Конгрес у селу Ба, и све што је собом донео, окаракте-
рисан је од самог Председника Конгреса овим речима:
"Крајњи циљ овог народног груписања није да руши Комуни-
стичку странку, него да је придобије за сарадњу и потчињавање
општој народној дисциплини. Крајњи војнички циљ овог народног
груписања по сили прилика не може бити и није рушење једне од
војних формација, а уздизање друге; већ је циљ прекид рата међу
њима и укопчавање обе ове формације у општу акцију светске де-
мократије."151
И пошто је цео овај политички рад имао за циљ, да - поред четни-
ка - и Тита и партизане укључи у "општу акцију светске демократије",
то је ђенерал Михаиловић, следећи своје политичке саветнике, насто-
јао да се састане и разговара са комунистима. Молио је и ђенерала
Армстронга да га у овоме помогне, а упутио је и специјално писмо у
иностранство, молећи да британска Влада узме на себе да дође до јед-
ног састанка између њега и представника партизана. Чак је назначио и
место састанка, који би се имао одржати негде у Санџаку. Међутим,
британска Влада је одбила да посредује, а нити су Тито и партизани
желели да се "потчињавају општој народној дисциплини", а још мање
да их четници "укопчавају" у "општу акцију светске демократије", у
коју су се они и без Драже Михаиловића и Живка Топаловића одавно
већ били укопчали.152

150 Др Живко Топаловић: "Идеје водиље", "Књига о Дражи (II)", Виндзор, Канада, 1956, стр.
3.
151 "Ситуација у Југославији маја 1944", Меморандум др Живка Топаловића, "Књига о Дражи
(II)", Виндзор, Канада, 1956, стр. 70.
152 О корацима код британске Владе да би посредовала за састанак између четника и партиза-
на, видети: "Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом", Београд 1946, стр.


Конгрес изражава пуно поверење народа Југославије да ће удружени народи, под вођством великих савезника Америке, Велике Британије и Совјетског Савеза, добити овај светски рат, у који је Југославија ступила још 1941. године, ради борбе за слободу и демократију. Целокупан народ Југославије остаће им веран и бориће се са њима заједно, до победе демократије над нацизмом, фашизмом и свим врстама тираније и диктатуре. Конгрес сматра Атланску повељу као идејну основу борбе за начела народне и социјалне правде свих народа и друштвених слојева. Конгрес очекује, да ће сви савезници остати доследни својим начелима, уговорима о савезу и датим обећанима, да ће поштовати нашу народну част и да ће поступити према нашој народној држави и њеним легитимним представницима као равноправним савезницима.

Здружени овим тежњама, народни представници позивају сав народ да се окупи у ову Југословенску демократску народну заједницу и помогне Југословенску војску у борби за обнову Југославије и победу светске демократије."