[ватхра]

Писмо наредника Мајка Кула (Жан Кристоф Буисон, Херој кога су издали савезници, Јагодина, 2006):
Мој авион је оборен над Југославијом 4. јула 1944. г. Четници су нас спасили из немачких канџи. У знак одмазде Немци су из једног села стрељали десеторицу прочетнички опредељених сељака, који нису хтели да одају где смо се крили.

Да ли је могуће да су ти људи сарадници Немаца?

Са четницима сам у току 38 дана прешао 800 км. Успут су нам жене љубиле руке и плакале на грудима за синовима које су им Немци побили, или одвели у концентрационе логоре, а куће попалили.

Да ли је могуће да су ти људи сарадници Немаца?

Једног дана смо прошли кроз Горњи Милановац у коме је некада било 3.000 становника. Сем цркве, све је било у пламену јер су четници били напали Немце.

Да ли је могуће да су ти људи сарадници Немаца?

Захваљујући четницима евакуисан сам 10. августа 1944. г. заједно са 200 америчких авијатичара и осталих Енглеза, Француза, Руса и Италијана.

Посада у којој је био Мајк МекКул (који је и сведочио пред Комитетом за праведно суђење Дражи Михаиловићу), наводи да је пала у близини Лапова. Већи део посаде су прихватили сељаци, и сколонили их од Немаца који су били у близини. Касније су још у два наврата видели Немце док су ишли ка Прањанима.
Четници су им рекли да су Немци узели 20 талаца због прикривања авијатичара и стрељали 5 од њих (у близини Лапова). Ово би требало да може да се провери, ја нисам видео други извор који наводи овако нешто.

Кроз Горњи Милановац нити су могли да прођу, нити је био попаљен. Вероватно су прошли кроз Страгаре на путу до Прањана, које је било спаљено годину дана раније.

Од Лапова до Прањана ваздушном линијом има 80км, вероватно су препешачили дупло толико, тешко да су могли да пређу 800км.