[Шумадинац]

.
ОНИ, "ЦРКВЕНИ" А ПРОТИВ ЦРКВЕ



Они што нашу Цркву вређају и клевећу да је "унијатско-екуменска" и "папи блиска & наклоњена", ти ће нас мрзети шта год да урадимо, вечно гладни нашег (наводног) "греха" у жељи да се - па макар сви заједни пропали - потврде њихова злогука предвиђања и прижељкивања.

Напросто опседнути римским папом (и његовим "црним прстењем" кога само они виде на рукама наших митрополита и епископа), ови папини анти-фанови (вечно размишљајући и говорећи о њему и само о њему) У СВЕМУ везаном за Српску Православну Цркву виде "зло и јерес", "грех и отпадништво од вере".

Јер свако, у ствари, види оно што тајно у свом срцу носи, као у негативу. Својим грехом сенче оно што им се наводно указује.
Па тако и они сопствену јеретичку, затуцану и дубоко антихришћанску природу преносе преко реке времена на својим плећима и у својим (духовно) оболелим душама.

Ти испосници неистине, верници мржње и чувари издаје највеће од свих српских светиња (наше Свете Мајке Цркве) ударају у исте оне медијске таламбасе у које и припадници других, њима суштински сличних антицрквених и злочиначких "невладиних организација".

Мислећи једно, они раде сасвим супротно свему оном у шта се заклињу.
Корачајући пркосно и самоуверено (као и сви грешници оболели од паклене духовне гордости и типично "богумилске", незајажљиве потребе за самовеличањем) на својим "парадама поноса" по београдским улицама ови несрећни расколници у ствари понижавају и себе и све нас - носећи пред собом иконе и српска знамења, а у служби највећег непријатеља човечанства (па, самим тим, и српства). Непоменика.
Оца лажи. Првог међу клеветницима.

На њиховим скуповима, тим лажним "литургијама" (некој врсти верског позоришта), они сваконедељно продужавају и продубљују свој страшни грех раскола и противљења сопственој (јединој, светој, саборној и апостолској) Цркви и самом Духу Светом.
И тако се бесконачно удаљују од онога због чега се, наводно, скупљају.

Зато се ове секташке сеансе у свештеничким костимима и завршавају, увек и неизбежно, злобним оговарањем српских архијереја, нашег свештенства и својој Цркви безусловно верног народа. Тиме и само тиме. Јер је код свих расколника љубав, мржњом, дегенерисана и претопљена у нешто сасвим супротно од ње.

Борећи се "против издаје" ови несрећни и духовно дезоријентисани људи на најконкретнији могући начин издају и продају оно што тобоже бране и онако жустро, фанатично заступају.
Без смирења и послушности ономе што нас је вековима држало и држи у вери и смислу, они трагично и суштински губе осећај за веру којом наводно живе.

Постају некакви нехришћански и (у духу) антихришћански псеудо-"православци", једино и упорно посматрајући папу и Ватикан, уместо Свету Земљу и Јерусалим.
Живећи од непрестаног страха за савршену
"правоверност", они престаше да препознају духове и приоритете православно-ХРИШЋАНСКОГ погледа на свет.

Трагајући за сенком, престаше да гледају у Сунце и саживеше се са мраком који даноноћно "истерују". Попут полуделих полицајаца што у свима виде скривене криминалце, јер их је неповерење и стално бављење преступницима временом направило сасвим сличним онима против којих воде свој лични "крсташки рат".

Борећи се "против", ови самопроглашени веробранитељи престаше да се боре "за".
Мржњом заменише љубав, исту ону јеванђелску љубав коју тако безумно исмевају и, све забринуто климајући главом, проглашавају за "тројанског коња" ватиканске операције "заузимања Србије - земље која апсолутно никада неће бити римокатоличка (да Свилајнац, Ваљево, село Ба, Зајечар или Србобран постану папска упоришта на Балкану?!). Све ударајући на непостојеће, фантомске "римске легије" које се тобож даноноћно (а "преко београдске Патријаршије") разливају по вожд-Карађорђевој Шумадији, Деспотовом Поморављу, Срему Светих Бранковића, хајдук-Вељковој Крајини...

Ко је ту луд? И чему цела ова вештачка и ничим оправдана забринутост пред тобожњим насртајима на Србију одавно још развлашћеног, секуларизованог и неким другим владарима света замењеног, политички онемоћалог и развлашћеног Ватикана?
Чему служи (знамо коме, али - чему) ова карневалска и чергарска маскарада?

Као да су полудели од своје опсесије папом и наводним "папистима". Попут екстремних српских антикомуниста што наједанпут посташе горљиви заступници НАТО-а и украјинских фашиста из "мајданског" Кијева, показујући, у овом националистичком велеобрту, своје право и застрашујуће лице.
На корак од паклене сарадње (а по антикомунистичком питању и "заједничкој идеолошкој платформи") са хрватским усташама, све жалећи "жртве Блајбурга"...

Од силне потребе за једноверјем нађоше се ови наши обесцрквењени сународници у неверју и безверју.
Зато и завршише из Високих Дечана и Црне Реке Светог Петра Коришког у ниским, блатњавим пејзажима Барајева и других својих новокомпонованих "духовних центара".

Тужни наши савременици, "верници" расколничке пара-синагоге, најстрашнији плодови духовне јаловости овог тужног и претужног времена.


P. S.

И њихово покајање је могуће само ако стварно схвате сав ужас онога што их праведно и неумитно чека на Страшном Суду, овако одређене и духовно одрођене.
Тек ако заиста буду разумели каквим путем иду у стрмоглави амбис оваквог свог избора, моћи ће да се спасоносно прену, пробуде, освесте, уразуме и покајнички врате, као блудни синови, у родитељско окриље Цркве и свега оног што Она јесте, одувек и заувек.


P. P. S.

За оне који то не разумеју, да напоменем да је ово ујединитељски, а не (не дај Боже) "завађајући" текст. Јер је истинско јединство могуће само у Христу и у Истини, а не у лажљивом компромису ("мало ја-мало ти"). Треба ли ми мало да одустанемо од Истине (од Бога), а наши противници од лажи (од Злога) да би се нашли на некаквој "средини"?...
Осуђујући инквизиторски настројене судије, ми у ствари само бранимо нашу Цркву и све оне што су тако неправедно и нељудски оклеветани од расколника пред сопственим народом, а на злогуку радост читавог понебесја.



Драгослав Бокан