31-01-2014, 03:13 AM
(30-01-2014, 12:12 AM)Милослав Самарџић Пише: Није ти ово било познато?
Било ми је површно познато, али нисам претпоставио да је баш толико замршено.
Мислим да је Павле пре свега био тип великог егоцентрика који није трпио надређене и хијерархију, ако он сам не би био тај надређени.
У мирнодопским условима такве личности јако тешко су могле да дођу до изражаја, али у условима рата и хаоса они су добијали право окружење за своје идеје и планове.
Сматрам да Ђуришић јесте био храбар војник и да песме нису залуд али је био и онај елемент који у глобалу није допринео покрету онако како је требало. Свакако, да ту део кривице сноси и Врховна команда која није нашла начин да реши тај проблем са Павлом (на овај или онај начин), а што се види из чињенице да Дража месецима покушава да намоли Павла да се потчини, иако је јасно да је овај практично изгубљен случај. Опет, да неко тек тако приступи блоку који у том тренутку срља у пропаст, то ми је зачуђујуће.
Исто, као и постављање Лукавчевића на Павлово место, да би овај исто као и Павле након пар месеци отказао послушност. Јако интересантна дешавања у ЦГ у оквиру националних снага и то би требало наставити истраживати.
Што се тиче М. Јанковића, то је још један типичан пример локалног кабадахије, коме храбрости није недостајало, чак шта више било је и превише, а не каже се џаба храбар-луд. Поред тога што није био дорастао своме положају, Јанковић очигледно и психички није био на добром нивоу, а рат и ратна дешавања само су утицали да се његово психичко стање погорша. Лично мислим да је Чича овакве личности морао да одстрањује у корену, без обзира за заслуге на бојном пољу. Мислим, да су сличне притужбе као ове за Јанковића, писане и за Калабића, а ту пре свега мислим на понашање према становништву.
