[АНТИЈУГОСЛОВЕН]

Делегати Првог конгреса КПЈ испред некадашњег хотела Славија(1919.):


Радничке новине од 24. августа 1920. године са вестима о изборима у Србији и Македонији:

---

Димитрије Туцовић (Чајетина, 13. мај 1881 — Враче брдо, 20. новембар 1914) је био истакнути вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, један од оснивача Српске социјалдемократске партије 1903. Писао је за многе новине и часописе као:Раднички новине, Живот, Борба, Раднички лист, Слобода, Терговачки помоци, Радник, Дие Неуе Зеит, Ворвартс, Глас Слобода, Раднички календари, Мајски списи.

---

Браћа Туцовић су тројица синова свештеника Јеврема и Јефимије Туцовић из златиборског села Гостиље, код Чајетине:

Владимир Туцовић
Рођен је 1874. године. Био је потпуковник Војске Краљевине Србије и учесник Балканских и Првог светског рата. Био је близак са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом и члан организације „Уједињење или смрт”, због чега је био ухапшен 1916. године и осуђен на Солунском процесу. Након завршетка рата био је помилован и тада је напустио војну службу и бавио се трговином. Био је близак са совјетским обавештајцем Мустафом Голубићем. Након завршетка Другог светског рата, 1945. је био већник АВНОЈ-а. Умро је 1947. године у Београду. За своје ратне заслуге награђен је са два Ордена Карађорђеве звезде.[1]

Димитрије Туцовић
Рођен је 1881. године. Још као средњошколац заинтересовао се за социјалистичке идеје. Године 1903. био је један од оснивача Српске социјалдемократске странке, а био је и уредник „Радничких новина”. Завршио је права на Београдском универзитету и од 1908. године се посветио професионалном политичком раду као секретар Српске социјалдемократске партије. Као резервни поручник учествовао је у Балканским ратовима иако се противио територијалном ширењу Србије и ослобођење Косова је сматрао империјалним освајањем. Године 1914. издао је књигу „Србија и Арбанија”. Када је избио Први светски рат, иако је његова партија била једина странка у Европи чији су посланици гласали против ратних кредита, Димитрије се одазвао мобилизацији. Погинуо је у Колубарској битци, новембра 1914. године у близини Лајковца, на Враче брду.[1]

Стеван Туцовић
Рођен је 1882. године. Био је официр Војске Краљевине Србије и учесник Балканских и Првог светског рата. Након рата је имао чин потпуковника Југословенске војске и службовао је у Баошићима, у Боки которској. Умро је 1933. године у Београду. За своје ратне заслуге награђен је са два Ордена Карађорђеве звезде.[2]

Током Првог светског рата, од 1915. до 1918. године је водио Ратни дневник, који је посветио прерано преминулој супрузи Мири и погинулом брату Димитрију.[3]

---

Коста Абрашевић (Охрид, 29. мај 1879 — Шабац, 8/20. јануар 1898) је био српски песник, рођен је у Охриду у Македонији, у трговачкој породици.

Отац му је био Србин а мајка Гркиња. Након три завршена разреда грчке школе у Охриду, када је имао девет година 1888. године породица се преселила у Шабац. Школовање наставља у гимназији у Шапцу, где почиње да користи очев надимак "Абраш" као презиме. Завршио је шест разреда гимназије и напустио школовање због болести. Прве песме пише као шабачки гимназијалац. Рано долази у контакт са социјалистичким идејама и оснива политичко – књижевни кружок у Шапцу, који је издаје листове "Омиров венац" и "Грбоња". У његовој поезији доминирају социјалистичке и социјалне идеје. Бавио се превођењем немачких социјалних песника, Ханс Левера, Обенхалда[тражи се извор] и других. Његове оригиналне песме и препеви објављивани су у радничким и социјалистичким часописима после његове смрти, а његова збирка песама, која је издавана више пута, штампала је група великошколаца 1903. године. Превођен је на руски, мађарски, албански и румунски језик, а неке његове песме су и компоноване (С. Анђелић, M. Живковић). Умро је са 19 година у Шапцу 1898. године.

Написао је 1894.у Шапцу:
https://www.youtube.com/watch?v=rzrfOj-gMc8

Текст :

Crvena je krvca što kipi u nama;
Crvena je munja što oblak prolama,
Crveno je nebo što se zorom smije,
Crven nam je barjak, što se gordo vije,

Crvena je mržnja u našim grudima,
Pa i gnev je crven što nas obuzima.
O, tirani, čujte — ne treba vam kriti —
I osveta naša crvena će biti.

Crvena, crvena krvca i munja
crveno, crveno nebo i barjak
crvena, crvena mržnja je naša
crvena, crvena osveta će biti


п.с. ови се моји нису знали потписати,а у централној Србији КОМУНИСТИЧКЕ идеје, странке,новине,пјесме бујале још у 19.вјеку

---

Кизо, да те не женимо млада,тебе жени Крајишка бригада.

Гледам списак ових Крајишких бригада,имају више народних хероја него ФИАТ радника.

Ово о Туцовићима и Абрашевићу сам поставио ИСКЉУЧИВО због твојих прозивања на оној тамо теми !

---

Наставиће се ...