07-03-2019, 08:54 PM
Ja, Aleksandar Stefanović iz Beograda, Ul. Milića Rakića br. 15/1/14, JMBG 1905953xxxxxx, pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću dajem sledeću
IZJAVU
U januaru 1994. godine nakon izbora socijalisti su imali samo 123 poslanika, što nije bilo dovoljno da izaberu Dragana Tomića za predsednika skupštine Srbije. Nedostajala su im četiri glasa, koje su pronašli u SRS, tako što su ih platili 300.000 nemačkih maraka. Da bismo zamaskirali tu trgovinu, mi iz SRS smo istakli svog kandidata Jorgovanku Tabaković. Za izbor Dragana Tomića za predsednika skupštine glasali smo Toma Nikolić, Stevo Dragišić, Dragan Todorović i ja. To nam je naredio Vojislav Šešelj, ispod stepeništa na prvom spratu zgrade u Francuskoj ulici 31, gde su bile prostorije stranke. Četiri opozicione stranke – SRS, SPO, DSS i DS su se dogovorile da se kontrolišu glasovi poslanika opozicije.
Glasanje je bilo tajno, a ja sam bio kontrolor i proveravao sam listiće poslanika opozicije u ime opozicionih stranaka. Naravno, u mene niko nije sumnjao, a mi smo nakon glasanja odmah digli frku da su to uradile Đinđićeve demokrate i do danas ih niko od toga nije „oprao“.
Što se tiče preuzimanja novca, Šešelj mi je rekao da idem na autoput Beograd-Zagreb i da kod Šimanovaca preuzmem novac od socijaliste Milomira Minića. Ja sam rekao da su mi kola u kvaru, pa je Šešelj sam otišao po pare. Dobio je 30 pakovanja novčanica po 100 maraka. Šešelja je u jednom trenutku uhvatila panika kako će da promeni tolike pare. Na kraju sam ih ja zamenio kod Ljubomira Mihajlovića u Komercijalnoj banci. Tražio sam od Vojislava Šešelja da mi da 20 odsto od onih 300.000 maraka koje je dobio od Milomira Minića, a umesto da dobijem pare, ostao sam bez stana u Hadži Milentijevoj 7. Stan mi je uzeo Šešelj uz pomoć Radovana Stojičića Badže i Dragana Maršićanina, koji je kao predsednik opštine Vračar dao nalog za iseljenje, a Badža je doveo specijalce da izvrše desant pošto sam živeo u potkrovlju.
Nedugo nakon izbora Dragana Tomića za predsednika skupštine, Dušan Mihajlović je uz pomoć SPO formirao poslaničku grupu u skupštini i sa socijalistima formirao vladu na čijem čelu je bio Mirko Marjanović. Potpredsednička mesta u Vladi dobili su Krstić i Radulović, a ministar je bio i Đukić, a ja sam dobio informaciju da su Đukić i Radulović platili Vuku Draškoviću za svoja ministarska mesta, mada nije isključeno da je Vuk dobio pare i od socijalista.
Nakon izvesnog vremena, socijalisti su umesto parama krenuli drugim sredstvima na Šešelja. On je u to vreme počeo da priča kako je Mira crvena veštica sa Dedinja, a napisao je i knjigu „Srpski bračni par Čaušesku“. Socijalisti tada Šešelja smeštaju u Centralni zatvor i dok je on tamo razbijaju mu stranku tako što mu iz Savezne skupštine odvode Jovana Glamočanina sa još devet poslanika. Koliko ja znam, to je uradila Mira Marković, a Jovica Stanišić se tome protivio i govorio da će to izazvati kontraefekat i još ojačati radikale. Svi ovi poslanici dobili su po 100.000 dolara, a Glamočanin stan, kola i ljubavnicu. Državna bezbednost ima snimak koji sam ja gledao 2001. godine kako u Glamočaninovom stanu sa velike gomile svi poslanici uzimaju po 100.000 dolara. Prethodno su Glamočaninu namestili bivšu ženu fudbalera Musemića, a kad je hteo da je ostavi, ona je donela lažno lekarsko uverenje da je trudna. Tako su ga ucenili, ali su ga i lepo nagradili za razbijanje stranke.
Na predsedničkim izborima 1997. godine Šešelj je od Miloševića dobio četiri miliona maraka da izgubi. Šešelj je prvo bio protivkandidat Zoranu Liliću, koga je pobedio u drugom krugu. Posle drugog kruga glasanja sa Lilićem, Šešelj je odmah izašao na televiziju i rekao da mu fali neki mali procenat glasova da pobedi i rekao da radikali neće izlaziti na ulicu da protestuju. On je tada uzeo pare da bi izbori bili proglašeni neuspelim jer navodno nijedan kandidat nije dobio 50% glasova. Znam da je na oblogama paketića sa novčanicama pisalo ime jedne firme koja je to verovatno sve i platila, a ta firma je, ako se dobro sećam, iz Bačke Palanke. Na ponovljenim izborima Lilića je zamenio Milutinović koji je pobedio tako što su na Kosovu ubacili oko 300.000 glasova. Šešelj je potpuno mirno priznao taj poraz.
Ja sam 2001. godine razbio poslaničku grupu SPS na dva dela. Stupio sam u kontakt sa Zoranom Anđelkovićem Bakijem i Zoranom Nikolićem, poslanikom iz Vršca i posle mnogo pregovora uspeo sam da podelim socijaliste. Samo, mi ih tada nismo plaćali već smo im oprostili neke stare grehove koje su počinili dok su bili na vlasti. Na drugoj strani su ostali Dačić i Bane Ivković. Kasnije je kontrolu nad socijalistima preuzeo Goran Vesić. Kad su Orlićeve socijaldemokrate odlučile da dignu sidro, ja sam bio u pregovorima sa deset opozicionih stranaka i oni su bili spremni da pređu ako dobiju stanove i novac. Međutim, do realizacije toga nije došlo, jer mi šefovi iz DOS-a nisu dali pare.
Sve što sam sada napisao i rekao, istina je i lako je proverljivo. Zbog svoje bezbednosti, koja mi je ugrožena, ja sam dokazni materijal za napred navedeno dostavio na deset poverljivih adresa. Ne daj Bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gde su sklonjeni svi dokumenti, svi dokazi i svi audio i video materijali koji će tek tada da ih plasiraju u javnost.
U Beogradu,
01.11.2017.
Aleksandar Stefanović
JMBG 1905953xxxxxx
IZJAVU
U januaru 1994. godine nakon izbora socijalisti su imali samo 123 poslanika, što nije bilo dovoljno da izaberu Dragana Tomića za predsednika skupštine Srbije. Nedostajala su im četiri glasa, koje su pronašli u SRS, tako što su ih platili 300.000 nemačkih maraka. Da bismo zamaskirali tu trgovinu, mi iz SRS smo istakli svog kandidata Jorgovanku Tabaković. Za izbor Dragana Tomića za predsednika skupštine glasali smo Toma Nikolić, Stevo Dragišić, Dragan Todorović i ja. To nam je naredio Vojislav Šešelj, ispod stepeništa na prvom spratu zgrade u Francuskoj ulici 31, gde su bile prostorije stranke. Četiri opozicione stranke – SRS, SPO, DSS i DS su se dogovorile da se kontrolišu glasovi poslanika opozicije.
Glasanje je bilo tajno, a ja sam bio kontrolor i proveravao sam listiće poslanika opozicije u ime opozicionih stranaka. Naravno, u mene niko nije sumnjao, a mi smo nakon glasanja odmah digli frku da su to uradile Đinđićeve demokrate i do danas ih niko od toga nije „oprao“.
Što se tiče preuzimanja novca, Šešelj mi je rekao da idem na autoput Beograd-Zagreb i da kod Šimanovaca preuzmem novac od socijaliste Milomira Minića. Ja sam rekao da su mi kola u kvaru, pa je Šešelj sam otišao po pare. Dobio je 30 pakovanja novčanica po 100 maraka. Šešelja je u jednom trenutku uhvatila panika kako će da promeni tolike pare. Na kraju sam ih ja zamenio kod Ljubomira Mihajlovića u Komercijalnoj banci. Tražio sam od Vojislava Šešelja da mi da 20 odsto od onih 300.000 maraka koje je dobio od Milomira Minića, a umesto da dobijem pare, ostao sam bez stana u Hadži Milentijevoj 7. Stan mi je uzeo Šešelj uz pomoć Radovana Stojičića Badže i Dragana Maršićanina, koji je kao predsednik opštine Vračar dao nalog za iseljenje, a Badža je doveo specijalce da izvrše desant pošto sam živeo u potkrovlju.
Nedugo nakon izbora Dragana Tomića za predsednika skupštine, Dušan Mihajlović je uz pomoć SPO formirao poslaničku grupu u skupštini i sa socijalistima formirao vladu na čijem čelu je bio Mirko Marjanović. Potpredsednička mesta u Vladi dobili su Krstić i Radulović, a ministar je bio i Đukić, a ja sam dobio informaciju da su Đukić i Radulović platili Vuku Draškoviću za svoja ministarska mesta, mada nije isključeno da je Vuk dobio pare i od socijalista.
Nakon izvesnog vremena, socijalisti su umesto parama krenuli drugim sredstvima na Šešelja. On je u to vreme počeo da priča kako je Mira crvena veštica sa Dedinja, a napisao je i knjigu „Srpski bračni par Čaušesku“. Socijalisti tada Šešelja smeštaju u Centralni zatvor i dok je on tamo razbijaju mu stranku tako što mu iz Savezne skupštine odvode Jovana Glamočanina sa još devet poslanika. Koliko ja znam, to je uradila Mira Marković, a Jovica Stanišić se tome protivio i govorio da će to izazvati kontraefekat i još ojačati radikale. Svi ovi poslanici dobili su po 100.000 dolara, a Glamočanin stan, kola i ljubavnicu. Državna bezbednost ima snimak koji sam ja gledao 2001. godine kako u Glamočaninovom stanu sa velike gomile svi poslanici uzimaju po 100.000 dolara. Prethodno su Glamočaninu namestili bivšu ženu fudbalera Musemića, a kad je hteo da je ostavi, ona je donela lažno lekarsko uverenje da je trudna. Tako su ga ucenili, ali su ga i lepo nagradili za razbijanje stranke.
Na predsedničkim izborima 1997. godine Šešelj je od Miloševića dobio četiri miliona maraka da izgubi. Šešelj je prvo bio protivkandidat Zoranu Liliću, koga je pobedio u drugom krugu. Posle drugog kruga glasanja sa Lilićem, Šešelj je odmah izašao na televiziju i rekao da mu fali neki mali procenat glasova da pobedi i rekao da radikali neće izlaziti na ulicu da protestuju. On je tada uzeo pare da bi izbori bili proglašeni neuspelim jer navodno nijedan kandidat nije dobio 50% glasova. Znam da je na oblogama paketića sa novčanicama pisalo ime jedne firme koja je to verovatno sve i platila, a ta firma je, ako se dobro sećam, iz Bačke Palanke. Na ponovljenim izborima Lilića je zamenio Milutinović koji je pobedio tako što su na Kosovu ubacili oko 300.000 glasova. Šešelj je potpuno mirno priznao taj poraz.
Ja sam 2001. godine razbio poslaničku grupu SPS na dva dela. Stupio sam u kontakt sa Zoranom Anđelkovićem Bakijem i Zoranom Nikolićem, poslanikom iz Vršca i posle mnogo pregovora uspeo sam da podelim socijaliste. Samo, mi ih tada nismo plaćali već smo im oprostili neke stare grehove koje su počinili dok su bili na vlasti. Na drugoj strani su ostali Dačić i Bane Ivković. Kasnije je kontrolu nad socijalistima preuzeo Goran Vesić. Kad su Orlićeve socijaldemokrate odlučile da dignu sidro, ja sam bio u pregovorima sa deset opozicionih stranaka i oni su bili spremni da pređu ako dobiju stanove i novac. Međutim, do realizacije toga nije došlo, jer mi šefovi iz DOS-a nisu dali pare.
Sve što sam sada napisao i rekao, istina je i lako je proverljivo. Zbog svoje bezbednosti, koja mi je ugrožena, ja sam dokazni materijal za napred navedeno dostavio na deset poverljivih adresa. Ne daj Bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gde su sklonjeni svi dokumenti, svi dokazi i svi audio i video materijali koji će tek tada da ih plasiraju u javnost.
U Beogradu,
01.11.2017.
Aleksandar Stefanović
JMBG 1905953xxxxxx
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.