08-03-2019, 01:32 PM
Поштовани саборци,
Обраћам вам се као народни посланик Српског покрета Двери, и члан Председништва. Један сам од оснивача Двери као политичког покрета, члан оног изворног Старешинства. У Дверима сам дуго, више од 15 година. У Двери нисам ушао због неког конкретног човека, већ због идеја и вредности које су Двери заступале. Тако је и данас.
Зато осећам потребу да вам се обратим овим писмом, у овом тешком моменту. Двери данас, односно група која је узурпирала Двери, напустила је идеје и вредности за које смо се борили све ове године. И одмах да знате, није то од јуче. Дуго се ширио интересни лоби унутар Двери који је полако изнутра заузимао наш Покрет, и освајао све више утицаја, уклањајући све који су им се супротстављали. У последњих годину дана је све метастазирало, и Двери су данас на ивици нестанка. Ово моје писмо је позив упућен вама, Дверјанима, да заједнички вратимо Двери.
Догађај који је алармирао на опасност која прети нашем Покрету је случај противправног искључења Срђана Нога из Двери. Сведок сам да се фалсификовао дисциплински поступак, који је наводно покренут 11. фебруара. Ми смо тога дана имали седницу Председништва, завршену у 22 часа увече. До тог момента нити је покренут дисциплински поступак, нити је постојао дисциплински тужилац. На седници Председништва одржаној дана 04.03. 2019. године, на којој смо одлучивали о жалби, није нам достављена нити показана одлука о искључењу, на коју је изјављена жалба, као ни записници са две наводно одржане седнице Дисциплинске комисије. Такође, чланови Председништва нису били упознати са правилницима ни пословницима дисциплинске комисије, да би уопште могли да одлучују о жалби, нити су им достављени прилози које је Ного послао уз своју жалбу. Стога нисмо могли ни да одлучујемо о изјављеној жалби, већ је унапред донета одлука о политичком уклањању Срђана Нога.
Одмах да се разумемо, ја не подржавам Срђана Нога персонално, већ зато што је у праву, зато што брани идеје и политику која нас је све окупила, а због чега је противправно искључен из Двери.
Због тога морам да објасним позадину напада на Нога и стварне разлоге његовог искључења, које је само кулминација низа претходних догађаја. Време је да се истина изнесе пред вас, у нади да ћемо имати снаге да решимо проблем и спасемо Двери.
Срђан Ного је унутар врха Двери био предводник супротстављања криминалу и промени наше аутентичне политике. Лично сам био сведок да је Срђан Ного указивао на неправилности у Дверима и да је захтевао одговорност и отклањање бројних лоши ствари. Он је та питања хтео да покрене и презентује на предстојећим изборима у Дверима и да Сабор реши све те спорне ствари. То му није дозвољено монтираним дисциплинским поступком. Морате да знате да је Ного поднео и дисциплинске пријаве против одговорних за урушавање и криминализацију Двери (пријаве се налазе у прилогу). Ако су мислили да су искључењем Нога решили проблем, варају се. И ја ћу поднети дисциплинске пријаве и надлежном органу али и целом нашем чланству, јер истина мора изаћи на видело, а то је једини начин да се спасе идеја Двери у здравом, изворном облику.
Чланови и гласачи Двери су жртве преваре и издаје, јер се наше идеје већ сада мењају. Илустроваћу само са пар примера.
Цео врх странке зна да је Марија Јањушевић масон. Припадност масонерији је неспојива са Дверима. Знамо и да се нудила СНС да пређе код њих, али су је чак и они одбили. Сви знамо и њен историјат, од Владана Глишића, до разних других околности које је компромитују. Многи знају и за Слободана Димовића и његове ставове који су супротни програмским актима Двери. Он се на седницама Председништва јавно залагао за признавање независности Косова, чак је послао и писмени предлог који вам достављам у прилогу. За то време се потпуно маргинализује рад, али и предлог наше Резолуције о АП КиМ састављен од стране Комисије Председништва за АП КИМ – под окупацијом.
Ћутимо и на финансијске малверзације и озбиљан криминал у који смо увучени без нашег знања. Финансије Двери се крију и од државе и од чланова и функционера странке. Један извештај се шаље унутрашњој структури, други држави, а трећи, онај стварни је познат неколицини људи. Нико од нас не зна стварне токове новца, а бројни саборци су увучени у криминал или на правди Бога провлачени кроз блато у медијима и саслушавани у полицији. И нико за то не одговара. Нити сам био упознат са финансијским токовима Двери, нити желим да се моје име доводи у везу са криминалом и крађом средстава из буџета, нити желим да ћутим о томе. Морамо то истерати. Где је новац и ко је поткрадао и буџет државе, али и Двери? Морамо истерати то на чистац, јер тиме показујемо да смо другачији од осталих и да нисмо још једни у низу који су у политику ушли ради личног интереса.
О трошењу новца дискреционо је одлучивало пар људи, у првом реду Бошко Обрадовић, Слободан Димовић и Југослав Кипријановић. Са делом тог новца су куповани људи и стварана интересна каста у Дверима која је и највећи канцер Двери.
Следећи корак у издаји нашег Програма и идеје је био улазак Двери у Савез за Србију. Ушли смо у Савез са онима који су одговорни за уништење државе, огроман криминал и издају, долазак СНС на власт, са онима који су нас покрали на изборима одржаним 2012. године и са којима немамо додирних програмских тачака.
Та одлука је донета на превару, од стране Бошка Обрадовића и клике око њега, а уз фалсификовање одлуке Главног одбора, јер није обезбеђена потребна већина чланова ГО. И ту смо преварени, зато што је улазак у Савез правдан скорим изборима и одбраном Косова и Метохује. Наводно је наш Програм наметнут целом Савезу, у толикој мери да се нигде не помиње ЕУ, а да остали из Савеза морају да се одрекну помињања Европске унује. Јасно је речено да неће бити Живковића и Тадића. Међутим, само пар месеци касније, имамо лаж и колапс целе приче. Најпре ефекте Савеза смо видели у Лучанима. На изборима је Савез освојио нешто преко 9%, за разлику од пре 4 године када су саме Двери имале скоро 12%. Очекивања су била минимум 25%, а надали се резултату преко 30%, јер нам је на седници Председништва од 29.09.2018. године, одржаној у Чачку, од стране Кипријановића презентовано да су саме Двери у Лучанима на 18%, по истраживању нарученом од Савеза. Од 30 тачака споразума Савеза, добили смо некакав уговор са грађанима, где нема ничега из наше политике осим општих места о слободи медија избора и институција. Косово и Метохија су склоњене у заборав, а Европска унија се повампирује. На мала врата у коалицију су нам убачени и Тадић и Живковић, прво кроз тзв. споразум са народом, а потом и кроз укрупњавање ДС –а. Да не спомињем тензију због немогућности појединих из Савеза да се наметну и контролишу текуће протесте, као и да нема најављеног уласка ДСС –а у Савез. Уз веома неизвесне околности које су пред Савезом за Србију, постоји реална вероватноћа да ће се тај пројекат неславно завршити, и имајући у виду да је Бошко Обрадовић, приликом уласка Двери у Савез, јавно рекао да ће у случају неуспеха Савеза поднети оставку, и у тој околности треба тражити разлог уклањања Срђана, како би интересна група у врху Двери избегла одговорност, и остала на својим позицијама, задржавајући привилегије и финансијска средства која злоупотребама противправно присвајају.
На жалост, учестало је да се одлуке у Дверима фалсификују. То се чини са записницима са Председништва, одлукама Извршног одбора, као и одлукама других органа.
Ми у овом тренутку немамо ниједан функционалан и репрезентативан орган Двери. Одбори су махом у расулу, администратори се постављају са врха, информације се крију, а од неких 4000 чланова, питање да ли је 400 активно укључено у рад странке. Већина чланова Главног одбора су кооптирани чланови, а најмање 40% чланова Главног одбора су или на плати, или су ту по ко зна каквим линијама – рођачким, пријатељским, интересним. Администратори општинских и градских одбора су у више од 90% постављени од стране Извршног одбора, а већ четири године се не дозвољавају избори у странци. Многи одбори су расформирани, истакнути Дверјани склоњени, све су чешће вишемесечне паузе у састанцима, а преко 90% чланства уопште не учествује у животу странке.
Зато се обраћам члановима Двери. До сада сам на највишим органима и у интерним разговорима са председником Двери указивао на ове проблеме, али то више није довољно.
Ово није приватна странка Бошка Обрадовића, Слободана Димовића, Марије Јањушевић, Југослава Кипријановића и клике послушника и интересџија. Морамо да формирамо непристрасну комисију која би испитала све одлуке органа Двери и отклонила, те санкционисала фалсификате, затим испитала финансијске токове и одлучивала о свим дисциплинским пријавама и против Срђана Нога, али и против Бошка Обрадовића, Југослава Кипријановића, Марије Јањушевић, Слободана Димовића, и свих других. Такође, потребни су нам избори у странци, најпре сабори општинских и градских организација, а онда и изборни Сабор Двери.
Не желим да ћутим на криминал и безакоње, нити да мирно посматрам избацивање Срђана Нога, само зато што је тражио одговорност појединих високих функционера, суочавање са незаконитим и криминалним радњама, а пре свега желео да се сачувају политика и идеје Двери. Нисам од оних који могу да се купе, и који ће ћутати у нади да ће се поново наћи на некој функцији или добити неку плату. Мишљења сам да ће нас истина ослободити. Двери су тамо где је идеја и политика која нас је окупила.
До победе, за живот Србије!
У Београду, 06. март 2019.
Зоран Радојичић
народни посланик Двери
члан Председништва
Пукли моје Двери као бундева !
Обраћам вам се као народни посланик Српског покрета Двери, и члан Председништва. Један сам од оснивача Двери као политичког покрета, члан оног изворног Старешинства. У Дверима сам дуго, више од 15 година. У Двери нисам ушао због неког конкретног човека, већ због идеја и вредности које су Двери заступале. Тако је и данас.
Зато осећам потребу да вам се обратим овим писмом, у овом тешком моменту. Двери данас, односно група која је узурпирала Двери, напустила је идеје и вредности за које смо се борили све ове године. И одмах да знате, није то од јуче. Дуго се ширио интересни лоби унутар Двери који је полако изнутра заузимао наш Покрет, и освајао све више утицаја, уклањајући све који су им се супротстављали. У последњих годину дана је све метастазирало, и Двери су данас на ивици нестанка. Ово моје писмо је позив упућен вама, Дверјанима, да заједнички вратимо Двери.
Догађај који је алармирао на опасност која прети нашем Покрету је случај противправног искључења Срђана Нога из Двери. Сведок сам да се фалсификовао дисциплински поступак, који је наводно покренут 11. фебруара. Ми смо тога дана имали седницу Председништва, завршену у 22 часа увече. До тог момента нити је покренут дисциплински поступак, нити је постојао дисциплински тужилац. На седници Председништва одржаној дана 04.03. 2019. године, на којој смо одлучивали о жалби, није нам достављена нити показана одлука о искључењу, на коју је изјављена жалба, као ни записници са две наводно одржане седнице Дисциплинске комисије. Такође, чланови Председништва нису били упознати са правилницима ни пословницима дисциплинске комисије, да би уопште могли да одлучују о жалби, нити су им достављени прилози које је Ного послао уз своју жалбу. Стога нисмо могли ни да одлучујемо о изјављеној жалби, већ је унапред донета одлука о политичком уклањању Срђана Нога.
Одмах да се разумемо, ја не подржавам Срђана Нога персонално, већ зато што је у праву, зато што брани идеје и политику која нас је све окупила, а због чега је противправно искључен из Двери.
Због тога морам да објасним позадину напада на Нога и стварне разлоге његовог искључења, које је само кулминација низа претходних догађаја. Време је да се истина изнесе пред вас, у нади да ћемо имати снаге да решимо проблем и спасемо Двери.
Срђан Ного је унутар врха Двери био предводник супротстављања криминалу и промени наше аутентичне политике. Лично сам био сведок да је Срђан Ного указивао на неправилности у Дверима и да је захтевао одговорност и отклањање бројних лоши ствари. Он је та питања хтео да покрене и презентује на предстојећим изборима у Дверима и да Сабор реши све те спорне ствари. То му није дозвољено монтираним дисциплинским поступком. Морате да знате да је Ного поднео и дисциплинске пријаве против одговорних за урушавање и криминализацију Двери (пријаве се налазе у прилогу). Ако су мислили да су искључењем Нога решили проблем, варају се. И ја ћу поднети дисциплинске пријаве и надлежном органу али и целом нашем чланству, јер истина мора изаћи на видело, а то је једини начин да се спасе идеја Двери у здравом, изворном облику.
Чланови и гласачи Двери су жртве преваре и издаје, јер се наше идеје већ сада мењају. Илустроваћу само са пар примера.
Цео врх странке зна да је Марија Јањушевић масон. Припадност масонерији је неспојива са Дверима. Знамо и да се нудила СНС да пређе код њих, али су је чак и они одбили. Сви знамо и њен историјат, од Владана Глишића, до разних других околности које је компромитују. Многи знају и за Слободана Димовића и његове ставове који су супротни програмским актима Двери. Он се на седницама Председништва јавно залагао за признавање независности Косова, чак је послао и писмени предлог који вам достављам у прилогу. За то време се потпуно маргинализује рад, али и предлог наше Резолуције о АП КиМ састављен од стране Комисије Председништва за АП КИМ – под окупацијом.
Ћутимо и на финансијске малверзације и озбиљан криминал у који смо увучени без нашег знања. Финансије Двери се крију и од државе и од чланова и функционера странке. Један извештај се шаље унутрашњој структури, други држави, а трећи, онај стварни је познат неколицини људи. Нико од нас не зна стварне токове новца, а бројни саборци су увучени у криминал или на правди Бога провлачени кроз блато у медијима и саслушавани у полицији. И нико за то не одговара. Нити сам био упознат са финансијским токовима Двери, нити желим да се моје име доводи у везу са криминалом и крађом средстава из буџета, нити желим да ћутим о томе. Морамо то истерати. Где је новац и ко је поткрадао и буџет државе, али и Двери? Морамо истерати то на чистац, јер тиме показујемо да смо другачији од осталих и да нисмо још једни у низу који су у политику ушли ради личног интереса.
О трошењу новца дискреционо је одлучивало пар људи, у првом реду Бошко Обрадовић, Слободан Димовић и Југослав Кипријановић. Са делом тог новца су куповани људи и стварана интересна каста у Дверима која је и највећи канцер Двери.
Следећи корак у издаји нашег Програма и идеје је био улазак Двери у Савез за Србију. Ушли смо у Савез са онима који су одговорни за уништење државе, огроман криминал и издају, долазак СНС на власт, са онима који су нас покрали на изборима одржаним 2012. године и са којима немамо додирних програмских тачака.
Та одлука је донета на превару, од стране Бошка Обрадовића и клике око њега, а уз фалсификовање одлуке Главног одбора, јер није обезбеђена потребна већина чланова ГО. И ту смо преварени, зато што је улазак у Савез правдан скорим изборима и одбраном Косова и Метохује. Наводно је наш Програм наметнут целом Савезу, у толикој мери да се нигде не помиње ЕУ, а да остали из Савеза морају да се одрекну помињања Европске унује. Јасно је речено да неће бити Живковића и Тадића. Међутим, само пар месеци касније, имамо лаж и колапс целе приче. Најпре ефекте Савеза смо видели у Лучанима. На изборима је Савез освојио нешто преко 9%, за разлику од пре 4 године када су саме Двери имале скоро 12%. Очекивања су била минимум 25%, а надали се резултату преко 30%, јер нам је на седници Председништва од 29.09.2018. године, одржаној у Чачку, од стране Кипријановића презентовано да су саме Двери у Лучанима на 18%, по истраживању нарученом од Савеза. Од 30 тачака споразума Савеза, добили смо некакав уговор са грађанима, где нема ничега из наше политике осим општих места о слободи медија избора и институција. Косово и Метохија су склоњене у заборав, а Европска унија се повампирује. На мала врата у коалицију су нам убачени и Тадић и Живковић, прво кроз тзв. споразум са народом, а потом и кроз укрупњавање ДС –а. Да не спомињем тензију због немогућности појединих из Савеза да се наметну и контролишу текуће протесте, као и да нема најављеног уласка ДСС –а у Савез. Уз веома неизвесне околности које су пред Савезом за Србију, постоји реална вероватноћа да ће се тај пројекат неславно завршити, и имајући у виду да је Бошко Обрадовић, приликом уласка Двери у Савез, јавно рекао да ће у случају неуспеха Савеза поднети оставку, и у тој околности треба тражити разлог уклањања Срђана, како би интересна група у врху Двери избегла одговорност, и остала на својим позицијама, задржавајући привилегије и финансијска средства која злоупотребама противправно присвајају.
На жалост, учестало је да се одлуке у Дверима фалсификују. То се чини са записницима са Председништва, одлукама Извршног одбора, као и одлукама других органа.
Ми у овом тренутку немамо ниједан функционалан и репрезентативан орган Двери. Одбори су махом у расулу, администратори се постављају са врха, информације се крију, а од неких 4000 чланова, питање да ли је 400 активно укључено у рад странке. Већина чланова Главног одбора су кооптирани чланови, а најмање 40% чланова Главног одбора су или на плати, или су ту по ко зна каквим линијама – рођачким, пријатељским, интересним. Администратори општинских и градских одбора су у више од 90% постављени од стране Извршног одбора, а већ четири године се не дозвољавају избори у странци. Многи одбори су расформирани, истакнути Дверјани склоњени, све су чешће вишемесечне паузе у састанцима, а преко 90% чланства уопште не учествује у животу странке.
Зато се обраћам члановима Двери. До сада сам на највишим органима и у интерним разговорима са председником Двери указивао на ове проблеме, али то више није довољно.
Ово није приватна странка Бошка Обрадовића, Слободана Димовића, Марије Јањушевић, Југослава Кипријановића и клике послушника и интересџија. Морамо да формирамо непристрасну комисију која би испитала све одлуке органа Двери и отклонила, те санкционисала фалсификате, затим испитала финансијске токове и одлучивала о свим дисциплинским пријавама и против Срђана Нога, али и против Бошка Обрадовића, Југослава Кипријановића, Марије Јањушевић, Слободана Димовића, и свих других. Такође, потребни су нам избори у странци, најпре сабори општинских и градских организација, а онда и изборни Сабор Двери.
Не желим да ћутим на криминал и безакоње, нити да мирно посматрам избацивање Срђана Нога, само зато што је тражио одговорност појединих високих функционера, суочавање са незаконитим и криминалним радњама, а пре свега желео да се сачувају политика и идеје Двери. Нисам од оних који могу да се купе, и који ће ћутати у нади да ће се поново наћи на некој функцији или добити неку плату. Мишљења сам да ће нас истина ослободити. Двери су тамо где је идеја и политика која нас је окупила.
До победе, за живот Србије!
У Београду, 06. март 2019.
Зоран Радојичић
народни посланик Двери
члан Председништва
Пукли моје Двери као бундева !
``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"[/size]