[Chicot]

Шико, то је уобичајена појава код нас. Ти си супротан пример, јер много више читаш , него што пишеш , а што је основа да би оно што је написано имало било какву вредност. Данас је код нас углавном другачије.

Pa, nije samo kod nas. Ova knjiga koju sam pominjao je od stranog autora.

Što je najcrnje, čovek istoričar, bio i profesor , eminentna faca u akademskim krugovima.. A knjiga - gola publicistika. Izvori iz treće ruke, sve po principu : čitao kod Pere, koji je saznao od Mike da mu je Žika rekao da je sve tako bilo.
Sve posredna saznanja, a zapenio kao da je poradjao dokumenta.

Plus što se ne bakće fusnotama, skoro da ih i nema.

Inače, primetio sam dosta kod zapadnih istoričara da vrlo nekritički pristupaju izvorima, sve uzimaju zdravo za gotovo, kao golu istinu. Još grdje, pišu o Jugoslaviji u ratu na osnovu Dedijerovih dnevnika i Titovih govora. Niko ni zbornike nije proučio, a kamo li nešto dalje.

То што нема фус-нота немој да те буни. То је западна школа историографије. Имаш на крају изворе и литературу, па ти проверавај.
Али, ово што користи једног аутора са овог терена је наравно испод сваког стандарда. Наравно, и они имају одређене ауторитете и догме који не смеју да се доведу у питање. Дикина и слично....

U tome je i problem.
Nemam

Bibliografija je skoro nepostojeća. Desetak radova i to je to.