16-03-2019, 01:04 AM
Моје лаичко виђење сасвим је другачије од "историјског", као и писанија личности које су то учиниле са одређене временске дистанце.
Наиме, сматрам, чак сам уверен у то, да би Србија боље прошла да није рушила пакт.
Нагађања су шта би били кад би било и на једној и на другој страни, али ипак сам за опцију пакта (као што сам увек био мишљења да је "Нишка декларација" била погубна по србство - Србију).
Да је пакт одржан, да смо само мало били реалнији у тумачењу Немачких потеза према земљама у њеном окружењу, извукли би одређене поуке. Посебно је требало имати на уму шареноликост војног кадра Југославије, као и потпуно застарелу тактику, а нисмо стајали ни са наоружањем баш најбоље.
Да су политичари пратили збивање на Севру, посебно када се узме у обзир Холандија, затим Данска и Норвешка, знали би да са Немачком немају шансе за рат. Уз то, требало је најпре проценити стање у земљи а оно је било катастрофално. Бојим се да контреобавештајна служба није радила свој посао па је у Београду вршљао како је ко хтео.
Србски политичари посебна су прича...
Као да нико није знао колико је непријатеља чекало тренутак да се Србима напије крви. Као да је од претходног рата прошло више векова а не само две деценије па се није знало шта смерају Арнаути, Маџари, Хрвати, муслимани... Сви су то пказали у претходном рату и, као све је заборављено. Срби се изненадили што их комшије кољу. Шупља прича у коју обичан народ никада не би поверовао.
Но, масовније окупљање тог дана изазвао је патријарх Дожић и то нас је коштало много.
Његова "светост" провела је рат притворена у манастиру и лечка дотакла Дахау (опет под сасвим другим околностима од правих заточеника). Народ је крваво платио патријархово јуначење.
Што се тиче стокупљевине из Лондона, као и самог краља, тек њима ништа не верујем. Краљевско величанство у јеку србског страдања благоизволело је да се ожени, да иде по пријемима, а онда... онда је попут шмизле пристало на уцену (све ради своје гуизице) одрекавши се витезова и мученика који су крварили по Србиоји, Босни, Ц. Гори.
Да не дуижим (тамо на фејсу нисам хтео да ти противуречим) то је моје мишљење о 27 март. Боље да га није било, претекло би нас далеко више а Србија би постала уставна монархија.-
Наиме, сматрам, чак сам уверен у то, да би Србија боље прошла да није рушила пакт.
Нагађања су шта би били кад би било и на једној и на другој страни, али ипак сам за опцију пакта (као што сам увек био мишљења да је "Нишка декларација" била погубна по србство - Србију).
Да је пакт одржан, да смо само мало били реалнији у тумачењу Немачких потеза према земљама у њеном окружењу, извукли би одређене поуке. Посебно је требало имати на уму шареноликост војног кадра Југославије, као и потпуно застарелу тактику, а нисмо стајали ни са наоружањем баш најбоље.
Да су политичари пратили збивање на Севру, посебно када се узме у обзир Холандија, затим Данска и Норвешка, знали би да са Немачком немају шансе за рат. Уз то, требало је најпре проценити стање у земљи а оно је било катастрофално. Бојим се да контреобавештајна служба није радила свој посао па је у Београду вршљао како је ко хтео.
Србски политичари посебна су прича...
Као да нико није знао колико је непријатеља чекало тренутак да се Србима напије крви. Као да је од претходног рата прошло више векова а не само две деценије па се није знало шта смерају Арнаути, Маџари, Хрвати, муслимани... Сви су то пказали у претходном рату и, као све је заборављено. Срби се изненадили што их комшије кољу. Шупља прича у коју обичан народ никада не би поверовао.
Но, масовније окупљање тог дана изазвао је патријарх Дожић и то нас је коштало много.
Његова "светост" провела је рат притворена у манастиру и лечка дотакла Дахау (опет под сасвим другим околностима од правих заточеника). Народ је крваво платио патријархово јуначење.
Што се тиче стокупљевине из Лондона, као и самог краља, тек њима ништа не верујем. Краљевско величанство у јеку србског страдања благоизволело је да се ожени, да иде по пријемима, а онда... онда је попут шмизле пристало на уцену (све ради своје гуизице) одрекавши се витезова и мученика који су крварили по Србиоји, Босни, Ц. Гори.
Да не дуижим (тамо на фејсу нисам хтео да ти противуречим) то је моје мишљење о 27 март. Боље да га није било, претекло би нас далеко више а Србија би постала уставна монархија.-