[Жаре]

„Једног дана дође човjек на шалтер. Ја га и не загледам, али чим видjех слике препознах Анту Гризеља, jедног од кољача коjи су нас гонили и бацали у jаму. Прибрах се, ипак, и не реаговах одмах. Узех му слике и остала документа међу коjима jе био и картон са биографиjом, и кажем му да дође дан касниjе.

Ево њега по зори, први на шалтеру. Питам га гдjе jе био за вриjеме рата. Он као из буквара казуjе онако како jе написао у картону да jе рат провео у селу Уништу на граници према Далмациjи и да ниjе припадао неприjатељским формациjама.

Е ту више ниjесам могао издржати. Брекнем му да не лаже и саспем у лице да jе био усташа и да jе учествовао у масовном убиjању Срба у ливањском краjу. Подсjетим га и на jаму Бикушу…

Одмах jе ухапшен и спроведен у Бањалуку. Тамо било суђење. Свjедоци били jа и jош неколико Челебићана. Испоставило се да jе Анте Гризељ рат започео као усташа од повjерења, а завршио га као партизан од повjерења, да се пред краj рата некако прешалтовао из усташа у партизане и чак догурао до неког нижег официрског чина!

Због тога што jе био ‘млад и заведен’ а понаjвише зато што су на суду неки Срби, његове комшиjе, посвjедочили да jе Гризељ наjбољи омладинац у селу, добио jе само десет година затвора…“

http://jadovno.com/puce-kundak-a-ne-kicma/#.XJNhVflKjIU

Класика. Да га овај није препознао, другови га никад не би ни судили. Стока