[Ђорђе Ивковић]

МОЈ ИЗБОР СПОРТСКЕ ОПРЕМЕ

(САМО ЗА МУШКАРЦЕ + 12 ГОДИНА)

Прво што спортиста, у мом виђењу фудбалер, мора да дефинише, је да ли је мушко или женско или нешто између. Ово је важно зато што су моји савети усмерени ка војно способним људима.

Војно способни мушкарци играју фудбал. Не јебени "сокер", него фудбал, запамтите ово, важно је за тематику.

Прво што вас сваки налицкани јутрубер пита ако вас савата у тржном центру који рекламира је "Коју марку патика носиш?". Тачан одговор је "Шта те боли Qрац?". Али, пошто се сви ваљају на истом таласу, онда је одговор "Најк"(и). А? Који "Најк" сунце ли вам балаво?!

Одмакните очи мало од излога и видећете да то дречаво чудо којим шетате градом или селом пристаје једино за циганске свадбе. Ви обувате те нике-патике зато што су вас зачарали бесомучном рекламом па се пецате као шарани.

У данашње време један дан од исте композитне синтетике праве патике, други дан куртоне.

Да ли вам је јасно зашто, осим профита, све изгледа овако грозно а нефункционално је? Зато што педери диктирају модне трендове.

Друго питање је шта се подразумева под "оригинал"? Квалитет можда?

Најк послује у 45 држава изван САД. Већина фабрика је у Азији, укључујући Индонезију, Kину, Тајван, Вијетнам, Пакистан, Филипине и Малезију. Током 2001 године чак је и ББЦ објавио документарни филм у којем се појављују деца како раде у тешким и лошим радним условима у једној од ових Нике фабрика. У филму се појављују 6 девојчица које раде 7 дана у недељи по 16 сати дневно.

Пошто нам тема није робовска експлоатација деце, већ квалитет "робних марки", поменућемо још да Најк нема ни једну своју фабрику за производњу, то јест има само уговоре са различитим власницима фабрика. На тај начин Најк покушава да избегне одговорност за услове рада у фабрикама говорећи да је "само купац", што је потпуно неприхватљиво и лицемерно. Наиме, Нике не само што диктира дизајн, материјал и цену коју ће платити за производњу, него је и доносилац највећег профита фабрикама које за њих раде.

У таквим околностима, верује ли ико у безусловни уједначени квалитет "оригунала"?

Али, пошто ћемо о фудбалу, средишње питање је ко је измислио копачке? Наравно, савремене копачке су измислили Срби. До тада прављене су као зимске ципеле ("гојзерице") или од зимских ципела, само су од доле закивани крампони или "пречаге".

Авксентије Лукић измислио копачке, Адидас украо

Ако погледате без предрасуда, видећете да је ово основни модел који се није много променио, а направљен је пре скоро сто година. Одбаците циркузације (рецимо са крампонима) са модела копачки који је медијском халабуком проглашен за најбољи свих времена (sic!) Nike Hypervenom Phanthom, видећете да превеликих разлика нема.

Американци са њиховим "сокером", којима је женско нацртала знак, умеју да направе не добру већ најбољу копачку? Не лудујте. Дакле, ако одбацимо Најк и слична срања, избор се брзо сужава.

Без околишења, на питање које су најбоље копачке свих времена, одговор је један: АДИДАС!!!

Најбоље од најбољих су оне произведене с почетка седамдесетих година прошлог века

Франц Бекенбауер је сваки пар својих копачки носио док се не распадну! Kако је највише играо спољном страном стопала, најизлизанија је била горња кожа око риса са спољне стране десног стопала. Kопачка је пројектована тако да копира ногу спортисте. Његова стопала су изузетно уска а дужина одговара величини између британске 7 и 7,5. Лакирана кожа са испуцалим лицем је изузетно лагана, мека и глатка, а уједно и одбија капи воде и честице прашине.

Примењени материјали: горњи део копачке је искројен од црно лакиране па избрушене коже, а наличје од телеће. Спољне стране су бела кравља кожа. Заменљиви улошци за стопало су од материјала који је тапациран пеном од 3мм. Одбојник за пету је префабрикован у најлону. Уметак ђона је изведен од кравље коже тониране биљним уљима, а уложак је тканина постављена са 3мм пене. Kрампони и ђон су изливени из калупа под притиском.

Запамтите: 6 крампона; кожа, не куртонски полиестер; Адидас. Ништа шарено. Крај приче.

Са оваквим копачкама сам се остварио. Непревазиђено офанзивно средство против непријатељских цеваница. Одличне за "унилажење" што би рекли Босанци, док публика егзалтирано узвикује "Напола!" или "Уђи му у предсобље!". А и иначе су биле добре, за сваку лопту и све временске прилике.

Једина мана ових копачки у време када сам их користио беху џомибишта по којима играсмо. Но, тај проблем се могао ублажити променом крампона (били су на одвртање) и постављањем краћих. У осталом, када је терен тврд и џомбаст, "гумени" односно мекши ђон не помаже много. Уз то, на таквим теренима ливени крампони се лако ломе и копачке постају неупотребљиве. Коначно, копачке са много крампона чим падне кишица проклизавају; чак, ако наиђете на свеже покошен терен са кога отава није уклоњена, дешава се слична ствар. Отуда, нису најбоље копачке најпродаваније копачке "АДИДАС" "COPA MUNDIAL", већ раније, попут "Франц Бекембауер", па модернизоване, такође одличне "WORLD CUP".

И, то би било то.

На другом месту су копачке "Пума" из истог периода, мада доста заостају за "Адидасом" (лошија кожа и крући ђон). То су прве копачке које сам имао. Послали ми рођаци из Немачке. У селу су биле право чудо, јер су биле прве са пластичним (белим) ђоном и крампонима на одвртање. Наравно, моји најбољи другови из екипе живи нису били док их нису украли. Не толико да они нешто имају, већ да ја немам.

Овде долазимо до треша. Невероватно да у држави у којој су направљене прве праве копачке, касније нису били кадри да направе ништа употребљиво. Класичан пример су тзв. "Пума-Борово" ђубре. Препознатљиве по прозирном ђону од пластике квалитета оне која се користи за производњу лавора. Очас су пуцали. "Лице" је било од комбинације труле коже и картона. Вештачка кожа, јел'. ФУЈ!

Имали смо ми и других "иновативних" решења. Ево патофни у којима су некада играли фудбалери "Партизана". Специјално за њих прављено.

Да не би само своје толико клели, ваља рећи да ни други нису заостајали у глупости. Погледајте ово: један крампон назад ваљда са улогом резервног точка, а предњи крампони померени толико назад да сте при сваком убрзању имали одличне шансе да треснете носем од ледину.

Ако пак хоћете да играте "мали" фудбал, опет "Адидас". Без оптерећења, сасвим добре патике можете наћи на пијаци за 15 евра и шта вас брига што нису "оригинал", ако добро "ролате" лопту? На фирмиране патике обраћају пажњу само сека-персе.

Сад мало самокритике. Тренерке у моја доба су биле тешко срање, значи фујчина. Горе тесне, доле, од колена, "звонцаре". Ако хоћеш у том џаку два броја мањем од тебе да тренираш, мораш да навучеш "штуцне" преко, да ти не смета вишак материјала.

У овом смислу најбоље су комотне памучне тренерке, вишенаменске. Овакве, на пример: