07-05-2019, 08:01 PM
I - Извињавам се, моја грешка. Назвао сам те људе младићима зато што знамо да су по старости могли да буду синови, па чак и унуци српских војника којима је командовао војвода Бојовић. Моја грешка.
II - Из текста господина Ристића морам да издвојим и онај део за пензионисање.
Ристић тврди, као и многи други, да током владавине краља Александра војвода је видно занемарен од стране свог краља (Александра) па чак и по питању протокола.
Морам да сада станем и у одбрану краља Александра, ако ми не замерите.
Е сада, Андрејевић не би био Андрејевић да бар једном недељно не тражи фотографије војводе Бојвоића на интернету.
На онсову архивске грађе везане за војводу Бојовића у виду фотографија коју моја маленкост поседује (по броју фотографија и по класификацији истих, може се рећи да моја маленкост у свом рачунару поседује мали архив), моја маленкост одговрно тврди, да се од 1918. до 1934. године војвода Петар Бојовић скоро па редовно појављивао на прославама и војним свечаностима (изузев пар пута када је био болестан). Тако је по том делу протокола војвода Петар Бојовић испоштован од стране свога монарха. Након сахране краља Александра, војвода Петар Бојовић се не појављује ни на једној војној церемонији, али ни на једној иако је било и након 1934. војних парада и војних свечансоти (или бар ја не поседујем ни један материјални доказ за то). Једине фотографије настале након 1934. на којима је војвода Петар Бојовић, а које су познате мојој маленксоти, су фотографије портрета, шетњи, обилазака итд, нема ни једне на којој је војвода присуствовао некој церемонији.
Тако да ја одговорно тврдим да у оноликој мери војвода Бојовић није занемариван од стране краља Александра, већ је занемариван након краљеве смрти, јер очигледно појединцима се или сам Бојовић није свидео или им се није свидело што након смрти краља Александра, Бојовић је био једини живи носилац вовјодског чина те је по чину виши од новог Врховног иснпектора војне силе кнеза Павле (не оптужујем кнеза Павла).
Сматрам себе позваним да говорим о овоме јер сам особа која је видела огроман број војводиних фотографија и знам на основу тих фотографија у ком периоду је војвода присуствовао церемонијама, а у ком није. А и тај број фотографија које имам је за мене мали и врло сам незасит по том питању и увек тражим још нових фотографија.
III - Питање: У тексту Ракић наводи да је последња жива особа која је познавала војводу Бојовића, војводин кућни пријатељ Коста Ракић преминуо. Да ли је то тачно? Ја немам информацију о срмти овго дивног човека. Да је заиста преминуо, ваљда би медији пренели трагичну вест да је преминула псоледња особа која је лично познавала војводу Петра Бојовића.
II - Из текста господина Ристића морам да издвојим и онај део за пензионисање.
Ристић тврди, као и многи други, да током владавине краља Александра војвода је видно занемарен од стране свог краља (Александра) па чак и по питању протокола.
Морам да сада станем и у одбрану краља Александра, ако ми не замерите.
Е сада, Андрејевић не би био Андрејевић да бар једном недељно не тражи фотографије војводе Бојвоића на интернету.
На онсову архивске грађе везане за војводу Бојовића у виду фотографија коју моја маленкост поседује (по броју фотографија и по класификацији истих, може се рећи да моја маленкост у свом рачунару поседује мали архив), моја маленкост одговрно тврди, да се од 1918. до 1934. године војвода Петар Бојовић скоро па редовно појављивао на прославама и војним свечаностима (изузев пар пута када је био болестан). Тако је по том делу протокола војвода Петар Бојовић испоштован од стране свога монарха. Након сахране краља Александра, војвода Петар Бојовић се не појављује ни на једној војној церемонији, али ни на једној иако је било и након 1934. војних парада и војних свечансоти (или бар ја не поседујем ни један материјални доказ за то). Једине фотографије настале након 1934. на којима је војвода Петар Бојовић, а које су познате мојој маленксоти, су фотографије портрета, шетњи, обилазака итд, нема ни једне на којој је војвода присуствовао некој церемонији.
Тако да ја одговорно тврдим да у оноликој мери војвода Бојовић није занемариван од стране краља Александра, већ је занемариван након краљеве смрти, јер очигледно појединцима се или сам Бојовић није свидео или им се није свидело што након смрти краља Александра, Бојовић је био једини живи носилац вовјодског чина те је по чину виши од новог Врховног иснпектора војне силе кнеза Павле (не оптужујем кнеза Павла).
Сматрам себе позваним да говорим о овоме јер сам особа која је видела огроман број војводиних фотографија и знам на основу тих фотографија у ком периоду је војвода присуствовао церемонијама, а у ком није. А и тај број фотографија које имам је за мене мали и врло сам незасит по том питању и увек тражим још нових фотографија.
III - Питање: У тексту Ракић наводи да је последња жива особа која је познавала војводу Бојовића, војводин кућни пријатељ Коста Ракић преминуо. Да ли је то тачно? Ја немам информацију о срмти овго дивног човека. Да је заиста преминуо, ваљда би медији пренели трагичну вест да је преминула псоледња особа која је лично познавала војводу Петра Бојовића.
"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
