[херцеговац]

И шта кажеш, прихватање идеја Новог поретка не значи одрицање од наше традиције?
Занимљиво.

Дај, не будимо дијеца. Које су то идеје новог поретка прихватали припадници СДК-а?

---

Поента код ЗБОР-а је та да се распраљвља о размјери њихове сарадње са окупатором, а не кроз идеолошку острашћеност лупати и ускраћивати им и такве ствари као што су духовна припадност нацији.

Прво, чињенице о ''размерама њихове сарадње са окупатором'' су јасне.
Њихова сарадња са окупатором била је дубинска, то је било стратешко опредељење, на коме су истрајали до краја рата.

Друго, ''размере сарадње са окупатором'' и ''духовна припадност нацији'' нису одвојене ствари, већ повезане.
Нема нити једног разлога да за Димитрија Љотића могу рећи да је ''духовно припадао српској нацији''.
Он и његова формација су само дно дна у сваком смислу - почевши од војничке вредности, па до духовне утемељености.

Видиш, буразеру, ти си себе у старту дискредитовао овом писанијом што се тиче овог дијалога. Далеко било да те сматрам неозбиљним. Него, када Самарџић напише позивајући се фус-нотом на изворе да је тај и тај припадник СДК извршио то и то, онда је то озбиљна прича коју треба истраживати и смјестити у српску историју када се обради.

Памфлети типа припадници СДК су били марсовци и отпадници од вијере и рода су чиста глупост и прије свега тебе који тврдиш тако нешто дискредитује.

Ова прича је слична оној да су сви партизани исти.

Нити је сваки партизан знао другове Маркса и Енгелса, нити је сваки знао Капитал на изуст, а на крају крајева нити је сваки пришао њима уз добру вољу. Многи је од њих и насилно мобилисан, читаву су Србију насилно мобилисали, а многи је и пришао причом о Русији.

Ово не значи да партизански покрет није био бандитски, него да се прича о његовим припадницима не може генерализовати.

То је по мени суштина.