03-02-2014, 03:29 AM
@ Милослав Самарџић
Читајући Ваш текст са претходне стране не могу да се отмем утиску да је Врховна команда опет на неки начин заказала. 5-ог децембра је издата команда за прикупљање снага за напад на партизане у Бихаћу, а 26-ог јануара дефинитивно је постало јасно да од доласка Црногораца нема ништа. То је један огроман временски период, који у једном грађанском рату значи много.
Такође, показало се се ово коришћење Италијана није било баш позитивно, јер су на тај начин неке једнице практично дошле у зависност од истих. Такође, ова конфузија око командног кадра је крајње необична. Морало је да се реагује много енергичније и оштрије у таквим околностима, али мислим да су ту дошле до изражаја црте благог карактера ђенерала Михаиловића који је покушао читаву ствар да реши компромисом, а да притоме никога не изгуби. Те црте примећујем и овде, али и у оним преписакама са Ђуришићем у марту-априлу 1944. године. Стичем утисак да је Дражи у неким периодима, када је ситуација захтевала непопуларне и крајње радикалне потезе, недостајало храбрости да исте повуче.
Ово апсолутно није тачно. Написаћу само Мојковац.
Просветар
Мало ми је конфузан овај упис, али скренућу пажњу на једну ствар:
Ако већ кажем да не би требало да користимо времеплов и да ствари морају да се посматрају са ове дистанце, онда се мора указати на чињеницу, да је са ове дистанце данас јасно да су и Енглези и Немци били непријатељи српског народа, али онда то није било јасно.
Прво, тада су Енглези сматрани савезницима, а Немци окупатором (што су и били).
Друго, Дража није био горски хајдук слободних руку, него министар војни и као такав део југословнеске владе, која се налазила у Лондону, заједно са краљем Петром Другим. У складу са тим ДМ се и морао понашати по упуствима те владе, а која су Енглезе јасно сврставала у савезнике.
Читајући Ваш текст са претходне стране не могу да се отмем утиску да је Врховна команда опет на неки начин заказала. 5-ог децембра је издата команда за прикупљање снага за напад на партизане у Бихаћу, а 26-ог јануара дефинитивно је постало јасно да од доласка Црногораца нема ништа. То је један огроман временски период, који у једном грађанском рату значи много.
Такође, показало се се ово коришћење Италијана није било баш позитивно, јер су на тај начин неке једнице практично дошле у зависност од истих. Такође, ова конфузија око командног кадра је крајње необична. Морало је да се реагује много енергичније и оштрије у таквим околностима, али мислим да су ту дошле до изражаја црте благог карактера ђенерала Михаиловића који је покушао читаву ствар да реши компромисом, а да притоме никога не изгуби. Те црте примећујем и овде, али и у оним преписакама са Ђуришићем у марту-априлу 1944. године. Стичем утисак да је Дражи у неким периодима, када је ситуација захтевала непопуларне и крајње радикалне потезе, недостајало храбрости да исте повуче.
Цитат: Баш ће Црногорац да ти држи положај на фронту у неком рову на -20, много га заболе
Ово апсолутно није тачно. Написаћу само Мојковац.
Просветар
Цитат:Један историчар не би смео ДАНАС, после 60 година од описаних догађаја, да посматра исте догађаје премештајући се као кроз какав времеплов у оно време!
Какве везе има данас да ли је У ОНО ВРЕМЕ неко био у колаборацији са СРБСКИМ ДУШМАНИМА ЕНГЛЕЗИМА или СА СРБСКИМ ДУШМАНИМА ЊЕМЦИМА, ако је крајњи циљ свих било истребљење комуно-станиста који, ЗА РАЗЛИКУ ОД ЊЕМАЦА ИЛИ ЕНГЛЕЗА, нису имали намеру ниђе да иду но да у Србији остану и ту оставе и своје кости и своје потомство, што се и догодило!
Мало ми је конфузан овај упис, али скренућу пажњу на једну ствар:
Ако већ кажем да не би требало да користимо времеплов и да ствари морају да се посматрају са ове дистанце, онда се мора указати на чињеницу, да је са ове дистанце данас јасно да су и Енглези и Немци били непријатељи српског народа, али онда то није било јасно.
Прво, тада су Енглези сматрани савезницима, а Немци окупатором (што су и били).
Друго, Дража није био горски хајдук слободних руку, него министар војни и као такав део југословнеске владе, која се налазила у Лондону, заједно са краљем Петром Другим. У складу са тим ДМ се и морао понашати по упуствима те владе, а која су Енглезе јасно сврставала у савезнике.